Подешавања / Settings

У ПостСрбији, свету који нам креира влада, а описују Вук и Прокић, престаћемо да славимо хероје и славићемо кукавице

Долазећи сиријски рат доноси толико нових момената у односу на претходне да нам аналогије неће бити од велике помоћи

Бласфемично је, али националну опозицију данас функционалном једино могу да учине Тома и Вучић, и обратно

Бамбијава рука ту је само да се ми лакше сретнемо са својом будућности: ипак смо ми неки Небески Народ.

Већ од јесени, странцима ће све теже бити да Вучића држе далеко од избора. А опет, и ако Косово буде завршено, остаће превише разлога да му изборе не дају. Јер Вучић је све незадоволнији оним што је добио, и странци ће све време бити у опасности да он изгуби стпљење и изнутра сруши владу и распише изборе пре него што они успеју да ураде било шта. Речју, колико год лојалан, Вучић странце не оставља лежерним.

Пошто се дохватио економије, Вучићева последња дилема је следећа: чека ли га судбина Зорана Ђинђића или Бориса Тадића.

Питање од милион долара: како подићи народ пре него што га подигне неко други? Питање од два милиона: како ћемо разликовати једно од другог?

Наравно да Србија треба да се помири са Мађарском, али зар није могла да се помири тако што ће обе испричати истину? Што ће, извињавајући се, Николић рећи да је побијено много невиних Мађара пошто је побијено много више невиних Срба.

На „историјском врхунцу“ владавине СНС посејано је семе које ће је, пре или касније, конфронтирати са сопственим народом.

Из Новог Сада се други пут за кратко време јавило шта је најважнија битка у српском јавном простору

Могло се очекивати, али је за неке ипак дошло као изненађење. Лидер ДС и градоначелник Београда Драган Ђилас нашао се последњих дана под баражном и унакрсном ватром са више страна.

Баук једне тврдње кружи Србијом. Тврдње да ће, ако падне Миле Додик, пасти и Република Српска. Сличне ултимативне конструкције, најчешће пореклом из мрачних комора пиаровских лажљиваца, обично су толико глупаве да не заслужују пажњу. Ова, међутим, заслужује. Да, могуће је: ако падне Додик, да за њим падне и Република Српска.

Нема сумње да ће Србија из овога изаћи као слободна држава, питање за њену националну елиту је којом ценом ће платити ту слободу.

Треба ли бољег аргумента од Кустурице да је сепаратистички пројекат Војводине суштински антикултуран и дубоко насилан

Денунцирањем грађана Србије као дела друштва најмање саображеног свету строгих правила европских интеграција, Невена Петрушић свакако није у своје име пред политичку класу ставила последњи велики задатак.

На питање од милион долара – шта је и куда иде Србија после своје бриселске капитулације – најмудрији одговор свакако не треба очекивати од ноторне Невене Петрушић, овдашњег повереника за заштиту равноправности.

Ничег спорног нема у томе да су симпатије већине нас, откако се одмеравају Вучић и Срби са Косова и Метохије, на страни ових других. Уосталом, држати страну слабијем заборављени је темељ људскости, од које су толико били оперисани српски медији и хор аналитичара који су тумачили карактер Вучићеве недељне посете Северу.

Могу да замислим фрустрацију Срба ако победи глас за споразум, кад се суоче с тим да су се колективно одрекли Косова за ништа

Прво, по свој прилици, ово неће бити текст на какве сте навикли на овом месту. Друго, уместо текста, биће то један политички став, надам се, веома јасан. Треће и најважније, он се никоме неће допасти.

Данас се види слика европске Србије – мала као Црна Гора, растурена као Босна, немоћна као Македонија, вазална као Хрватска.