Подешавања / Settings

Слагали се с њом или не, председници Фонда за политичку изузетност Соњи Лихт, бар по два важна момента, припада посебно место на политичком крилу српске НВО сцене.

У само неколико априлских дана Србија је дала наговештај свог политичког заокрета, који би могао да заустави или бар успори њено вишегодишње државно растакање и даљи процес губитка државних позиција на Косову и Метохији.

Биће да је доктор Преображенски имао неког озбиљног посла на нашем Ивици Дачићу, тек овом који се из Москве вратио – а баш личи на Ивицу – уопште се не жури да настави преговоре о Косову.

Није то било никакво херојско српско „не“, али је још мање било безвредно српско „не“

Ово је тај тренутак! Али, пре него што измерим његов не мали значај и још веће потенцијале које отвара, вредело би констатовати неколико сасвим очигледних ствари.

Или ће се из Брисела вратити такви да о њима више не вреди ни мислити ни причати или такви да ће вредети помоћи им

Миладин Шеварлић, Ђорђе Аничић, Жељко Цвијановић и Љуба Протић јавно подржали протест.

За Србију има добрих решења, али њени грађани бар још неколико година неће осетити ниједно од њих.

Да ли међу младим пљачкашима новосадске златаре Србија добија генерацију клинаца која одбија да се жртвује златном телету

Како то већ бива, две ствари после читања доушничког чланка Владана Динића „Новинари у цивилу“ никад нећу сазнати.

Србији за политичка решења није остало много времена. Све што је добро у прилици за окупљање проистиче из тога

Како је за значење исказа у јавном простору постало важно име оног ко их изриче и зашто је такав јавни простор дискриминаторан

Жељко Цвијановић
Зашто је одржавање црних листа у српским медијима најкраћи пут српског друштва у насиље

Жељко Цвијановић
Колико год ме остављао хладним њујоршки пи-ар Вука Јеремића, никад се не предајем јер код њега узбуђења увек долазе касније, кад се светла погасе

Жељко Цвијановић

Тамо где су само крупне амбиције и језиви страх нема стратегије, ту се наде полажу само у отпор материјала

Песник Оскар Давичо је опевао и овековечио Србију међу њивама и шљивама. Данас би, да је жив, могао да „плаче“ над Србијом која сама себе издаје, суочену са унутрашњим оптуживањима за издају и велеиздају.

Последња упоришта лажи коју исповедају Матић и његова Б92 јесу криминализација противника, још тврђа цензура и још више насиља

Томина прилика, коју је могао да напипа платформом и досадашњим држањем око ње, јесте тај свеже пробуђени народ, који то не уме да каже, али захтева од њега да води националну политику.

Без Европе не бисмо преживели, идемо у ЕУ и ако народ то не жели…

Ово је само део порука, које представници „патриотске“ владе свакодневно сервирају српском народу.

Ипак, оно што српски политичари не желе да признају, истичу саговорници портала Србин.инфо, који објашњавају због чега би Србија требало да прекине ЕУ интеграције и оствари што јаче политичко и економско партенрство са Русијом.

У Србији о свему можемо да мислимо и овако и онако, али, чим почнемо о Косmetу, оно одреди сваки наш став, чак и према Београду.  Хоће ли Вучић срушити Ђиласа у Београду – питање је за милион долара, а жели ли то Вучић – најмање за двапут толико. За почетак, из конкуренције за награду елиминисаћу […]