Прочитај ми чланакЗападни новинарски јад наставља исписивање црних страница некада часне професије.
Вијест од уторка пријеподне каже: Сиријска војска је на кључним тачкама у источном Алепу. У слободнијем пријеводу, митска битка је завршена. Остају још џепови по околним квартовима, али судбина града је у рукама сиријске војске. Готово сто хиљада становника из тог дијела града у уторак пријеподне већ је у оном другом, западном, који је од почетка рата под контролом државе.
Већина свјетских „слободних” медија ће заплакати над том вијешћу, јер су поражени њихови херојски кољачи што су источни дио града држали у челичном окружењу четири године. Према тим медијима, углавном западним уз припадајуће јадне и с неких других простора, Алеп је „пао”. Или је „заузет”, овиси од уређивачке инвентивности. Они остали, што су у часној мањини, објављују како је Алеп „ослобођен”.
Закаснио је грандиозни план западне коалиције не би ли се источни дио града, драматично битан за њихов будући план о подјели Сирије, „одбранио по сваку цијену”. Тај план одбране смишљан је током минулог викенда у политичком врху Француске пошто су наводно Американци помало „несигурни” због њихове унутрашње ситуације. Циљ је био драматично формулиран: Алеп не смије пасти! Обећан је и хитни позив у помоћ свим „опозиционарима” и њиховим спонзорима из свијета како се та катастрофа не би десила. Али, ето, десила се.
Сада ни оном више пута у медијима цитираном команданту јединице Нур ал-Дин ал-Зенки из “заузетог” Алепа – Yaser al-Youssefu – препознатом по томе што су његови кољачи недавно пред камерама одрубили главу палестинском дјечаку од 12 година – није остало ништа друго него да кука како су их Американци, Саудијци и Турци оставили на цједилу… Не зна кретен шта је свјетска политика – курва.
ПАКЕТИ ХРАНЕ ЗА ЦИВИЛЕ
Западни новинарски јад који никакав закључак није извео из брукања у америчким изборима, гдје су били овако или онако купљени па се понизили у огромној већини, наставља исписивање црних страница некада часне професије. Никоме не пада на памет ни ријеч да каже како то одједном само у првим сатима деблокаде источног Алепа више од сто хиљада становника за које се тврдило да их дотични Yaser и слични кољачи „штите” сада у колонама бјежи према западном, слободном дијелу града пошто се источни још дератизира.
А војска их дочекује с пакетима хране, што је поклон директно с неба, за почетак. Ону храну која јесте пристизала њима до прије двадесетак дана у блокирани источни Алеп слободарски радикални џихадисти крали су себи, ждерали и вишкове продавали осталима по цијенама од двадесетак долара за килограм брашна, рецимо. Наравно, та прича није специфична само за Алеп.
Велики медији који су до јучер писали дословно како се „мјешавина умјерених опозиционих група с радикалним џихадистима бори да заустави сиријску војску, Русе и Иранце, што надиру према Алепу”, сада не пропитују ни једну ноторну чињеницу о тамошњој реалности. Рецимо, да су људи тамо умирали од глади на првим линијама присиљени да буду живи штит.
Како то да је „сиријска влада одбила хуманитарну помоћ грађанима источног Алепа”, а сада им они дијеле храну, јер знају коме је дијеле. Гдје је сад оних 16 „становника источног Алепа” са заставом „револуционара” на фотографији што је данима обилазила свијет а који су, ето, протестирали у корист дојутрошњих бранитеља источног Алепа. Има ли данас иког живог на тој демократској страни и међу наводно слободним медијима да објасни – како су и зашто „радикални џихадисти”, од ISIS и Нусра Фронта до Ахрар ел-Шама, Јаиш ал-Ислама, Џабхат Фатах ал-Шама и небројених других кољача и класичних терориста у Сирији, ево здушно проглашавани партнерима и савезницима које треба одбранити по сваку цијену.
Истовремено, по Европи и Америци довршена је најстрашнија стигматизација свих муслимана, чак и свеколика антимуслиманска хистерија, па и поводом људи који су као муслимани заправо и најбројније жртве тих кољача. И све је то плод истих „слободних” политика и медија, њихових великих газда из сјене. Ко је ту луд?
Падне ли на памет било коме барем у пролазу, након свега, колико је гротескно инсистирање већине западних медија да никада не пропусте напомену – уз покоји цитат из арапских медија или оних неких других, тамо – како су то „state controled media”. Ко бива, да знамо о чијим се ставовима ту неупитно ради, за разлику од нас, слободних. Које ли арогантне биједе. Па има ли бруталније државне, корпоративне, клановске и корупционашке контроле медија него у том тзв. слободном свијету, који јесте доиста некада био узор нама малима.
Какву ли све прљаву, диригирану, цензурирану преварантску игру с истином многи од њих данас играју. У име политике која је, рецимо, још 2012. стала иза „медијске тезе” моћног Council on Foreign Relations, утјецајног тинк-тенка из Њујорка и Вашингтона, да тзв. Слободна сиријска војска као производ САД а са задатком да сруши Ассадову Сирију „има потребу за Ал Каидом”. Тако ће, писали су, бити фанатичнији и смртоноснији!
Шта још замислити горе као понижење свјетских „слободних медија” од употребе тзв. Сиријске опсерваторије за људска права из Лондона, која је, ево, пет година основни извор информација и медијска подршка терористима из Сирије. Па и птице на грани већ знају да је ријеч о фирми једног лица, својевремено осуђиваног припадника Муслиманске браће у Дамаску, па врбованог и финансијски и на сваки други начин одржаваног од британских обавјештајних служби у Лондону, али и уз помоћ пројеката из ЕУ.
КАО ЖИВИ ШТИТ КОЉАЧИМА ПОСТАВИТИ НОВИНАРЕ
На који ниво спрдње смјестити у овом часу страшно важну „вијест” што се емитира из уреда Amnesty International у Бејруту (?!) којом се озбиљно упозорава да су тајне службе Асада на „неком аеродрому” привеле једног сиријског грађанина који је пребјегао из источног у западни Алеп, па га задржали на испитивању. Ето к’о страшно чудо што постоји сумња да је грађанин сарађивао с „бранитељима” тамо гдје је био. Да циркус буде већи, прву вијест сустигла је и друга – она прва још није потврђена.
Ма шта је тај цијели рат и ослобађање двјеста хиљада људиу спрам људских права дотичног грађанина којег, ево, тероризирају Асадови окупатори. Ко би други. Додуше, ено и вијести о „активистици из опозиције” која додуше живи у Европи, али нема везе, то јој сигурно доказује демократску вјеродостојност. Активистица јавља о Асадовој гранати на пијацу у граду Деир ел-Зор, гдје је 17 мртвих грађана. Бројни „грађани” су тамо иначе припадници партнерског ISIS, који не смије пасти.
Вијести о истинском ослобађању источног Алепа сустижу једна другу. И о људима што су тамо својим тијелима и животима присилно бранили терористе по јавним зградама, болницама, школама и другим мјестима претвореним у њихове касарне. Оне зликовце и њихове налогодавце што су се уклопили у интересе демона који хоће да владају свим могућим свјетским профитима, правећи од туђих смрти највећи бизнис. Они што медијски све ове године служе тој драми тешко се повлаче. Фарса с њиховим објашњењима се наставља и даље, а свијет није свјестан какве се све ту математике роје. Од пиљарских, темељем ситних добитака и подједнако ситних политичких страсти, до оних најкрупнијих, планетарних. Много је гадова који у томе учествују, али је све више и трезвених што препознају позадине цијеле приче. И коментирају до сарказма.
Док још накратко важећи амерички државни секретар Кери – кажу агенције – учестало и помало панично зове руског колегу Лаврова поводом Сирије, настојећи да се „уради нешто тамо” прије него што се „несигурност” с Трампом не претвори у реалност, слободарски медији по Америци и Европи никако да се врате из дубоке несвијести. Само неколико сати након објаве вијести о „ослобађању – заузимању” источног Алепа и откривању драматичних сторија о живом штиту тамошњих становника истурених у одбрану „херојских кољача”, једна је читатељица у одговору на опрану новинарску верзију те драме послала реакцију, можда најпоразнију за мејнстрим медије Запада коју сам до сада видио. Дотична Шин Кенеди каже: „Предлажем да као живи штит кољачима поставите пробране – новинаре!”.
За иоле нормалног и поштеног новинара нема даље. Нажалост, нормални и поштени као да у овом случају нису у већини.
