Прочитај ми чланак

НЕЋЕ БИТИ ВИШЕ ДИЈАЛИЗЕ, развијен бионички бубрег!

0

Микрочипови ускоро замењују оштећене бубреге. Пилот студија у којој ће се испитивати наносиликонски бубрег на болесницима започиње ове године у СAД.

У Србији је данас на дијализи више од 4.500 пацијената. Са трансплантираним бубрегом живи преко 800 особа. Пацијенти не могу да живе без третмана и њихова патња је огромна. Многи не дочекају трансплантацију, статистика каже да нас сваке године напусти више од 750 болесника. Aли, ускоро би ове тужне бројке могле да буду збрисане.

Пилот студија у којој ће се испитивати бионички бубрег на болесницима започиње ове године у СAД применом силиконске нанотехнологије, најављује за Неwсwеек проф. др Рајко Хрвачевић, интерниста-нефролог.

„Захваљујући силиконској нанотехнологији, у сарадњи Универзитета Калифорнија у Сан Франциску и Вандебилт Универзитета (др Вилијам Х. Фисел ИВ и биоинжењер Шуво Рој) развијен је вештачки, тзв. биоартефицијелни бубрег, који ће бити могуће имплантирати у организам болесника“.

Бионички бубрег је, тврде у Калифорнији, савршена реплика наших бубрега. Састоји се од бројних микрочипова у чијем срцу се налази покретач који је у стању, баш као и здрави бубрези, да организује филтрирање штетних супстанци и отрова из крви, у које спадају и лекови, као и све присутнији додаци храни. Исто тако, у могућности су да сталност унутрашње средине одржавају прецизним подешавањем излучивања воде и електролита према њиховом уносу. Тиме успешно регулишу артеријски притисак и то су показала сва досадашња испитивања.

„Кључни део новог биохибридног бубрега чине микрочипови који функционишу као филтери. Око њих се налазе тубулске ћелије произведене у биореактору, које врше функцију бубрежних цевчица и омогућавају задржавање корисних супстанци у телу болесника“, објашњава Хрвачевић.

И до сада је било покушаја да се направи вештачки бубрег. Пре четири године успешно је пресађен животињама и почео је да производи урин. Међутим, научници нису били у потпуности задовољни.

Истраживачи су, заправо, користили стари бубрег који су чистили од свих неподобних и истрошених ћелија како би добили калуп сличан саћу кошнице. Потом су бубрег реконструисали ћелијама узетих од донора које су се успешно везивале за калуп, са мрежом крвних судова и дренажним цевчицама. Тада су лабораторијска тестирања потврдила да је, у поређењу са природним, вештачки бубрег у стању да производи 23 одсто урина. Међутим, после пресађивања пацовима, производња урина пала је на свега пет одсто.

„Враћање чак и делића природне функције бубрега могло би да буде довољно за почетак. Рад бубрега од 10 до 15 одсто сваког пацијента већ чини независним од хемодијализе Мислим да би потенцијални клинички учинак успешног третмана био огроман. Само у СAД тренутно на пресађивање бубрега чека 100.000 болесника, а годишње се обави свега 18.000 трансплантација“.

Нови бионички бубрег свакако буди наду милионима пацијената који у животу опстају само захваљујући дијализи.

„Aмерички научници уверавају да су шансе за одбацивање бионичког бубрега – нула, што није случај приликом трансплантације с човека на човека и бубрега и било ког другог органа. Одбацивања туђих органа су увек могућа и додатно компликују здравље и живот пацијента. Данас се нуди решење: нови, бионички бубрег се прави од реналних ћелија“, каже Хрвачевић.

Оваквим приступом решава се проблем недовољног броја органа за трансплантацију. Несумњива предност биоартефицијелног бубрега је што он не захтева примену имуносупресивне терапије, односно терапије против одбацивања пресађеног бубрега, која свакако генерише бројне компликације, посебно инфекције и малигне болести.

ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!

Први прототип, који је ових дана у СAД приказан јавности, величине је шоље за кафу. Он успешно уравнотежава ниво натријума и калијума у организму, уз регулисање крвног притиска. Др Виктор Гура, из тима америчких истраживача, тврди да ће „уређај“ бити доступан за продају за само две године. Ова вест свакако буди наду многима и у Србији. Бионички бубрег се овде очекује с нестрпљењем јер су научници, више него икад пре, уверени да је данашња силиконска нанотехнологија у овој области заиста светло на крају тунела.