Прочитај ми чланакУ време пандемије која се шири, мере за сузбијање коронавируса прво се предузимају у здравственим институцијама у целој земљи. Од увођења ванредног стања, многи грађани са другим здравственим проблемима, брину како ће се лечити? Стручњаци поручују да ће кључне стручне службе и даље радити неометано, и додају да људи неће бити здравствено угрожени. Посебно су забринути грађани који болују од карцинома, а којима су, како за Н1 кажу, отказана раније заказана снимања, попут магнетне резонанце.
Целокупан здравствени систем у Србији подређен је борби против ширења вируса Цовид-19, али у данима ванредног стања и коронавируса питање је како се лече они који имају друге здравствене проблеме?
Редакцији телевизије Н1 јавило се више особа које болују од карцинома, а које сведоче да су им прегледи и снимања, попут магнетне резонанце, а на које су чекали и више од шест месеци, отказани.
„Пре 10 дана била ми је заказана хитна магнетна резонанца дојке за 27. март у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, ако имате на уму да се магнетна резонанца чека минимум шест месеци у нашој земљи, онда можете да стекнете слику колико је хитно, а притом су уз хитне дијагностике обустављене и све хитне терапијске процедуре, па и операције попут операције карцинома. Ако је као што господин Александар Вучић каже – наша победа сваки дан када не изгубимо ниједан живот, зашто онда животи осталих болесника не спадају у то“, пита се гледатељка која се јавила редакцији Н1.
Министар здравља, Златибор Лончар, поручио је већ првог дана када је уведено ванредно стање да ће пацијенти који примају хемиотерапију или иду на хемодијализу наставити са уобичајним режимом, али да се све остало ставља на чекање, осим уколико се не ради о интервенцијама од којих зависи живот пацијента. Ипак, на питања како у актуелној ситуацији фунцкионишу остале здравствене процедуре, пре свега, када је реч о пацијентима који болују од карцинома и да ли постоји неко алтернативно решење за спровођење раније заказаних снимања – у Министарству здравља, за сада, без одговора.
Ево шта су на ту тему рекли на редовној конференцији за новинаре.
„Свако окупљање у редовима, и чекање на дијагностичке методе које су потребне, је недозвољено и није стручно оправдано. Дијагностика, уколико је потребна, она ће се радити, у посебној организацији, тако да не буде групно долажење на те термине и на тај рад. Према томе, кључне струке и службе, како болничких система, тако и домова здравља ће радити“, наводи др Верица Јовановић, директор Института „Милан Јовановић Батут“.
Иако имају разумевања да је борба против ширења коронавруса кључна, забринути су и они који у породици имају особе којима је потребно лечење, међу њима је и 68-годишњи Чедомир Кмезић из Београда који је дијализни пацијент и који три пута недељно одлази на дијализу у Лазаревац.
Према речима његове супруге, због високе температуре коју има последња три дана и лошег здравстевног стања одбијен је да даље добија превоз за одлазак на дијализу, а она сведочи да од хитних служби не добијају помоћ.
Иако се поред свих здравствених институција и контакт центара за помоћ обратила и председници Владе, министру здравља, заштитнику права пацијената, Канцеларији за људска права и здравственој инспекцији – њени апели за помоћ остали су без одговора.
