Упознајте Београд: Где је затреперила прва сијалица у вароши? (ФОТО)

12:52 14.04.2013.

(Телеграф)

Једна о својеврсних револуција, не у друштвено-политичком већ у технолошком смислу, у Србију је дошла у време када је земља била довољно напредна да “хода” у корак са Европом. Реч је о сијалици, а прва је укључена, где друго него, у кафани.

Тридесете године 19. века у Србију стиже важна вест – земља постаје вазална кнежевина, са могућностима да сама организује своју привреду, државни апарат, просветну службу, трговину и железницу, а добила је и слободу вероисповести, па се у Београду за метрополита могао изабрати Србин уместо досадашњих Грка.

Власти београдске вароши поводом читања Хатишерифа припремају свечаност, а варош ће, по први пут, бити осветљена фењерима. У Београду су постављена два фењера – један на Теразијама, а други на општинској кући.

Фото: beogradsko nasledje.rs

Тек што су се варошани Београда и других градова навикли на фењере, почиње да стиже глас из далеког света о струји и електричним сијалицама. Међутим, увођење струје у народу српскоме не иде баш глатко, па је и до Београда стигла опаска једног одборника општине суботичке:

– Не треба нам то осветљење, јер поштен човек иде спават рано, а битанга нека ломи главу.

Битанге или не, неки предузимљиви људи ускоро доводе електрично осветљење у Београд. Најпре – а већ је 1881. година – Петар Јовановић, што држи кафану “Хамбург” (данас: угао улица Кнеза Милоша и Масарикове), купује “локомобил” са генератором, који поставља у двориште Народне скупштине, која се налази преко пута. Спроводник, који струју води до светиљки у његовом локалу – првих електричних сијалица у вароши – ишао је преко улице.

Свега две године касније на Дорћолу почиње да ради прва електрична централа која снабдева трамвај и јавно осветљење са 600 “парних коњских снага” (447,6 кW).

– Да електрика, поред леба и воде, постане свакодневна потреба и то, како за варошанина, тако и за најсиромашнијег сељака нашег – говори председник Надзорне комисије за осветљење Београда, професор Ђорде Станојевић.