Прочитај ми чланак
Школе поново тражиле новац за упис
Иако је Министарство просвете више пута упозоравало да ниједна школа нема право да тражи уписнину за децу, у већини средњих школа у Новом Саду родитељима су као и сваке године уручене уплатнице на износ од 2.500 до 3.500 динара.
Просветна инспекторка Љубица Срђанов каже за Новости да је као и претходних године, више оних родитеља који не желе да се расправљају и уплате тражени износ.
Према њеним речима, нико није у обавези да плати упис, а школе немају права да било кога присиљавају или условљавају. Инспекторка додаје да постоји дужи списак школа које родитељима нису оставиле могућност да сами бирају да ли ће платити допринос, већ су им међу папирима неопходним за упис потурене и уплатнице.
Председник Актива директора средњих школа Станко Матић, каже да је новац школама преко потребан, али да то није разлог да се родитељима намеће плаћање.
Егзит прошао угладно мирно: убадање ножем, хапшење због дроге, по која туча …
Ове године на Егзиту није било већих безбедносних пробелма – од 130.000 посетилаца овогодишнег фестивала, ухапшено свега шездесетак. Убадање ножем ван простора фестивала највећи инцидент. Једно убадање ножем и шездесетак хапшења због дроге полицијски су скор овогодишњег фестивала Exit.
Новосадска полиција поднела је кривичну пријаву против Драгољуба М. (19) из Ковиља, јер је на Петроварадинској тврђави током одржавања фестивала EXIT убо ножем Новосађанина Ђ. М. ( 18 ).
Инцидент се догодио 13. јула на Тврђави, ван простора на којем се одржавао фестивал – саопштила је новосадска Полицијска управа.
Истовремено, полиција је за кривично дело учествовања у тучи у којој је коришћен нож осумњичила Павла М. ( 18 ) из Ковиља, Новосађанина Николу И. (23), као и једног малолетника из Каћа.
Полиција је због поседовања наркотика ухапсила 40 страних и 12 домаћих држављана, пише у саопштењу.
На "Егзиту" је полиција извршила и 157 заплена дроге од домаћих и страних држављана.
На крају саопштења полиција констатује да је за четири дана трајања фестивала "Егзит" Петроварадинску тврђаву посетило око 130.000 људи, претежно младића и девојака из целог света.
Егзит, један од највећих музичких фестивала у Европи који је синоћ завршен, ове године обезбеђивало је осим из Новог Сада и 700 полицајаца из целе Србије.
КАЊИЖА: Традиционалну кулинарску фешту Гастрофест на обали Тисе у Кањижи приредио је Гастро клуб „Кереш“, под покровитељством произвођача зачинске паприке ДОО СД из Мартоноша.
У котлићима су се крчкали говеђи гулаш и рибља чорба, коју су припремали кулинари из многих војвођанских места.
Према оцени стручног жирија у кувању говеђег гулаша најуспешнији су награђени златним, сребрним и бронзаним медаљама. Златне медаље освојили су Јожеф Бите, Карољ Феглаин, Рудолф Хармат, Вероника Ковач, Михаљ Боснаи и Јанош Чабаи.
У припремању рибље чорбе највише оцене и златне медаље припале су Ивану Гуљашевићу, Рожи Мајор, Андрашу Порацки, Мајстор Ранку и Марији Мато, док је у кувању рибљег паприкаша без конкуренције био Рудолф Леринц.
Оџаци: Краве не могу ни да дишу, а камоли да добију субвенције
Настављен је протест испред општинске зграде и најављују се још жешћи, односно блокада комплетне зграде и улице. Повод је објављивање листе оних који ће бити изузети из учешћа на лицитацији, која је требало да буде одржана прошле недеље, а то се није десило због интервенције адвоката ког су ангажовали пољопривредници.
Нестанак документације за припрему лицитације проузроковао је талас незадовољства код сточара и ратара чија је документација нестала. Полиција је тада обавила увиђај, покренула поступак за решавање нестанка документације, а она се ођедном појавила онако како је и нестала, тајно. Консултовано је Министарство пољопривреде, одржавани састанци, промењена комисија, али проблем није решен.
Сточари и ратари су и даље незадовољни. Полиција има записнике, документација се повећава, незадовољници траже решење, а решења – нема.
– Нас 26 сточара, власника фарми из Оџака, протестујемо зато што су нас ставили у пасиван статус у односу на лицитацију државног пољопривредног земљишта. То значи да не можемо лицитарати за закуп државног пољопривредног земљишта, да не можемо од државе добити субвенције по хектару, по литру млека, немамо право на субвенције за уматичено грло и још мало нећемо моћи ни да хранимо нашу стоку.
То све значи да је у Оџацима фармерство практично уништено, да ниједна крава не може практично ни да дише – рекао нам је власник фарме у Оџацима Југослав Димитријевић. – Назвали су нас узурпаторима државног земљишта, а ми смо на време поднели потребну документацију на основу које је и сачињен записник о додели земље који смо потписали, али одлука је у међувремену промењена, наша документација је нестала из просторија општине и дан-данас се ништа не решава.
Немамо практично више никаква права због некога ко није свој посао радио како треба и због оних правих узурпатора који су упали на државне поседе, које не желим да именујем, али полиција поседује све записнике који су сачињени на лицу места. Нико од произвођача млека из Оџака није ушао у државно пољопривредно земљиште, то одговорно тврдим.
Очигледно је да постоје супротстављене стране сточара које се међусобно оптужују. Представници „супротног“ табора су такође били присутни, и имају своје виђење овог великог проблема.
– За разлику од њих, ми смо се држали закона, а остали смо без земље – рекао нам је сточар из Бачког Грачаца Милан Војновић. – Ми смо своје обавезе платили до последњег износа који је био потребан, а земљу не користимо, а они је користе. Сада им је неко други крив што неће учествовати на лицитацији. Пошто смо драстично оштећени у свему овоме, тужићемо општину јер сматрамо да је она највећи кривац за ту ситуацију. Нећемо дозволити да све то прође и да ми останемо оштећени.
Отворено палијативно одељење
СОМБОР: У реновираној згради у кругу болнице на Апатинском путу Општа болница је, захваљујући реализацији пројекта из донације Европске уније за развој служби за палијативно збрињавање у Србији.
– За реализацију пројекта надлежно министарство обзбедило је пет милиона динара. Циљ је да се успостави свеобухватно палијативно збрињавање које ће омогућити пођеднак приступ свим пацијентима којима је ова нега неопходна. То подразумева лечење боленика у завршним фазама неуролошких и малигних обољења која ће помоћи породицама али и пацијентима јер ће омогућити да се спроведе терапија бола али и одређени конзилијарни прегледи – рекао је в.д. директора Опште болнице др Милан Грба.
Зграда у којој је ово одељење има 113 квадрата, а од медицинског особља о пацијетима ће бринути лекар интерниста и седам медициснких сестара. Неће бити ангажована нова радна снага него ће се особље обезбедити прерасподелом постојећег.
– Сомборска болница је једна од 13 у Србији у којој ће се лечити пацијенти са неуролошким обољењима, а у Сомбор ће долазити и лекари из других установа и размењивати искуства- истакла је др Дубравка Шарановић-Рацић, помоћник министра здравља задужена за сектор организације здравствене службе Палијативно одељење прве пацијете примиће 1.августа.
(Дневник, Војводина кафе)
