Подешавања / Settings

А пилоти, ако су и читали Исаију, нису имали намеру да извлаче практичне закључке из прочитаног. Пошто су пацифизам и демократија – извозна роба налик на Тројанског коња.

Објављен некада тајни документ под називом Једноставни водич за саботажу на терену: Стратешке службе у ком ЦИA даје савете како да се униште компаније.

Још од времена распламсавања кризе у Сирији почетком септембра 2013, када је најављена војна интервенција СAД, потом одложена због става Русије и Путина, касније и због развоја украјинске кризе, погоршавања односа између Москве и Вашингтона, и увођења санкција дела земаља ЕУ према Русији, траје погоршавање ситуације на читавом простору Евроазије али и читавог света.

На састанку у Самарканду, Кери и министри спољних послова Казахстана, Киргистана, Туркменистана, Узбекистана и Таџикистана су јавно расправљали о сарадњи у различитим областима: економији, безбедности воде и образовању. Међутим, то је био само гамбит за разматрање додатних питања у току Керијеве посете свакој земљи појединачно. Лако се да предвидети да ће теме бити везане за Авганистан и Русију.

Премијер одбио да путују авионом, због уштеде – повео делегацију преко Игмана ко Прву пролетерску, Вулин промрзао, поручио друговима: „Наставите даље европским путем, другови, ја ћу вам чувати одступницу! Aко не стигнем на ћевапе и масажу назовите неку улицу, град, област…по мени! Можда „Вулиново на води“, рецимо, ал не инсистирам, довољно је и Косово и Вултохија“…

Имам много пријатеља на Балкану. Да нисам православни верник, рекао бих да бих у другом животу био Бугарин, или Србин, или Грк. Мени се тамо веома допада, допадају ми се људи

Изјавом, да су добри односи Срба, Бошњака и Хрвата кључни за мир и стабилност западног Балкана и БиХ, Александар Вучић је забио нож у леђа Републици Српској. Јер, као премијер државе гаранта Дејтонског мировног споразума, а тиме и уставног уређења БиХ (Устав БиХ чини анекс 4 Споразума), Вучић је морао да инсистира на чињеници да су односи између Републике Српске и Федерације БиХ, а не односи између три народа, кључни за мир у БиХ и на Балкану. Говорећи о народима, а не ентитетима као међународноправно признатим субјектима конфедералне дејтонске БиХ, Вучић односе у БиХ враћа на период од пре 9. јануара 1992. и одлуке Скупштине српског народа у БиХ да на основу неоутуђивог и слободно израженог права српског народа на самоопредељење прогласи државу српског народа на територији некадашње југословенске федералне јединице БиХ.

Изјава немачке канцеларке да страхује да би на Балкану могли да избију оружани сукоби ако Немачка затвори границе за улаз избеглица – имала је безмало невероватан миротворни ефекат на балканске вође. Сви су јој хитро поручили да ће учинити све да рата на Балкану више не буде. Иако је њена изјава дошла баш у тренутку када је „Њујорк тајмс” објавио чланак о томе како Србија и Хрватска, упркос историји међусобног рата, сада успешно сарађују на транзиту избеглица, канцеларка није непромишљено изнела ово узнемирујуће упозорење. Напротив, она је њиме циљала две мете.

Не мора да значи да ће ривалство између Гега и Тоска довести до великог насиља као током распада Југославије или као сада на Блиском истоку, али треба да буде јасно да када идеологија „Велике Aлбаније“ нестане, као када је комунистичка идеологија нестала у Југославији, почињу да се појављују поделе (којима увелико манипулишу страни актери).

Чак и после бројних разочарења због релативно благог става врха јерархије Српске Православне Цркве по питању Косова и Метохије током протеклих неколико година, и најмањи помак у другом правцу код неких одмах буди, односно враћа наду. Да није све изгубљено, да није баш све пало у малодушност, да Црква ипак није заборавила Косовски завет, чији је највернији чувар кроз векове губитка српске државности била.

Десило се, дакле, да су званичне украјинске власти ставиле на „посебну црну листу“ осам држављана Републике Србије. Ово није први пут да су се имена држављана Републике Србије нашла на некој „листи“ Украјине.

У Паризу се од 3. до 18. новембра одржава заседање Генералне конференције Унеско-а на којој ће, између осталог, бити разматрана препорука њеног Извршног савета за пријем Косова и Метохије у ту организацију. Судећи по јавним гласилима влада Александра Вучића улаже надљудске напоре у борби против чланства Приштине у Унеско-у. Не зна се ко чини већа чуда. Ивица Дачић је изјавио да гласање о предлогу за „чланство Косова“ у Унеско можемо очекивати на Генералној конференцији те организације око 9. новембра и при том је изразио оптимизам да ће резултат гласања бити повољан за Србију истакавши да ће се влада до краја борити против тог чланства. „Борићемо се до краја. То је став Владе Србије, премијера и председника. Ми немамо ништа прече од тога”, истакао је Дачић на редовној месечној конференцији за новинаре, додавши да ће то ипак бити велика борба са неизвесним исходом

Ђукановић је на последњим парламентарним изборима са својом коалицијом За европску Црну Гору коју чине ДПС, Кривокапићев СДП, једна фракција бивше Либералне странке и неке странке мањина успео да освоји око 46 % бирачког тела, па је створена техничка влада коју су подржавале мањинске странке.

Међутим, паралеле између црногорског и украјинског модела унутардруштвеног конфликта се не завршавају на томе. Ова два друштвена система, упркос очигледним разликама, изненађујуће подсећају један на други, а крвав расплет ситуације у Украјини представља злокобно предсказање уколико Црна Гора крене путем унутрашњег конфликта под диригентском палицом атлантистичких стратега.

Имаћемо њих 7 милиона који ће нас издржавати. Када останемо у разумном броју почеће тако дуго очекивани прогрес на овим просторима.

У серији мелодраматичних, отужних и неретко суманутих изјава председника Владе Александра Вучића много шта од онога што каже прође без адекватног одјека. Засипање публике потпуно несувислим изјавама, контрадикторностима и недореченостима један је од најважнијих елемената Вучићеве технологије власти а кад се томе придодају беспрекидно таблоидско трабуњање и изјаве представника разних струја тренутно владајућег политичког конгломерата онда је готово немогуће разазнати шта је заправо званична политика Србије.