Прочитај ми чланак
Дан после састанка са министрима пет земаља Средње Азије у Самарканду, у Узбекистану, амерички државни секретар Џон Кери је у понедељак посетио Казахстан, што је почетак турнеје на којој ће посетити сваку од тих средњоазијских држава појединачно и прва таква турнеја неког америчког државног секретара. Њоме се истиче значај Средње Азије за САД, посебно због негативних тенденција за америчку спољну политику у Авганистану, где влада коју су поставиле САД губи грађански рат против талибана и милитантних група, њихових савезника.
На састанку у Самарканду, Кери и министри спољних послова Казахстана, Киргистана, Туркменистана, Узбекистана и Таџикистана су јавно расправљали о сарадњи у различитим областима: економији, безбедности воде и образовању. Међутим, то је био само гамбит за разматрање додатних питања у току Керијеве посете свакој земљи појединачно. Лако се да предвидети да ће теме бити везане за Авганистан и Русију.
Границе између средњоазијских држава и Авганистана постале су врло живе, у смислу дипломатске и безбедносне активности, и дејстава милитаната у северном Авганистану, посебно интензивних неколико последњих месеци, када су, крајем септембра, талибани заузели град Кундуз, а Исламска држава искористила прилику и почела да се тамо концентрише. Милитанти Исламске државе на ову област гледају као на упориште за даљу експанзију по Средњој Азији. Оно што је важно је чињеница да се не боре против страних и јединица авганистанске владе. Чувају се и прикупљају снагу. Опасност расте и на југу. Већ смо рекли, пре три месеца, да Исламска држава на граници Таџикистана и Туркменистана бројчано јача, и извештавали да у средњоазијским државама постоје озбиљни унутрашњи проблеми.
Оваква ситуација изазива забринутост не само у државама Средње Азије, већ и код земаља које имају утицај на безбедносна питања у региону – углавном Русије, али и САД и Кине, заинтересоване за регионалну привреду. На недавном самиту Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) јуна месеца 2015. године, Русија је представила планове за заједничку иницијативу за безбедност граница, која ће укључивати неколико средњоазијских држава.
Према нашим информацијама, у региону су, од јуна 2015.г. и на основу Уговора о колективној безбедности, распоређене додатне руске и казахстанске војне снаге. Њима су се придружили и кинески обавештајни стручњаци.
Тренутна општа структура распоређених оружаних снага савеза у Таџикистану укључује:
• Прва линија граничара: Таџичке карауле, заједнички гранични прелази и граничне контроле састављене од војника из Русије, Казахстана и Таџикистана; руски и казахстански војни саветници присутни на таџикистанским караулама.
• Јединице таџикистанске војске појачане руским и казахстанским војним саветницима, до нивоа вода у неким јединицама за брзо реаговање и специјалним јединицама.
• У 201. руској војној бази код Душанбеа, Куљаба и Кургантепеа има руских, казахстанских и белоруских војних формација (мада је допринос Белорусије мали).
• Остале јединице и инфраструктура ОДКБ и Регионална противтерористичка структура Шангајске организације за сарадњу (РПСШ) укључују руске, казахстанске и кинеске обавештајне стручњаке и средства.
Напоре ОДКБ-а не подржавају све државе. Туркменистан и Узбекистан о операцијама у чувању безбедности својих граница разговарају мимо руске иницијативе. Уствари, ове земље увек радије избегавају блиску сарадњу кроз ОДКБ. Стручњаци истичу да су разлог таквом ставу амбиције лидера тих земаља. У овом тренутку, Ашхабад и Ташкент покушавају да успоставе билатерална партнерства у области безбедности. „Јужни фронт“ има информацију да је Туркменистан послао скоро 70% своје војске на границу са Авганистаном и да покушава да је блокира, што је било неостварљиво чак и у време СССР-а.
Ово је привукло пажњу Сједињених Америчких Држава. Вашингтон је, као и Москва, забринут због пораста екстремизма у Авганистану. Али Вашингтон је заинтересован за јачање сарадње у области безбедности са средњоазијским државама не само да би спречио да се борбе тамо прелију, већ и да би контрирао Москви – доминантној војној и безбедносној сили региона. Мотиви Вашингтона за сарадњу у Средњој Азији су очигледни, али детаљи о томе како Сједињене Америчке Државе намеравају да повећају безбедносну сарадњу у региону – нису. Но, ту је неколико могућих тема за разматрање на Керијевој турнеји по Средњој Азији.
Туркменистан би могао да САД одобри коришћење ваздухопловне базе Мери-2 која се налази близу туркенистанске границе са Авганистаном, иако је Ашхабад званично негирао да постоји таква понуда. Други могући план је подршка Сједињених Америчких Држава заједничкој иницијативи Узбекистана и Туркменистана у погледу пограничне безбедности. Још једна тема је повећање америчког присуства у Таџикистану. Таџикистан се сматра једним од најближих руских савезника у Средњој Азији, али Вашингтон жели да уђе и у ту земљу.
Ниједан од ових облика сарадње није потврђен, и ни један није неизбежан, али покушаји да се успоставе би сигурно привули пажњу Русије. Засебно деловање би изазвало проломе у регионалном систему безбедности који је успоставила Русије. Авганистански случај је показао да америчка војна сила тешко може да утиче на регионалну безбедност позитивно. У сваком случају, једна дивизија америчких оружаних снага тамо стационирана није довољна.
Стручњаци верују да се једино Русија и Казахстан – удруженим снагама – могу брзо и ефикасно супротстави Исламској држави. Војске Таџикистана и Киргистана немају одговарајућу опрему и пате од мале војне ефикасности. Узбекистан и Туркменистан покушавају да избегну заједничка дејства ОДКБ-а. У принципу, можемо рећи да Русија, Кина, Казахстан и друге државе Средње Азије претњу процењују правилно и интензивно се припремају да јој се супротставе.
С друге стране, нестабилна погранична област између Средње Азије и Афганистана је постала улог у развоју борбе између САД и Русије око целе бивше совјетске периферије.
Из истог извора Ћирилизовано: Јужни фронт; а посебно Јужни фронт: САД стварају антируско-иранску осовину у Средњој Азији (ВИДЕО)
Извор: SouthFront: Analysis & Intelligence
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Покровитељ преводилачке делатности блога „Ћирилизовано“: Јелички дукат
