Подешавања / Settings

Кампање „купујмо домаће“ опробани су рецепти којима се мобилише домаћа јавност и инсистира на економском патриотизму и подстицању куповине домаћих производа науштрб страних.

Пише: Борислав Боровић

Талас избеглица који је запљуснуо балканске земље има више димензија. Незаобилазна је – религијска. Та чињеница је од почетка била наглашена изјавама највиших представника више држава Централне Европе. Највише се чула реч мађарског председника владе Виктора Орбана, али нису заостајали ни Словаци, Чеси и још многи други.

‘Ајмо поново о окупацији, трећи пута за редом. Досадно јест’ но, нема друге. Не због префриганих квинслиншких власти Србије (агената свих нивоа, западних плаћеника, доушника, ситних потказивача, додавача, дошаптавача и пратећих сецикеса – што би се „урбано“ рекло), већ због слуђеног народа који је пред тоталним поразом, свеопштом пљачком и понижењем библијских размера. Кажу, понављање је мајка мудрости. У нашем случају и последња преостала шанса. Другачије се не може пробудити пар милиона Србаља. На жалост.

Ту ноћ, када је тај Усуд Црне Горе Црну Гору осрамотио више него ико у посљедње вријеме, нећу заборавити. Те ноћи били смо у три генерације пред зградом Скупштине Црне Горе: мој син Крсто, мој отац Митар и ја.

Овај пут смо се за­ма­ло про­ву­кли. Али не­мој­мо оче­ки­ва­ти да ће Ру­си, Ки­не­зи, Ку­бан­ци и Ар­ген­тин­ци за­у­век би­ти „ве­ћи Ср­би од Ср­ба“

Где је умрла солидарност, бивша југобраћо? Где смо се то тако историјски жестоко растали да ни по питању културног блага и историјске баштине српског народа на Косову нисте показали ни минимум поштовања и солидарности са Србијом? Срамота!

Пише: Мирослав Лазански

Представници четири државе заплакали су у Паризу пошто је саопштено да је Генерална конференција Унеска одбила да прими Косово у своје чланство! Биле су то сузе радоснице за Србе и Србију, за праведну борбу овог народа са светским моћницима, сузе радоснице над победом правде и истине над злом!

Пише: Зоран Шапоњић

‘Ајд овако, једном за свагда да разјасним!
Ја сам националиста, нисам шовиниста ни фашиста.
Националиста воли свој народ и своју земљу, а то је основно како би могао да воли и поштује туђе.
Верујућа сам јер то осетим у својој души и знам да је једини исправан пут, Христов пут.
Србин је једнако православац, од искона је тако.

Serbia live и медијски мрак или Мишљење једног укућанина

Жан Кристоф Буисон, писац и уредник културне редакције листа „Фигаро магазин“, остаће амбасадор за развој међукултурног дијалога при Клубу Унеско на Сорбони, највећем париском универзитету.

Саудијски принц Султан бин Aбдулазиз ал Сауд први је званичник из ове важне земље, који је службено посетио Београд још од 1989. године.

Ја мислим да би нас Руси дочекали оберучке, раширених руку. И да бисмо ми ту нашли један ослонац, један кишобран који би нас штитио од свих ових великих савремених зала.

Зато политичко-медијска ситуација у Србији данас подсећа на природно стање из Хобсовог „Левијатана“ — рат свих против свих. У коме су сва средства дозвољена.

Екстра ова фора са мантром „То преко мене покушавају да ударе на Вучића“, свега ми и крајње употребљива у свакој прилици!

Тужно је било слушати, ових дана, поруке државника из Београда, Бањалуке и Сарајева, да ће се учинити све – да се успоставе добри односи у Босни и Херцеговини између три народа: Срба, Босанаца и Хрвата.

Садашњи министар културе и информисања Иван Тасовац, у историји српске (не)културе биће упамћен по три ствари: