Подешавања / Settings

На жалост, у Србији се мало зна уопште о војној помоћи Русије Србији у Првом светском рату. Ту празнину у српској историографији о руској војној помоћи делимично је попунила одлична књига Алексеја Тимофејева и Дарка Кремића “Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата” у издању Института за новију историју Србије, која је 1914. године изашла из штампе.

Мило Ђукановић је кренуо на ва-банк. САД гурају Црну Гору у НАТО и Подгорица више не може да се извуче. Раније су обични Црногорци често говорили „Нас и Руса двеста милиона“. У последњих пет година Ђукановић се својски труди да промени свест својих сународника, упорно им дајући антируске вакцине. Сада је, очигледно, у моди нов израз. „Нас и Американаца – 300 милиона“.

Љубљени, треба да признамо једну горку истину. Да је оних који су православни у нашем народу и труде се и боре да одрже Православље – мало, веома мало.

Колективна фрустрација се претворила у политичку кризу. Поруке демонстраната са улице постале су све замагљеније.

САД желе да виде Српску избрисану са карте, Србију обогаљену и Македонију која губи део територије или постаје неделотворна држава.

А онда је премијер осуо паљбу по министру културе Ивану Тасовцу. Премијер је хтео да заштити ТАНЈУГ, али га Тасовац није слушао.

Због учесталих насртаја на српске културно-историјске вриједности, у које спадају и златни љиљани династије Котроманић, непоходно би било разјаснити симболику и историју истих. Многи их Срби одбацују због догађаја из рата, због тога што су их у сукобу користили босански муслимани, а има и оних који нису упознати са симболиком љиљана. Док их босански, а поготово санџачки муслимани крајње нехералдички, често контрадикторно тумаче.

Косово се увек могло отети (изгубити) и ослободити само силом… Косово је ноћна мора не толико онима који га отимају, колико онима који су то отимање срамно подржали из ситних и личних рачуна… Није то све ни једноставно ни коначно.

Политика активне неутралности само је господственији приступ осавремењеној Недићевој оптици, продукт политичке импотенције српске елите, доказ стања привиклости на подаништво, окупацију и чекање да се неко трећи смилује да нас ослободи

ВИШЕГРАД – Емир Кустурица, најбољи српски режисер, објавио је још један део свог „Дневника“. Преносимо најновији део у целини:

Тихо, готово шапатом, али ипак довољно разговетно да сви чују, из редова дела високог свештенства СПЦ зачуло се „мишљење“ да би држава требала преиспитати свој став према тзв. Ахтисаријевом плану и службено затражити његову примену, будући да он предвиђа гаранције за српске споменике на Косову. То би, наводно, био зрео одговор на примање Косова у УНЕСКО (које је, по њима, пре или касније неминовно) јер би, са једне стране, одобровољило „међународну заједницу“ која се залаже за примену овог документа, а са друге „гарантовало“ очување српског наслеђа на Косову.

„Рат против терора“ је превара. Американце су преварили политичари који спроводе план хегемоније над светом. Амерички народ је био превише лаковеран и зато су га Вашингтон и медијске преститутке лако издали.

На крају крајева, Ђукановић је политички сахранио и наџивео и Милошевића и Коштуницу и Тадића, направио какву-такву државу – на жалост, на антисрпским темељима – и, макар ради обезбеђивања имунитета од разних међународних истрага, обновио црногорску државност.

Балкан се наоружава. Хрватска је у предности јер су први почели балканску мини трку у наоружању, тако да сад сами себе проглашавају за водећу војну силу у региону. Зашто Хрватска разбацује новац својих пореских обвезника иако је, као и већина балканских земаља, у дубокој економској кризи, а не постоје никакви спољни фактори који је угрожавају? Да ли је то сама одлучила или је то део стратегије САД и НАТО јер се увелико прича о некаквом „Балканском пролећу“?

Многи са простора Србије, научници високих звања, често, при том и филолози, ни у чему не помажу очувaњу српског језика у Црној Гори (иако је знатно више дивних примјера оних који се брину и труде око цјелокупне српске баштине)

А пилоти, ако су и читали Исаију, нису имали намеру да извлаче практичне закључке из прочитаног. Пошто су пацифизам и демократија – извозна роба налик на Тројанског коња.