Подешавања / Settings

Некад се Црна Гора поносила тиме што је „српски Пијемонт“, или „српска Спарта“. Па смо били једна земља. Па постали — „два ока у глави“. Данас је једно око у невољи, а друго је разроко и — доследно. У среду је извршни савет Унеска већином гласова предложио да Косово буде примљено у ту организацију. После […]

Режим Мила Ђукановића је пре неколико дана, а поводом демонстрација опозиције у Подгорици и поветарца могућег „јесењег пролећа“ у братској нам Црној Гори, ових дана издао званично саопштење, мада се оно може читати

Шта дакле може да буде амерички план са дрмањем свог најстаријег клијента на Балкану? Неки су већ упозорили да је могуће да се Црна Гора, где је већина грађана против НАТО и где се улазак чланство не може опослити у миру, хоће пацификовати тако што ће се опозиција пустити у власт или примаћи њој у замену за пристанак за чланство. Тешко је бити сигуран

Врли премијер, скрушен и уједно драматичан како га је драги Бог дао, поручио нам је: Главу горе! Уз нас је стала и Папуа Нова Гвинеја! Ништа још није готово!

База Хмејмим, Латакија, Сирија – Министарство одбране Руске Федерације организовало је прву посету страних новинара руској ваздухопловној бази Хмејмим у Сирији.

ВИШЕГРАД – Емир Кустурица, водећи српски мислилац и највећи српски режисер, на порталу Искра, редовно објављује делове својих записа из 1995. године. Реч је о „Дневнику Емира Кустурице“ и у овом делу пише о томе како су, у стану Бакира Изетбеговића, Алија Изетбеговић и он имали састанак.

У том правцу, велики протестни скуп ДФ и опозиције Ђукановићу, заказан за 24 октобар, је већ успео и донеће евиденте плодове и опозицији, али и читавој Црној Гори.

А што се нас, то јест, Србије тиче, више је него јасно да је актуелна српска власт у тесној вези са Ђукановићевим режимом и да су у питању практично две главе исте регионалне хоботнице – само се овдашња боље претвара и скрива.

Може се живети са тиме да је неко у неком тренутку био јачи, па нам је отео Косово, али ако га се одрекнемо онда губимо себе, настављамо да трајемо, али не више као Срби.

Некад се Црна Гора поносила тиме што је „српски Пијемонт“, или „српска Спарта“. Па смо били једна земља. Па постали – „два ока у глави“. Данас је једно око у невољи, а друго је разроко и – доследно.

Иако, реално гледано, САД имају интерес да се удруже са Русијом против Исламске државе, оне немају снаге да Путина прихвате за партнера.

Могуће је, додуше, да су господа Глухоњић и Сејдиновић историју учили из уџбеника у којима пише да је Високе Дечане подигло племе Нимани које Срби својатају као некакве своје Немањићe(!). Или, можда, позивање на права која нашој Отаџбини даје Резолуција Савета безбедности Организације уједињених нација бр. 1244 – а то је једини важећи правни оквир који регулише статус јужне српске покрајине – није ништа друго до заговарање дискриминације и крвопролића? Каква бесмислица!

Тешко је бити херој туђе улице. Далеко од тога да је немогуће, али некако верујем да много више значи онда када то урадите тамо где вас знају и где је то много мање очекивано.

Неко је 1997. проценио да нема више потребе да улица која креће од Славије и иде до Чубуре носи име које је носила. Враћен је Макензи. Толбухина ћете наћи кад кренете од Чукаричке падине ка Жаркову. „Географија“ померене памети.

Колико су веродостојни подаци Сигурносно-обавештајне агенције Хрватске о постојању „активних организација и присташа четничких покрета у државама окружења, али и шире“?

Ако је на фасади цивилизације – бескрајна жеђ за влашћу и бескрајна жеђ за профитом на све начине, онда је на њеном наличју – бескрајни разврат и непријатељство с Господом Богом. Готово – спор са Њим Самим о првенству.