Pročitaj mi članakBitni nedostaci predloga Zakona o agenciji za Nacionalnu bezbjednost i preporuke za njegovo poboljšanje.
„Технократска ера (као последња, закључна фаза историје)… условљава постепени долазак једног друштва које ће све више бити контролисано и усмјеравано…увођењем најмодерније технике којом се може утицати на понашање народа и којом се друштво може потпуно надгледати…биће могуће вршити готово сталан надзор над сваким појединачним грађанином…“ (Збигњев Бжежински, 1928-2017, пољско-амерички политиколог и глобалистички геостратег)
„Ми (полиција) правимо истине…Не сазнајемо их, него их правимо…(Борислав Пекић, 1930-1992, у роману „Како упокојити вампира“)
„…Друштво које обилује потказивачима, не мијења се од данас до сјутра.“ (Имре Кертес,1929-2016, мађарски књижевник)
Због оправданих јавних критика на Предлог Закона о Агенцији за националну безбједност (у даљем тексту: Предлог) Влада га је повукла из скупштинске процедуре.
Предлог је с правом критикован, јер Агенција за националну безбједност (у даљем тексту: Агенција) остаје „држава у држави“. Директор АНБ добија неограничена овлашћења у примјени мјера и средстава тајног надзора (праћења и прислушкивања грађана), без судског одобрења, а тиме и без неопходне контроле, и уз опасност од неодговорног поступања. АНБ-у се, без судске контроле, омогућава директан приступ свим базама података, укључујући здравствене картоне, банкарске податке, пореске и финансијске извјештаје. Надаље, Предлогом се отвара простор за систематску „чистку“ унутар АНБ-а ради уклањања кадрова који се неутемељено оцијене као компромитовани или неподобни.
Решења о престанку радног односа, као и о „трајном распореду по потреби службе“, без права на правни лијек, остављају простор за селективност и неупоришно дискреционо одлучивање. Предлог омогућава и запошљавање без јавног конкурса, као и тајне набавке без обавезе објављивања јавних тендера.
АНБ (као и претходна Служба државне безбједности (СДБ)) дуговремено, углавном, није поступала у складу са својом уставном и законском надлежношћу да штити Уставом утврђени поредак и безбједносне интересе Црне Горе, као и Уставом зајемчена људска права и слободе, већ је била политичка тајна полиција владајуће партије – ДПС-а.
Такав карактер СДБ-а и АНБ-а узроковао је незаконито поступање њених руководилаца и службеника. Медији су годинама обавјештавали јавност о нелегалној примјени мјера надзора, што се, прије свега, односи на праћење и прислушкивање грађана, углавном политичких противника шефа владајуће партије и вишедеценијског предсједника државе и премијера. Такође, постоје оправдани разлози за сумњу и да су незаконито прикупљани, евидентирани и коришћени подаци о тим лицима (полицијски досијеи).
Према наводима медија, „…нереформисана АНБ… је деценијама служила као послуга једној од најорганизованијих криминалних група у Европи…“
Медији су износили и податке о незаконитом „дружењу“ руководилаца и/или службеника АНБ-а са припадницима подземља, те о паљењу службене документације, како би се прикриле незаконитости и злоупотребе.
Због свега наведеног, цијеним неопходним да Скупштина, која је надлежна за вршење надзора над безбједносним службама (члан 81 став 1 тачка 10 Устава) неодложно формира експертску групу, састављену од правних и безбједносних стручњака, са овлашћењима да детаљно испита законитост досадашњег рада Агенције. Тако би се створили предуслови да Агенција врши своју функцију као државни, а не партијски орган. Извјештај експертске групе послужио би и за подношење кривичних пријава против, пензионисаних и активних, руководилаца и службеника Агенције, чијим су незаконитим поступањем остварени елементи бића кривичних дјела.
У сваком демократском друштву (држави) у коме се поштује принцип владавине права мјере тајног надзора представљају законско ограничење међународним уговорима и Уставом зајемчених права и слобода грађана (право на достојанство и неповредивост личности; право на приватност; право на тајност писама, телефонских разговора и средства општења, право на слободу кретања и настањивања и др.). Ова права се могу привремено ограничити законом само на основу одлука суда ради вођења кривичног поступка, из разлога безбједности Црне Горе, или ради спречавања ширења заразних болести.
Међутим, бројне су могућности злоупотребе одређивања и примјене мјера тајног надзора у циљу остваривања намјера власти за претварање друштва (државе) у тзв. Свевидеће Око и Свечујно Уво, као начина свеопште, односно потпуне контроле грађана.
Ефикасно и масовно праћење и прислушкивање грађана омогућиле су надзорне аудиовизуелне камере, могућности интернета и друштвених мрежа да врше тотални увид у приватност грађана, да меморишу садржаје корисника који се, од стране државне власти, могу на разне начине злоупотребљавати.
У нашем друштву је традиционално тајна полиција увијек била и политичко – идеолошки инструмент владајуће партије за застрашивање, уцјењивање и уклањање политичко – опозиционих противника који су због слободоумности и другачијих политичких ставова неосновано проглашавани унутрашњим (народним) непријатељима. Циљ је био и масовно сијање страха као суштинске карактеристике тоталитарне власти.
Руководећи кадрови, и у тајној и у јавној полицији, постављани су по политичко – идеолошким критеријумима (подобности) лојалности владајућој партији, а не по стручно – професионалним квалитетима. Зато је суштинска деполитизација тајне полиције неопходан хитан корак који води ка истинској демократизацији друштва.
Препоруке за побољшање Предлога:
1. Агенција за националну безбједност треба да се зове Агенција за државну безбједност (АДБ). Црна Гора је, Уставом, дефинисана као грађанска, а не национална држава. И у члану 1 Предлога прописано је да Агенција врши послове „који се односе на заштиту Уставом утврђеног правног поретка, независности, суверености, територијалног интегритета и безбједности (државе) Црне Горе“.
Израз „национална безбједност“ треба замијенити изразом „државна безбједност“.
- У члану 12 став 3 Предлога ( „У случају кад постоји вјероватноћа да грађанин, који није дао изричиту сагласност за разговор са овлашћеним службеником Агенције, располаже обавјештењима значајним за националну безбједност, Агенција може затражити од полиције да са грађанином обави разговор уз учешће овлашћеног службеника Агенције, у складу са законом којим се уређују унутрашњи послови.“) неопходно је прописати да разговору може присуствовати и адвокат грађанина.
Ово без обзира што је у члану 74 (Услови и начин позивања) став 3 Закона о унутрашњим пословима нормирано да „Ако позвано лице дође у просторије Полиције са адвокатом, адвокату се мора омогућити да присуствује разговору“.
На овај начин, отклониле би се могуће недоумице приликом тумачења ових норми, а доследно би се примијенила одредба из члана 21 став 1 Устава („Свако има право на правну помоћ.).
И члан 259 став 1 Законика о кривичном поступку (ЗКП) је прецизан: „Полиција може позвати грађане ради прикупљања обавјештења о кривичном дјелу и учиниоцу. У позиву се мора назначити и да грађанин има право да у просторије дође заједно са адвокатом…“
- Нужно је прописати да је тајно прикупљање података: непосредним увидом овлашћеног службеника Агенције у писане и електронске евиденције, регистре и збирке података државних органа, органа државне управе, органа локалне самоуправе и органа локалне управе; прегледом информационо – комуникационих система ових органа; надзором над електронским комуникацијама и поштанским пошиљкама (који укључује и прикупљање података о електронској комуникацији корисника); и надзором унутрашњости објеката и затворених простора могуће, за сваки појединачни случај, само на основу писаног образложеног предлога директора Агенције, који одобрава предсједник Врховног суда Црне Горе, или судија који га замјењује.
Овакво озакоњење било би у хармонији са чланом 157 став 1 ЗКП-а („Ако постоје основи сумње да је неко лице само или и саучесништву са другим извршило, врши или се припрема за вршење кривичних дјела из члана 158 овог законика, а на други начин се не могу прикупити докази или би њихово прикупљање захтијевало несразмјерни ризик или угрожавање живота људи, према тим лицима могу се одредити мјере тајног надзора: тајни надзор и снимање телефонских разговора и других комуникација на даљину; пресријетање, прикупљање и снимање рачунарских података: улазак у просторије ради тајног фотографисања и видео и аудио снимања у просторијама; тајно праћење и видео и аудио снимање лица и предмета“.) и чланом 159 став 1 истог Законика („мјере из члана 157 став 1 овог законика, на образложени предлог државног тужиоца, писаном наредбом одређује судија за истрагу“.).
И према пракси Европског суда за људска права, закон мора да садржи и одредбе које спречавају злоупотребу прикупљених података.
- По члану 37 Предлога, Агенција је дужна да грађанина, на његов писани захтјев, у року од 30 дана од дана пријема захтјева, обавијести да ли су предузимане мјере прикупљања података о њему и да ли Агенција води евиденцију о његовим личним подацима (полицијски досије) и да му стави на увид документацију о прикупљеним подацима.
Међутим, Агенција није дужна да овако поступи ако би то изазвало штетне последице по интересе националне безбједности, до истека рока тајности података на које се захтјев односи, одређеног у складу са законом којим се уређује тајност података. Агенција ће, у овом случају, писано обавијестити подносиоца захтјева у року од 15 дана од дана подношења захтјева.
Сматрам да је, оваквим законодавним решењем, дискреционо право Агенције да не поступи по захтјеву грађанина о обавјештењу да ли се о њему води досије и за увид у досије прешироко нормирано. Зато је неопходно Агенцију обавезати на дужност доношења образложеног решења о одбијању захтјева грађанина, те прописати да је такво решење подложно судској контроли законитости у управном спору.
Законом је неопходно нормирати и да је Агенција дужна да Управном суду Црне Горе, поводом конкретног управног спора, достави све податке о разлозима одбијања захтјева грађанина, уз обавезу судија да поштују обавезу чувања тајности. То би помогло да Суд донесе чињенично и правно утемељену пресуду, те да се на тај начин ефикасније заштите Уставом зајемчена права и слободе грађана.
- Није спорно да директора Агенције именује Влада, на предлог предсједника Владе. Међутим, неопходно је нормирати да и директор мора испуњавати услове из члана 44 Предлога (као и остали службеници Агенције), те да мора имати најмање десет година радног искуства на пословима безбједности. То значи да треба да буде безбједносни стручњак, односно професионалац са дугогодишњим искуством у тој бранши.
- Радни однос у Агенцији треба да се заснива на основу јавног конкурса. Учесницима конкурса који нијесу примљени у радни однос треба донијети одговарајућа решења са правном поуком о праву на покретање радног спора пред мјесно надлежним основним судом.
Овакво законодавно решење намеће императивна норма члана 20 Устава: „Свако има право на правни лијек против одлуке којом се одлучује о његовом праву или на законом заснованом интересу.“
- У случају распоређивања на радно мјесто у нижем звању због оцјене рада „не задовољава“, те трајног или привременог распоређивања по потреби службе директор Агенције је дужан да донесе образложено решење са правном поуком и из разлога као под 6.
- Агенција се обавезује да, о коришћењу повјерених буџетских средстава, подноси годишњи извјештај скупштинском Одбору за економију, финансије и буџет. Одбор би о извјештају расправљао на сједници затвореној за јавност. Тиме би се појачала контрола законитости и рационалности трошења средства.
- За реализацију набавки у Агенцији примјењују се прописи о јавним набавкама. Изузетак су, само, набавке специјалне опреме и оружја.
Милан Гајовић је дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
