Pročitaj mi članakU pritvoru i na optuženičkoj klupi se nalazi 130 okrivljenih ljudi, kojima se sudi na osnovu dokaza skinutih sa Sky aplikacije. U tim prepiskama pominje se sto slučajeva u kojima je učestvovalo hiljadu kriminalaca, ali jedini zajednički imenitelj im je pominjanje braće Vučić. Evropol je nedavno prosledio srpskom MUP-u novi paket sadržaja sa Sky, ali to nije stiglo do Tužilaštva za organizovani kriminal. Po Vučićevom nalogu, policija sabotira istrage, čeka da vladajuća većina promeni Zakon i TOK stavi pod kontrolu višeg tužioca, lojaliste Nenada Stefanovića. Na isti način, problem sa tužiocima u Ukrajini pokušao je da reši Zelenski. Nije uspeo. Neće ni Vučić.
Шеф најмоћније организоване криминалне групе у Србији, Александар Вучић, ушао је у отворени рат против Тужилаштва које је надлежно за њега и његова тешка кривична дела. Свуда у свету се вође мафијашких картела боре против тужилаца, али мало где се они налазе на функцији председника државе. Таква судбина је задесила две најтрагичније европске земље, Украјину и Србију.
Украјински Национални биро за борбу против корупције (НАБО) пре 15 месеци је покренуо серију истрага, које су обухватиле Володомира Зеленског и његове најближе сараднике. Двоје министара (Херман Галушченко и Свитлана Хринчук) недавно су поднели оставке, након што су осумњичени за корупцију у сектору енергетике. Тимур Миндич, најближи сарадник Зеленског, побегао је из Украјине само два сата пре него што су агенти НАБО упали у његову вилу. Миндич је описиван као „носач новчаника Зеленског“ и „чувар трезора„, баш као што ту улогу у Вучићевој власти има Синиша Мали. Андреј Јермак, шеф кабинета Зеленског, није успео да побегне кад је извршен претрес његових канцеларија и приватних кућа. Сви су осумњичени за корупцију у енергетском сектору, којом су, преко државног предузећа Енергоатом, присвојили око 100 милиона евра.
Међутим, то је резултат само једне од истрага Националног бироа за борбу против корупције. Процењује се да су Зеленски и његови сарадници узели 53 милијарде евра из неколико пакета финансијске помоћи Сједињених Америчких Држава и Европске уније Украјини, укупне вредности од 108 милијарди евра.
Иста корупционашка шема примењена је у Србији. Напредњачки министри (Горан Весић и Томислав Момировић) морали су да поднесу оставке тек кад је покренута истрага због убиства 16 људи под новосадском надстрешницом. Славиша Кокеза, члан Вучићеве дворске свите, побегао је из Србије под оптужбом за шверц преко Управе царине, којим је згрнуо 640 милиона евра. Разлика је само у томе што Вучићев картел није узимао новац из стране помоћи, него их страних кредита, које ће отплаћивати неколико следећих генерација грађана Србије.
Кад је сазнао да истрага корупције иде према њему, Зеленски је покушао да их заустави променом закона, којим би Национални биро био стављен под контролу владе. Први пут од почетка рата у Украјини, у Кијеву су организовани масовни протести грађана, који су се супротставили тој намери Зеленског. Вашингтон и Брисел су подржали независност НАБО-а, што је омогућило његовим истражитељима да наставе рад, чије резултате рада на разбијању корупционашке мреже у врху власти сада видимо.
По угледу на Зеленског, Вучић је покренуо политичку, полицијску и медијску кампању против Јавног тужилаштва за организовани криминал и најистакнутијих тужилаца. Вучић је хајку усмерио на тужиоца за организовани криминал Младена Ненадића, кога је оптужио да предводи „мафију и корумпирану банду из тужилаштва“ која „измишља политичке процесе“. Режимски медији су позивали на хапшење Ненадића јер, наводно, „припрема тужилачки државни удар“.
Тужилаштво за организовани криминал је објавило саопштење у коме се наводи да је Вучић „прекорачио и злоупотребио своја законом и Уставом дата овлашћења“, те да је покушао да изврши „непримерен и недозвољен утицај на тужилаштво коментаришући конкретне истраге“. Вучићеву изјаву да су тужиоци „криминална банда„, ЈТОК је оценио као „не само увредљиву, већ и опасну за владавину права, јер омогућава креирање атмосфере линча према тужилаштву“. Тужилац Ненадић је истакао да тужилаштво поступа у складу са Уставом и законима.
После медијске припреме, Вучић је покренуо иницијативу за промену законских оквира, како би Тужилаштво за организовани криминал ставио под контролу Вишег јавног тужилаштва, на чијем челу се налази његов слуга, лојалиста Ненад Стефановић. Скупштинску процедуру је иницирао посланик Угљеша Мрдић, који захтева промену члана 5 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције. Тај члан Закона одређује да „радом Јавног тужилаштва за организовани криминал руководи Главни јавни тужилац за организовани криминал“. Уколико би руковођење ЈТОК-ом било поверено Стефановићу, истраге би биле обустављене или монтиране према интересима организоване криминалне групе коју предводи Вучић.
Ненадић и цело Тужилаштво за организовани криминал нашли су се на удару извршне власти због истрага масовног убиства под надстрешницом Железничке станице у Новом Саду и афере око Генералштаба.
У тим истрагама за корупцију су осумњичени Весић и Момировић, као и Синиша Мали, Никола Селаковић, Ивица Којић и још двадесетак њихових сарадника.
Међутим, Вучића много више брину предмети које ће Тужилаштво да формира на основу комуникација које су разни криминалци водили преко апликација Скy.
Оптужница против Вељка Беливука и његовог клана заснива се на доказима са Скy. И оптужница против Дарка Шарића, која га терети за наручивање два убиства, формирана је на основу садржаја са Скy. У притвору се тренутно налази 130 људи којима се суди за најтежа кривична дела за која се докази налазе у њиховим препискама на тој телефонској апликацији.
Готово у сваком од тих садржаја помињу се браћа Александар и Андреј Вучић, често и Данило Вучић, као и Синиша Мали, Дијана Хркаловић, Небојша Стефановић, Милош Вучевић, Марко Парезановић, Новак Недић и многи полицајци, судије, тужиоци и новинари повезани са напредњачким картелом.
У оптужници против Дарка Шарића цитирани су делови комуникације између његовог брата Душка Шарића и Марка Парезановића, који су описивали како су добили подршку тадашњег министра полиције Небојше Стефановића и председника Апелационог суда у Београду Душка Миленковића, али не и судије Милимира Лукића.
Закључили су да на Лукића може да утиче само „Оскар“. Наравно, јасно је да се под надимком „Оскар“ крије Александар Вучић. Ипак, Тужилаштво за организовани криминал није покренуло посебну истрагу против тих представника власти, који су помагали Шарићу.
Такође, ЈТОК је игнорисао изјаве у којима су Беливук и Марко Миљковић износили оптужбе на рачун Вучића, Александра Вулина, Дарка Глишића и других напредњака. Тужилаштво је занемарило чак и њихове тврдње да знају ко је и како убио Владимира Цвијана. И у судском поступку против Филипа Кораћа, који се води у Француској, у списима предмета налазе се бројне преписке са Скy апликације у којима се помињу браћа Вучић, нарочито у његовој комуникацији са Нином Шоботом, блиском пријатељицом Андреја Вучића. У црногорским судовима води се неколико поступака против шкаљарских и кавачких криминалаца, као и њихових заштитника из бивше власти. У свакој преписци са Скy, која се користи као доказ у тим процесима, помињу се браћа Вучић.
Из Европола је, још у октобру, српском Министарству унутрашњих послова прослеђен нови пакет садржаја који је скинут и дешифрован са Скy апликације. Те информације нису прослеђене Тужилаштву за организовани криминал. Управо због тог бојкота, сасвим је извесно да су и у тим препискама главни јунаци Александар и Андреј Вучић. Зато је и покренута прљава кампања компромитовања тужилаца и иницијатива за промену Закона, како би Тужилаштво за организовани криминал било спречено да независно води поступке.
Страх Александра Вучића од ЈТОК-а је оправдан. На основу садржаја са Скy апликација, које су размењивали криминалци из Србије и осталих држава у региону, може да се изврши комплетна реконструкција нарко-трафикинга, шверца оружја, смртоносних обрачуна, високе корупције и осталих злочина у које је укључен напредњачки картел. У тим доказима помињу се стотине криминалних акција и хиљаде учесника, али само су имена Александра и Андреја Вучића константна, наводе се у скоро свакој преписци.
Правници ће упозорити да то не доказује њихову кривицу. Међутим, да су невини, не би тако панично и брутално покушавали да спрече истраге Тужилаштва за организовани криминал.
Андреј Вучић је тужио неколико медија, који су преносили садржаје са Скy у којима се он помиње. Александар Вучић се задовољио бесмисленим тврдњама да ни он, ни остали чланови његове породице никада нису имали телефоне са Скy апликацијом. Вучић демантује оно што нико и не тврди. Није битно да ли је имао Скy, него да ли је сарађивао са криминалцима, који тврде да јесте. До чињеница, на основу којих ће се утврдити његова одговорност, може да се дође само кроз истраге Тужилаштва за организовани криминал. А, Вучић управо то покушава да спречи гушењем Тужилаштва пребацивањем у надлежност свог кербера Стефановића.
То је покушао и његов политичко-криминални пандан Зеленски. У ратом разрушеној Украјини грађани су успели да одбране независност Националног бироа за борбу против корупције. То ће урадити и грађани Србије, а онда ће Тужилаштво за организовани криминал моћи да процесуира Оскара и његову разбојничку дружину.
