U Palati Srbija danas je počela dvodnevna međunarodna naučna konferencija „80 godina od oslobođenja Jasenovca – Studija slučaja: Koncentracioni i logori smrti u NDH“, u organizaciji Muzeja žrtava genocida. Skup je svečano otvoren u sali „Beograd“, a učesnicima su se obratili predsednik Upravnog odbora Muzeja episkop pakračko–slavonski Jovan i v.d. direktora Muzeja Bojan Arbutina.

Конференцију су подржали Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида. Тематски, скуп покрива историју јасеновачког логора, геноцидну политику НДХ, улогу Немачке и Италије у злочинима над Србима, усташку пропаганду, послератне процесе и сведочанства преживелих. Радови са конференције биће објављени 2026. године у двојезичном зборнику.

Редакције су позване да екипе акредитују до 3. децембра, а улаз је контролисан. Управо тај део постао је повод за полемике, јер је новинару Данку Васовићу – познатом као једном од ретких истраживача који се деценијама баве Јасеновцем – забрањено присуство.

Према ставу Данка Васовића, дугогодишњег истраживача усташких злочина, сама чињеница да му је улаз забрањен говори више о намери скупа него о његовој теми. Васовић, судећи по саставу говорника и институцијама које стоје иза догађаја, претпоставља да се ради о још једном „научном“ формату који има задатак да:

• умањи број жртава Јасеновца,

• релативизује бруталност и размере усташког геноцида,

• произведе „умерену“ историјску интерпретацију која ће политички одговарати актуелној власти.

Јавна је тајна да Музеј жртава геноцида последњих година делује у складу са политичким интересима режима Александра Вучића, а не у интересу историјске истине. Васовић подсећа да су исти кругови већ више пута покушавали да умање јасеновачке жртве на „10 до 20 хиљада“, што је став ближи усташкој пропаганди него историографији.

Према Васовићу, иза свега се крије политички дил са Хрватском, у којем:

• Београд „смањује притисак“ око Јасеновца,

• а Загреб „не отвара“ питање Сребренице и улоге Србије у ратовима 90-их.

Другим речима: Јасеновац се релативизује зарад политичког трговачког мира, а жртве постају средство дневне политике.

Када држава која би требало да чува сећање на највећи геноцид над Србима забрањује улаз новинарима, истраживачима и људима који су деценије посветили истини – онда та конференција више није научна, него контролисана политичка операција.

Јасеновац не сме бити тема за затворена врата, нити монопол једне нарације. Истина не тражи акредитације и дозволе, али лаж увек тражи зидове.

Oznake: jovan ćulibrk, Danko Vasović, konferencija o jasenovcu, Muzej žrtava genocida