Pročitaj mi članakU emisiji "Intervju" produkcije medijske kuće Srbin.info, koju vodi Dejan Petar Zlatanović, Stefan Radovanović, nekadašnji student prodekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i istaknuti aktivista Studenata u blokadi Univerziteta u Beogradu, otkrio je šokantne pritiske režima Aleksandra Vučića na akademsku slobodu.
Радовановић је детаљно описао како је управа факултета покушала да му забрани даље студирање због противљења увођењу онлајне наставе током студентске блокаде, која је била одговор на прекривање истине о паду настрешнице на железничкој станици у Новом Саду од стране владајућег СНС-СПС режима, наглашавајући да такве тактике служе да сломе младе активисте и заштите корупцију на сваком кораку.
Политичко буђење у сиромаштву
Стефан Радовановић, инжењер геодезије и један од најбољих студената своје генерације, ушао је у политику из личне потребе за променама у Србији.
„Ја живим само са мајком, она је болесна, има проблем са рукама и ногама и проблем са кичмом, а почеле су у последње време да јој се одузимају руке и ноге“, испричао је он, истичући да су са социјалном помоћом од око 12.000 динара и његовом стипендијом од 22.000 динара једва преживљавали. Азатим додао:
„Ја сам се у Србији родио. Ту желим да оснујем сутра породицу, да останем, не желим да идем негде тражећи боље, зато желим да у мојој земљи буде боље и због тога сам спреман да заједно са својим колегама са универзитета променим све што код нас не ваља“, рекао је, критички наглашавајући да режим Александра Вучића кажњава оне који слободно мисле, те зато је става да „људи попут мене, који су добри и вредни ђаци или студенти, не смеју бити кажњавани зато што мисле слободно, или нису присталице тренутног владајућег режима. И зато нисам ћаци“, додао је са горчином, објашњавајући да је политика ушла у његов живот кроз свакодневне борбе против корупције и неправде.
Активизам од студентског парламента до блокаде
Пре блокада, Радовановић се кандидовао за студентски парламент да осигура равноправност смерова на факултету. „Видео сам потребу да се борим за неко опште добро, да би и студенти на смеровима геодезија и геоинформатика били укључени у рад факултета како треба, јер не треба ни један смер да буде дискриминисан на основу броја студената“, рекао је, објашњавајући да су са колегиницом брзо скупили 300 потписа подршке и победили на изборима.
Једногласно изабран за председника удружења студената геодезије, постао је и члан дисциплинске комисије, а 12. децембра 2024. званично студент продекан. „Студент продекан је у разним комисијама по функцији „, нагласио је, али студенскс блокада на универзитетима у Србији је променила све. „Прво нас је све потресла вест када је пала настрешница у Новом Саду првог новембра. Отишли смо одмах сви на факултет, без обзира да ли смо имали обавезе у настави јер сви смо се баш потресли – у тим тренутцима нисмо знали ни колико је људи погинуло“, присетио се, критички осуђујући режимске нападе на студенте који су захтевали истину о трагедији, коју Вучићева власт од почетка прикрива. Убрзо је и Грађевински факултет ушао у блокаду, 6. децембра, где је он био активан у радним групама за медије и безбедност.
„Ми смо се одмах скупили, самоорганизовали и одлучили да немамо главног, него сви делујемо као маса, као један“, рекао је, истичући да су од почетка студентски протести почели као мирни и да се разликују од прошлих протеста против режима Александра Вучића јер их не воде странке.
Притисци управе: Од подршке до окретања
Управа Грађевинског факултета на почетку подржавала је блокаду, али се окренула након великог свенародног и студентског протеста у Београду, 15. марта, и изгласавања онлајн наставе. „Професори од самог почетка били су ту уз нас, као и наша управа на факултете, која је била уз нас на на почетку, на улици, док је то било популарно, но, после петнаестог марта већ је кренула да се окреће у другом правцу, а након изгласавања онлајн наставе управа се окренула за сто осамдесет степени“, тврди Радовановић.
Као продекан, успротивио се онлајн настави јер је блокада била одговор на режимско и Вучићево прекривање истине о Новом Саду. „Ми смо ушли у блокаде због наших захтева,, до њихових испуњења“, рекао је, објашњавајући да је управа престала да га позива на састанке и да је доживљавао непријатности сваки пут у деканату, наглашавајући да је то део ширег притиска режима на студентске активисте широм Србије. Управа је чак је допринела да ми се укине стипендија и социјална помоћ, коју добијам током целог школовања, желећи да ме сломе, да би и ја пристао на онлајн наставу, под условима када се она не може одржати.“
Смењен без права на одбрану
30. септембра 2024, Радовановић је добио одлуку о смени са положаја продекана, без икаквог позива на савет. „Није ме звао савет, мањкава одлука парламента, није се ни дискутовало о томе, само су рекли студенти су навео то, то, то и због тога смењујемо, ко је за, ко је против“, описао је процедуру која је кршила сва правила. Одлука је навела четири разлога, али без доказа: није извршавао обавезе, није заступао интересе свих студената, изостајао са седница и узнемиравао чланове органа. „Шта ја то нисам извршавао током блокада, није било наставе, није било ничега, нисам добио никакве позиве за састанке“, питао се, истичући да није ни једногласно смењен, већ већином гласова. „На основу пријаве председника СПуБ-а узнемиравао друге чланове студентских органа, то није истина, не може се тако само рећи без детаља“, додао је, критички осуђујући да је то осветнички чин због његовог активизма против режимске корупције. Смењен је управо због противљења онлајне настави, која је била покушај да се сломи блокада.
Борба за упис и личне понижења
Покушавајући да се упише на мастер студије, Радовановић се суочио са новим препрекама управе. „Кад сам дошао на упис, кажу ви не можете да се упишете, студенти, који обнављају прву годину мастера могу тек од седамнаестог новембра“, рекао је, иако је све пријавио регуларно. Продекан за наставу, која му је претила, чак је одбијала да му омогући даље школовање, а када се жалио и због тога отишао у деканат на састанак са деканом, управа факултета му је одузела и телефон. „Одузимају на том састанку телефон мојој мајци и мени, док продекан задире у моје право на приватност, кликћући по мом одузетом телефону без судског налога. Моја мајка у тим тренутцима се и тресла, након састанка, почела је и да плаче“, описао је Радовановић додајући да је то катастрофа, шта је управа дозволила себи да уради њему, закључивши да је то био део режимске стратегије да се сломи његова породица, као породица студентског активиста.
Подршка и правна борба против режима
Након гостовања на Н1, Радовановић је добио масовну подршку од пленума, колега и опозиционих странки због свега што му се дешава. “ Студентски пленум Грађевинског факултета се огласио, пружио ми је подршку јавно. Подржао ме је и велики Владимир Штимац са лепим речима, као и удружења грађана попут Савског насипа, али и глумци и опозиционе странке“, рекао је, захваљујући се и на гесту Милоша Парандиловића из Новог лица Србије који је понудио њему и правну помоћ. „Милош је рекао да не требају млади људи, који слободно мисле да сносе било какве последице, због своје борбе против корупције у Србији“, додао је, наглашавајући да је то показало снагу солидарности против противзаконитих активности режима Александра Вучића.
Због свега шта му се дешава покренуо је управни спор против Грађевинског факултета захтевајући информације од јавног значаја, везане за његов случај, али и ако се обраћао свим надлежним органима, од факултета до државних институција, одговора није било. „Обратио сам се и Универзитетском омбудсману, али је одговорила да није надлежна, те ме је саветовала е да се обратим Управној инспекцији и Министарству просвете“, критички је коментарисао Радовановић, оптужујући институције да су под режимском контролом. „Послушао сам омбудсману, обратио се свима њима, које је навела, али и ректору, али никакву информацију нисам добио. Нема ко више да ме заштити“, рекао је, позивајући да макар ректор Владан Ђокић интервенише.
Радовановић, ипак, од своје борбе није одустао. Са адвокатом Видовићем, која „ради сјајан посао“, наставио је борбу. „Ако буде ректор видео ову емису, замолио бих га да ми одговори,“, апеловао је, истичући да му и полиција, због његове борбе и активизма, долази кући без налога. „Полиција ми је долазила кући да дамо изјаву, наводно због мојих примања преко Социјалног. Били су безобразни. Такође, и црне Шкоде, сличне онима, које возе запослени у БИА, се мотају око мог дворишта“, признао је, упозоравајући претње, које и директно доживљава од стране режимаАлександра Вучића.
Стефан Радовановићева прича открива како владајући СНС-СПС режим, кроз притиске на факултетске управе, покушава да сломи студентски отпор и заштити лажи о Новом Саду, али истина и солидарност су јачи.
– Зато се придружите се борби против издајничког и коруптивног режима Александра Вучића, јер истина је на страни народа, а промене су могуће ако не одустајемо од борбе, на крају интервјуа је закључио Стефан Радовановић.
