Pročitaj mi članakZa sledeću godinu je projektovan budžet od 2.414 milijardi dinara, a gotovo polovina „prihoda“ biće ostvarena zaduživanjem. Vlada Srbije namerava da se zaduži za 1.146 milijardi dinara, odnosno 9,8 milijardi evra.
Чак и ако стране банке и фондови дају толике кредите, буџет ће опет завршити у мањку од 2,5 милијарде евра. Осим тога, Александар Вучић намерава да потроши и државне резерве, које наводно износе око пет милијарди евра. Да му не би успео тај пљачкашки план, неопходно је да побуњени грађани, предвођени студентима, што пре ослободе Србију од напредњачког картела.
Предлог Закона о буџету за следећу годину представља прецизну скицу будуће оптужнице против Александра Вучића, Синише Малог, Ане Брнабић и осталих припадника заједничког злочиначког подухвата. Ту је све описано: количина новца који су наумили да присвоје, начин на који ће то урадити и трагичне последице са којима ће се држава и народ суочити ако они успеју да обаве ову пљачкашку акцију.
По свом обичају, да би скратила скупштинску расправу и сакрила од јавности поражавајуће чињенице, напредњачка већина је предлог буџета убацила међу још 57 тачака дневног реда. О најважнијем закону дискутовано је заједно са предлозима закона о укидању виза између Србије и Хондураса, Хашемитске краљевине Јордан, Катара, Монголије и Соломонских Острва. Ипак, нису успели да прикрију податке о суровој стварности, коју је пројектовао режим Александра Вучића.
Бужетом су предвиђени приходи од 2.414.700.000.000 динара, односно 20 милијарди евра. Расходи ће, према том плану, износити 2.714.522. 881.000 динара. Са годишњим дефицитом од 299,8 милијарди динара, односно 2,5 милијарде евра, Србија ће се потонути још дубље у пакао дужничког ропства. Уместо да тражи решења за смањење јавног дуга, власт је и овај буџет формирала управо на тој основи, на новим кредитима. Планирано је да се Србија током 2026. године задужи за још 1.146 милијарди динара, тј. за још 9,8 милијади евра. Тај новац неће бити инвестиран у индустрију, па чак ни у изградњу ауто-путева и непотребних фудбалских стадиона већ за враћање старих кредита. На отплату главнице и приспелих рата, Србија ће следеће године потрошити 832,7 милијарди динара, тј. 7,1 милијарду евра.
У предлогу Закона о буџету се конкретно наводи: „Потребна средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима за директне и индиректне обавезе Републике Србије износе укупно 1.146.000.000.000 динара. Наведена средства обезбедиће се из зајмова домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција и иностраних влада, у износу од највише 380 милијарди динара, кроз емитовање државних хартија од вредности у износу од највише 320 милијарди динара, и од примања остварених од емисије еврообвезница (државних хартија од вредности емитованих на међународно финансијском тржишту у домаћој и страној валути) у износу од највише 260 милијарди динара, као и из примања од продаје домаће финансијске имовине у износу од највише 10 милијарди динара.“ Кад се уз планирано задужење урачуна очекивани буџетски дефицит, чак 40 одсто буџета заснива се на задуживању.
Како функционише Вучићев коруптивни систем најбоље се види на примеру изградње тзв. Моравског коридора. Тај пројекат је покренут почетком 2013. године, кад су коминистри Велимир Илић и Верица Калановић потписали уговор са кинеском компанијом Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион (ЦРБЦ). Вредност тог уговора је износила 492 милиона евра за деоницу Појате Прељина. И пре него што су радови почели, цена је повећана на 642 милиона евра.
У време док је Зорана Михајловић предводила Министарство грађевинарства и саобраћаја, 2019. године, раскинут је уговор са Кинезима и посао је поверен америчко-турском конзорцијуму Бецхтел – Енка. Наравно, по још већој цени од 745 милиона евра.
Временом, расходи су достигли ниво од 1,9 милијарди евра, а и ту није крај. У скупштинској процедури се, од 7. новембра ове године, налази предлог закона о потврђивању зајма од 260 милиона евра, који је намењен за Моравски коридор. У тај кредитни аранжман су укључене банке Ј.П. Морган Цхасе Банк, Лондон Бранцх и Цредит Агрицоле.
Влада Србије је у скупштинску процедуру пустила још неколико закона којима ће бити ратификовани уговори о новим зајмовима. Међу њима се налази и кредит од Европске инвестиционе банке у износу од 157 милиона евра за спровођење друге фазе пројекта обнове, проширења и опремања четири клиничка центра у Србији. Уговором је најављена и могућност узимања још једног кредита од 158 милиона евра. Такође, Влада Србије је од Банке за развој Савета Европе узела „иницијални кредит“ од 54 милиона евра за изградњу дечје клинике Тиршова Два.
Од 2019. године за исти пројекат је већ узето 100 милиона евра. За унапређење инклузивног образовања намењен је кредит од Међународне банке за обнову и развој у износу од 66,3 милиона евра. Акционарско друштво Србијавоз узело је кредит од 42 милиона евра од Европске банке за развој, за који је дала гаранције Влада Србије. Дакле, буџет за следећу годину још није ни изгласан у Скупштини, а напредњачки режим је већ задужио Србију за више од пола милијарде евра.
У предлогу буџета чак 22 милијарде динара опредељено је за отплаћување рата по уговору за куповину француских војних авиона Рафал. За непотребне авионе је одвојено више новца него за здравство, просвету, културу или за заштиту животне средине. Огромна сума новца је намењена за још један фантомски пројекат – београдски метро.
Ове године је за метро одвојено 6,5, а за следећу је планирано чак 20 милијарди динара. Тај пројекат је покренут 2018, а његов завршетак је најављен за 2022. годину. Међутим, једино што је урађено у том инфраструктурном пројекту било је штампање возних карата, које су тобоже купили манекени напредњачких превара Горан Грбовић и Аја Јунг. Од тада се није урадило ништа конкретно, па нема сумње да ће и овај новац, који се у буџету води као издатак за изградњу метроа, бити потрошен на ЕXПО, најважнији Вучићев корупционашки пројекат.
За изградњу изложбених објеката за потребе међународне спортско-музичке манифестације ЕXПО издвојене су 43 милијарде динара, плус 24 милијарде динара за путне и железничке саобраћајнице од Београда до сурчинских њива. У том комплексу гради се и тзв. Национални фудбалски стадион, за који је намењено 24 милијарде динара.
На Вучићеву жалост, у српском буџету нема толико новца колико је он одлучио да згрне на пројекту ЕXПО. Стране комерцијалне банке и финансијске инстутиције нису дале ниједан једини евро за ЕXПО. С обзиром да се у Резолуцији Европског парламента и у извештају Европске комисије упозоравају све међународне организације на „високу корупцију“ у том пројекту. Влада Србије је до сада потрошила око 42 милиона евра на лобирање, којим покушава да приволи што више земаља да учествују на ЕXПО 2027, али ни то подмићивање не даје очекиване резултате. Уосталом, услед беспарице и политичке нестабилности, пројекат у Сурчину је већ редукован, а врло вероватно неће ни бити завршен.
Ипак, напредњачки картел не пропушта прилику да отме што више новца из буџета. За те намене издвојено је 2,6 милијарди динара за пројекат електронских фактура и 2,3 милијарди динара за систем за обрачунавање зарада.
За разлику од бесмислених и прескупих пројеката, на које власт расипа новац грађана, у предлогу буџета се ни не помињу највећи и најтежи проблеми с којима се суочава Србија, као што су санкције Нафтној индустрији Србије и неизвестан продужетак гасног аранжамана са Русијом. Грађани стрепе од повратка у деведесете, од инфлације, несташице и колапса привреде, а Влада Србије очекује да се следеће године у буџет слије још више новца од нафтних акциза него ове. НИС је у буџет убацивао око две милијарде евра годишње, али то неће моћи док се налази под америчким санкцијама или док не буде промењена власничка структура.
Чак и кад би се експресно решио тај проблем, велики губици су већ настали услед прекида производње нафтних деривата у НИС-овој рафинерији у Панчеву. Од судбине НИС-а зависи и судбина уговора о испоруци руског гаса после 1. јануара 2026. године. Уколико не буде постигнут нови уговор, па чак и ако Руси повећају цену, Србија ће се наћи на мукама.
Предлог буџета садржи и друге процене, које немају никакве везе са реалним стањем. На пример, предвиђен је раст прихода за 8,2 одсто. Ове године је забележен пад од 5,1 одсто, а све процене указују да ће следеће бити још више проблема у економији, па тај раст од 8,2% остаје само на нивоу маште, тј. уобичајене вучићевске лажи.
Као и сваке године, Синиша Мали је овај буџет назвао развојним. Кад се анализирају све ставке, очигледно је да он представља само шему за пљачку јавних ресурса. Уосталом, Вучићу није ни битно шта се налази у Закону о буџету. Он са јавним новцем располаже као својим власништвом. Да ствар буде гора, Вучић је најавио могућност да у буџет пребаци „пет-шест милијарди евра из девизних резерви“.
Уколико Србија не добије кредите из страних банака, Вучић ће у ЕXПО уложити новац из резерви. То показује да је спреман и да државу гурне у банкрот, само да би могао што више да згрне кроз мегаломански пројекат ЕXПО.
Зато, последњи је тренутак да побуњени грађани, предвођени студентима, означе фајронт Вучићеве власти. Ако се то ускоро не деси, доћи ће до фајронта Србије.
