Pročitaj mi članakBeograd se guši u saobraćaju. U većini automobila su samo vozači koji svakodnevno gube sate u kolonama. Koje je rešenje za smanjenje ogromnih saobraćajnih gužvi?
Саобраћајне гужве у Београду одавно више нису изузетак већ свакодневица, а јутарњи и поподневни шпицеви прерастају у вишесатна загушења која паралишу готово све главне саобраћајнице. Мостови, централне градске улице и прилазни правци ка Новом Београду, Вождовцу, Звездари и Чукарици редовно су означени црвеном бојом на свим саобраћајним мапама, док се колоне возила често протежу километрима.
Један од таксиста Београдског таксија за „Време“ је посведочио да је пре неколико дана узео вожњу од Пирамиде на Новом Београду до Метро-а у Крњачи око 16 часова. Према његовима речима, гужва је била невероватна, аутомобил је далеко више стајао у колони него што је возио, и за ову деоницу дугу 13,5 километара требало је невероватних два сата да би стигли на одредиште.
„На сву срећу, човек средњих година који је узео вожњу је био потпуно свестан свега, и није правио никакав проблем. Провели смо нешто више од два сата у ‘вожњи’ пре него што смо стигли до Метроа. Буквално је све стајало. И новобеоградски булевари, и Бранков мост, саобраћајнице у центру града, Булевар деспота Стефана, Панчевачки мост“, рекао је он.
На питање колико је странка платила за ову двосатну вожњу одговорио је: „3.600 динара“.
Колико возачи изгубе времена у саобраћајном шпицу?
Овај пример само потврђује да се Београд одавно налази међу градовима са највећим губицима времена у саобраћају у овом делу Европе.
Просечан возач у престоници годишње изгуби више десетина сати стојећи у колони, а ако неко живи у старом делу града а ради на Новом Београду, и обрнуто, и колима иде на посао, у саобраћају изгуби више стотина сати. Тај број расте са сваком новом сезоном, а поготово пред новогодишње празнике. Радови на улицама, замене коловоза, поправке инфраструктуре, али и велики пројекти који се спроводе истовремено на више локација, додатно погоршавају стање.
Тако се долази до клучног питања у вези са београдским гужвама: због чега се у више од 90 одсто возила које се крећу у највећим градским шпицевима вози само једна особа и шта треба да се уради да би се стање променило?
Када би се више грађана возило у једном возилу сигурно би било мање возила на улицама па и мање гужве, али шта треба да се уради да би се то остварило? Да ли је такав начин вожње одраз бољег стандарда и лоша навика возача да по сваку цену возе аутомобил, или је свакодневна нужда условљена животом у милионском Београду?
Наплаћивање улаза у центар
Професор Саобраћајног факултета у пензији Милан Вујновић каже за „Време“ да је познат проблем са вожњом једне особе у аутомобилу, а да постоји решење које је примењено у Великој Британији, за које верује да би могло да се примени и код нас.
„Енглези су увели наплаћивање уласка у центар, плаћа се такса (Цонгестион Цхарге). Наравно да се након увођења ове таксе гужва у центру Лондона смањила, а они који возе возила са више од три путника смеју да користе и саобраћајне траке резервисане за градски превоз и такси возила“, каже Вујновић.
Цена ове таксе је 15 фунти (нешто више од 2.000 динара) по дану, уколико се плати одмах. Уколико се накнадно плаћа, цена је 17,5 фунти ( око 2.350 динара). Изузеци су грађани који живе унутар зоне за коју се плаћа такса, али и они плаћају око 10 одсто ове суме.
Међутим, градске власти у Лондону су најавиле повећање ове таксе, па ће тако, од 2. јануара 2026. ова такса износити 18 фунти (око 2.400 динара).
За тро године број аутомобила је порастао за око 70 одсто
Вујновић напомиње да би евентуално увођење сличне таксе у Београду свакако смањило гужву, али да не би решило проблем, јер је број аутомобила који се појављује на београдским, али и на улицама свих градова у Србији све већи.
„За последње три године број аутомобила је порастао за око 70 одсто. Проблем гужви напросто не може да се реши са постојећом уличном мрежом ако не постигнете саобраћај са мањим бројем возила, а то се постиже мерама које нису популарне, али су ефикасне“, напомиње Вујновић.
Указује да су након увођења оваквих такси, становници Лондона почели да се договарају око заједничког одласка и повратка са посла.
„Тако у исту фирму уместо четири аутомобила, иду два или један аутомобил. На тај начин су преполовили број возила у центру, што им је и био циљ. Да би се тако нешто спровело код нас, потребно је да неко донесе такву одлуку. Никакав проблем није да се то спроведе“.
Противи се евентуалном увођењу решења „пар-непар“, по коме би једног дана возили они са непарним последњим бројем на таблици, а другог дана они са парним.
„Нисам поборник таквог решења. То би било решење на силу, што мислим да није добро, а верујем да би изазвало доста различитих проблема у свакодневном функционисању, за које не би постојачла адекватна брза решења“, наводи саговорник „Времена“.
Сматра да би и већи број јавни гаража, чија изградња није скупа, утицао на смањење саобраћајне гужве.
Возила јавног превоза жртве београдских саобраћајних гужви
„Чим се возила склоне у гараже, осетило би се олакшање у саобраћају. Ви у центру Београда практично немате места за паркинг, возила миле кроз улице које су уске и у свакој од њих су или са једне, или са обе стране паркирана возила. Без возила у гаражама, саобраћајнице неће бити растерећеније“, закључује Вујновић.
За јавни превоз, који би требало да буде једно од решења за овај проблем, истиче да је неретко жртва београдских саобраћајних гужви. Аутобуси и трамваји стоје у истим колонама као и путничка возила, а изостанак посебних трака или њихова неефикасна контрола додатно смањују брзину кретања.
„У развијеним градовима је јавни превоз замишљен и направљен тако што се на ободима града праве терминали за јавни превоз, али са огромним паркинг зонама. И онда ту грађани могу да оставе своја возила и искористе јавни превоз. Код нас тога нема. Ми за сада то нисмо примењивали, али то не значи да нећемо“, закључује Вујновић.
Иако градске власти најављују нова решења попут ширења саобраћајница, паметних семафора или изградње метроа, многи учесници у саобраћају констатују да су то дугорочни пројекти, док су грађанима потребна хитна решења. За сада, саобраћајне гужве остају једно од најупечатљивијих обележја живота у Београду – симбол града који се расте брже него што његова инфраструктура може да испрати.
