Подешавања / Settings

У наредних неколико дана биће познато када ће бити одржани председнички избори, а математички их треба очекивати око ускршњих и првомајских празника. Да ли и коме одговара гласање у овом периоду и утиче ли то на излазност бирача, а тиме и на резултате избора?

Једна сцена из поште у којој дека долази да телефонира за празнике потпуно је растужила Србију… Ево и зашто. „Мала пошта на главној аутобуској станици у Београду… Три шалтера, три говорнице, 50 квадрата свеукпно. Други јануар 2017. око два поподне. Он има око 75 година. Има прастари мантил, панталоне и још старије ципеле. Улази у […]

Бањалука — У Републици Српској нерадни дани ће бити 6. и 7. јануар, као и 9. јануар, саопштило је Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске.

У време Божићних и новогодишњих празника када смо суочени са све већом употребом пиротехничких средстава и када нам све агресивнија и све масовнија употреба петарди свакодневно задаје муке, подсећамо на једну беседу Преосвећеног Епсикопа захумско-херцеговачког Господина Григорија, који је пре неколико година, на празник Светог Василија Острошког, скренуо пажњу родитељима да пазе шта им деца раде и у какве људе израстају кад су их научили да пуцају, скренувши им пажњу да пуцање никако није српски обичај као што то генерације уче.

Уз бројне обавезе и финансијски проблеми су узрок брига у овом периоду године. Истраживања показују да просечна особа на празничне припреме потроши 42 сата годишње. За неког најлепше доба године, за другог најстресније. Једни на улицама виде новогодишњу декорацију, други гомилу људи који јуре као муве без главе. Многи би да уживају у свему што […]

Сваке године, посебно око празника, дође до повреда због бацања петарди. Не прође година без вести да је неко дете тешко повређено док се играло са овим пиротехничким средствима. Иако је њихова продаја малолетним лицима забрањена, како се најлуђа ноћ ближи прасак петарди је широм Србије све учесталији. Једна од тежих несрећа догодила се пре […]

Закон прописује да се, уколико у возилу нема одговарајућег комплета прве помоћи, возач кажњава са 5.000 динара, плус 5.000 динара за власника аутомобила. Саобраћајна полиција ће у наредном периоду, нарочито у време предстојећих новогодишњих празника, спровести појачане контроле са акцентом на откривање разних прекршаја, међу којима је и непоседовање прописане опреме у возилу, зимске опреме, […]

Ових дана смо сведоци оркестрираних напада ретардираног детета Си-Ен-Ен-а које се испилило и у Србији на Републику Српску и Свети јануар, како они кажу. Наиме као и свако заостало дете, то се некад тако звало, оно упорно гледа туђу лизалицу, а своју не види.

Дотакли смо дно! Све лошији стандард натерао је наше грађане да се и за новогодишње и божићне празнике задужују. Како у банкама потврђују за „Aло!“, током овог месеца је очито повећање оних који желе да узму кеш кредит.

Осми март је дан који различити људи памте (и обиљежавају) на различит начин. То сам разумио тек када сам први пут напустио просторе бивше нам Југославије. Открио сам да постоје „јадни“ људи и „сиромашна“ мјеста гдје се не зна за Осми март ни за Први мај.

Дежурне продавнице претежно прехрамбене робе (хипермаркети, супермаркети, мини маркети) данас морају да раде најмање од 9.00 до 18.00.

Битан и највидљиији део националног идентитета су празници. Већина обичних људи не зна да поседује неке карактеристике које их разликују од других, али се преко празника идентификује са народом коме припада.

Обичаји су плод светодуховског искуства живљења живота у Цркви и односа према творевини.

Какве су ти мисли, такав ти је живбот. Ову мисао оца Тадеја бисмо могли даље продубити и рећи: какав ти је смисао живота, онакви су ти и празници.

Уласком у Цркву, сваки верник има потребу да преобрази свој живот. Овај преображај се одржава и у човековом односу према свету и ономе што га окружује.

Да би се човек ослободио од ове лажнопразничне, идолопоклоничке острашћености, неопходно је празнику вратити његов изворни – хришћански смисао, а то значи свагда упознавати и изнова доживљавати тајну литургијско-пасхалне радости празника Цркве.

Већина Аустријанаца је против званичног признавања муслиманских празника у Аустрији, као што то тражи Исламска заједница у тој земљи.

Саобраћај на подручју Бујановца и Прешева данас је појачаног интензитета због великог броја страних возила на коловозима уочи божићних и новогодишњих празника.

Сасвим је неприхватљиво да се буџетске инситуције мешају у прославу овако морбидних „празника“, попут „Ноћи вештица“. Глобална пошаст звана „Хеловин“ (Halloween) ове године тутњи Србијом горе него ураган Сенди Америком, и оставља пустош у људским душама, понајвише дечјим. У протеклих десетак година нашег „отварања“ према (западном) свету овај антипразник „славио“ се само по мрачним клубовима […]