Подешавања / Settings

Британски шеф дипломатије шаље и необичну поруку да је „његова влада спремна да сарађује са политичарима изабраним 12. октобра”. Читалац ће се логично упитати: А с ким би па то другим и могла да сарађује британска влада доли са слободно и фер изабраним представницима народа у БиХ?

Ако је опозициона коалиција Савез за промене изгубила изборе зато што није понудила програм промена, победничка га мора имати да стара/нова власт и пре 2018. не би постала бивша власт.

Био је то типичан одговор великог броја бирача, који изборе своде на алтернативу „за“ или „против“ Додика. Кандидати, било власти, било опозиције, за остале значајне функције у Бањалуци и Сарајеву као да им се не чине важни.

Они ће у једном ентитету бити дочекани као ударна снага рушења, а у другом као претња одбрани међуентитетских граница

Иако су и домаће, и иностране сондаже бирачког расположења све од почетка године давале предност странкама и политичарима на власти, у обе конкурентске коалиције процењује се да су председник и премијерка Српске из Москве донели одлучујуће поене.

Шта је донела дуго припремана конференција одржана у прошли четвртак у Берлину? Насупрот жељама и прогнозама наших „пријатеља“ у ближем и ширем окружењу да ће се, мимо званичне најаве, на дневном реду наћи „Дејтон 2“, сазивач Ангела Меркел није променила тему скупа.

Разумеју Срби те односе, а Додик не умишља да је „мали Путин”, како тврди Петрич.

Петрич замера Русији што је Српску спасла од банкрота, као да је неко бранио ЕУ да то учини сама.

Да ли смо ми овдје опсједнути “теоријама завјере” или нам споља често сервирају “самоиспуњавајуће прогнозе”? Покушаје домаћих аналитичара да проникну у скривене игре међународних протектора око будућности БиХ, евроамерички високи и средњи представници и ниски домаћи трабанти обично дисквалификују као измишљотине илити “теорије завјере”.

“Наивна”, утолико што тог панисламског јединства на међународнополитичком плану нема нигде ни на видику.

Андрић оставио неке записе из тог времена, од његовог описа Хитлера и Немачке тог доба, до дневничких записа „Између сирена“ који говори о британским бомбардовањима Берлина.

Актуелна англоамеричка медијско-дипломатска сатанизација Русије и Путина многе аналитичаре у свету асоцира на глобалног „топлог зеца”, кроз који смо ми прошли крајем прошлог века.

Босански „наставак грађанског рата без оружја“ одвија се и културним средствима – научним, литерарним, музичким, драмским.

„На овом месту српски злочинци су у ноћи 25/26. 08. 1992. запалили Националну и универзитетску библиотеку БиХ. У пламену је нестало више од два милиона књига, часописа и докумената. Не заборавите, памтите и опомињите.”

„Спремни смо на дијалог и са Додиком”, изјавио је ономад Хојт Брајан Ји, заменик државног секретара САД за Европу и Евроазију, у интервјуу за „Аваз” (23. мај) и изазвао колико разочарање у Сарајеву, толико и збуњеност у Бањалуци. Зашто? Зато што је још крајем претпрошле године претходник на истој високој позицији у Стејт департменту Филип Рикер прогласио амерички бојкот председника Републике Српске.

Увијек изненади колико су велике силе, када дођу у сукоб на стратешким тачкама у свијету, заинтересоване за подршку малих ма колико војно, политички и економски маргиналних земаља. Пажљиво мотре ко је за њих, а ко за супротну страну, и по томе их оцјењују као пријатељске или обратно и узвраћају. Још чудније је да се то односи и на БиХ, која не може ни сама са собом да изађе на крај, а камоли да утиче на глобалне политичке токове. А нови поводи се сваки час јављају у Ирану, Грузији, Египту, Сирији, на Криму …

Не треба се залетати у компромисе, него својих националних интереса и држати се проверених пријатеља

Све сам некако мислио да се „немогућа држава“ може сачувати повратком на изворну верзију Дејтонског споразума, односно враћањем надлежности које су ентитетима, по „бонским овлашћењима“, отели високи представници Вестендорп, Петрич и Ешдаун.

Када је по повратку из Немачке Вучић изјавио да му „недостаје памети када се ради о Босни”, било је то вероватно зато што му је предочена „Месићева” нова мапа унитарне БиХ.

Осталим глобалним играчима не одговара “немачки Балкан” и трудиће се да се и у Србији и у БиХ одржи статус qуо и да читав регион до даљег остане “замрзнути конфликт”, који се по потреби увек може откравити.