Прочитај ми чланакОбожавани прадеда Габријелијуса Ландсбергиса није био само министар за инфраструктуру литванске нацистичке владе 1941. године и главни управник концентрационих логора у Литванији, већ је и потписао правни акт о национализацији јеврејске имовине
Министар спољних послова Литваније Габријелијус Ландсбергис проводи значајан део времена јавно дивећи се прадеди Витаутасу Ландсбергису Жемкалнису, нацисти задуженом за спровођење Холокауста.
То не чуди, будући да Габријелијус никада и не би постао министар спољних послова да није добио гласове неонациста, писао је „Тајмс ов Израел“.
Габријелијусов обожавани прадеда, наиме, није био само министар за инфраструктуру литванске нацистичке владе 1941. године и главни управник концентрационих логора у Литванији, већ је и потписао правни акт о национализацији јеврејске имовине.
Његов оригинални потпис објавио је истраживач Евалдас Балчунас, кога због открића иначе прогони литвански режим, који је од 2019. до 2021. године затворио већ пет особа због критике Холокауста.
Документ који је Ландсбергис потписао 19. јула 1941. године предвиђа: „Земља и куће национализоване од Јевреја, странаца и других физичких и правних лица која су активно радила против интереса литванске етничке нације, неће се враћати бившим власницима.“
Дана 30. јуна 1941. године Влада Литваније је издала Наредбу бр. 6 којом се предвиђа да се затвор под називом „Јеврејски концентрациони логор“ успостави под надлежношћу Министарства за инфраструктуру на челу са Ландсбергисом.
Наредба број 5 ове владе садржи напомену да је министар Ландсбергис сматрао да је потребно организовати масакре Јевреја, али је предложио да се не убијају у градским центрима, јер би то могло нарушити углед нацистичке владе.
Према Ландсбергису, „убијање Јевреја у јеврејском концентрационом логору било је боље од јавних убијања у центру града“, наводи се у колумни „Тајмс ов Израел“.
Дана 23. јуна 1941, литванска нацистичка влада (укључујући министра Ландсбергиса) гласала је за декларацију којом се изражава „искрена подршка Хитлеровој светској мисији“.
Министар Ландсбергис (старији) је 4. августа 1941. гласао за именовање нацистичког ратног злочинца Јонаса Нореике на место гувернера области Шјауљај, који је затим спровео масовно убиство више од 14.000 Јевреја.
Министар Ландсбергис никада није гласао против ниједног налога своје нацистичке владе.
Поносни на нацистичку прошлост
Ландсбергисов праунук Габријелијус увек јавно представља свог нацистичког претка као најважнијег литванског хероја.
Градоначелник града Каунаса је 26.9.1991. године издао Наредбу за именовање Витаутаса Ландсбергиса Жемкалниса као почасног грађанина града Каунаса, а затим је по њему две године касније назвао улицу.
Градоначелник града Паневезиса је 30.4.1993. године издао наредбу да се средња школа назове по Витаутасу Ландсбергису.
У Каунасу је 1998. године постављена спомен-плоча са следећим текстом:
„У овој кући је живео творац литванске војске, министар привремене владе, инжењер и архитекта Витаутас Ландсбергис Жемкалнис.“
На Технолошком универзитету у Каунасу постоји чак и спомен-плоча Ландсбергису коју је финансирала Европска унија.
Иако се у тексту наводи да Европска комисија „нажалост има превише новца да би се бринула шта финансира“ и закључује да „Литванија и њихово Министарство спољних послова имају ментални поремећај“, прилично је индикативна чињеница да литвански министар није једини „поносни европски наследник предака нациста“.
Наиме, деда немачке министарке спољних послова Аналене Бербок био је официр Вермахта и ватрени присталица нацизма, објавио је немачки „Билд“.
Новинари немачког листа приметили су да на комеморативним догађајима Бербокова са поносом прича о свом деди Валдемару, који је преминуо 2016. године и о поукама које је научила из његове војничке службе.
