Pročitaj mi članak

Studentkinja:Marko Kričak pretio da će me silovati, šamarao i udarao mi glavu o zid

0

Studenti FPN Nikolina Sinđelić i Steva Zdravković ostali su sinoć ispred Generalštaba na protestu bez telefona, kada su privedeni.

– Ја сам се налазила у Кнеза Милоша. Након што смо се разишли, Стева, једна пријатељица и ја смо кренули кућама јер је било ризично, кренули смо ка Немањиној, где су у том тренутку били припадници ЈЗО, полиције и многи маскирани мушкарци, за које не знамо да ли су заправо полицајци, излазили су из гараже владе, изјурили и кренули су да туку народ. Били су сви у цивилу. Увели су нас у двориште и нацили све на под. Морали смо да лежимо на под, руке су нам биле на леђима и морали смо да гледамо у под.

Додаје да није знала да је Стеван приведен.

„Кад су нас увели у гаражу смо се видели, иза тих решетака, бацили су нам све на под, морали смо да лежимо на поду, као криминалце су нас поређали, неки су имали везице и лисице, морали смо да гледамо у под. Након неколико тренутака се појавио и командант ЈЗО Марко Кричак. Првенствено смо морали све да избацимо из торби, где сам ја доживела непријатност, мислим да су због тога и почели да врше насиље, јер се у мојој торби налазио фотоапарат, који је био угашен, али када се упали, упали се црвено светло да се покаже да је празан. Онда су ме ословљавали са ‘ку*во, ти си нас снимала’, колегама су поломили телефоне, мени су одузели и отишли до комбија. Мој телефон је преполовљен, камеру су ми одузели и рекли да је више никад нећу видети“, наставља она.

Главна ствар у свему томе јесте, наводи она, „да је њу Марко Кричак шамарао и ударао јој главу о зид“.

– Говорио је како ће да ме скине и да ме силује пред свима, да ће то сви гледати, ја сам била бесна видно, рекао је ‘треба да ме замолиш да престанем да те бијем’, а дечку је рекао да ће насиље тек да уследи. Ја сам му одговарала, нисам хтела да ћутим, он је био све насилнији. У тој гаражи смо провели три сата, после су нас одвели у станицу у Мајке Јевросиме. Кад су увели све у комби, рекли су да ја останем напољу, ја сам се уплашила да не останем сама са Кричком, молила сам полицијском службеника, он ми је помогао, желела бих да му се захвалим, заиста мислим да ме је спасио. Пружили су ми помоћ, питали да ли треба да идем код лекара, вероватно ћу данас на прегледе, јер болови не престају – каже она.

Она даље наводи да су у Мајке Јевросиме били два сата, а да је она остала 20 или 30 минута дуже од осталих колега.

„Смењивали су се разни полицајци, и информације о гоњењу, а када сам поменула да ћу звати адвоката који је и народни посланик НПС, они су тотално променили понашање, рекли су да нема потребе никога да зовем“, каже Синђелић.

Здравковић је показао како изгледа Николинин поломљени телефон и појаснио ток догађаја.

„Наша позиција је у том моменту изузетно случна, били смо на 2,3 метра раздаљине, видео сам како се Жандармерија повлачи са Славије, и кренули смо да се померимо ка Споменику Стефану Немањи. Силазимо на доле, искаче 30, 40 полицајаца, ми то не знамо у том тренутку, истрчавају, крећем да трчим, салећу ме, падам, изгулио сам се, али како су неки прошли, ја сам златан. Хватају нас, везице на руке, ја кажем ништа нисам урадио, њих то не занима, увлаче нас унутра. Ја разумем да је то њима наређено, уводе нас у гаражу, проживели смо исто, били смо само на различитим крајевима те гараже“, каже он.

И Здравковић наводи да су били на поду.

„Да гледамо доле, не смемо да мрднемо главу случајно, да не би видели нешто што је нелегално, одмах су узели телефоне сломили, неки је сломљен пендреком, њен руком, а мој ногом уза зид“, каже он и наводи да је то било „трауматично искуство“.

Истакао је „неустрашивост коју је колегиница показала“.

„У Мајке Јевросиме су били дивни у поређењу са овима који су били у гаражи Владе. Кад се појави Кричак, ови други полицајци не смеју да шушну, они се плаше њега, замислите како је онда нама“, каже он.