Pročitaj mi članak

Ko su Vučićevi kadrovi u MUP i šta su im naređenja? Priprema za konačni obračun…

0

Komandant JZO Marko Kričak postaje novi šef UKP-a. Čelnici Uprave za informacione tehnologije upisuju nove birače. Komandanti Žandarmerije i Policijske brigade naređuju akcije protiv studenta i građana, a Vučić vodi policiju, dok su Ivica Dačić i Dragan Vasiljević portparoli

Огољеном узурпацијом власти Александар Вучић спрема полицију за коначни обрачун са политичким неистомишљеницима. За те потребе већ је направио ванинституционалну утврду Ћациленд као стециште лојалиста и криминалаца, а чистке и постављења у полицији сведоче да се „затежу“ и органи силе и уређују по принципу апсолутне послушности.

Последња именовања и најаве именовања показују да више нема ни привида професионалности, већ да се бирају кадрови по критеријуму беспоговорног испуњавања жеље Вучића. Новопостављени кадрови као да су се такмичили у бруталности према студентима и другим грађанима. Пут потпуног претварања полиције у партијску испоставу напредњака који је почео 2014, данас се приводи крају.

О томе смо разговарали са професионалцима који су још остали у МУП-у Србије и њиховим колегама који су напустили полицију. Сагласни су да Вучић сада води полицију, што је понекад и јавно демонстрирао, те да је он и министар и директор, а да су Ивица Дачић и Драган Васиљевић само портпароли.

Унапређења насилника

Према последњим информацијама, нови начелник Управе криминалистичке полиције (УКП), што је срце МУП-а, биће приучени полицајац и досадашњи командант злогласне ЈЗО Марко Кричак. Он планира да из ЈЗО у УКП са собом поведе десетак својих људи. За команданта Жандармерије постављен је досадашњи командант Полицијске бригаде Београд Радослав Репац, који за разлику од Кричка има полицијско образовање. Заједничко им је да су брутални и да их је јавно хвалио Вучић. Досадашњи командант Жандармерије Саша Косовић постављен је на место помоћника директора полиције Драгана Васиљевића који формално потписује таква именовања. На место Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) постављен је Кричков помоћник из ЈЗО-а Игор Жмирић, такође познат по насиљу. На месту в. д. начелника УКП-а налазио се Немања Ђуран. Он је тамо прешао из Службе за сузбијање криминалитета при УКП-у.

Наш саговорник наводи да је Ђуран био задужен и да у полицији прегледа пристигле доказе Скај комуникације, а сумња и да ју је „филтрирао“, јер се тамо налазе имена представника власти и безбедносних служби

Један наш саговорник наводи да је Ђуран био и задужен у полицији да прегледа пристигле доказе, Скај комуникацију, а сумња и да ју је „филтрирао“, јер се тамо налазе имена представника власти и безбедносних служби. Ђуран се на челу УКП-а нашао стицајем околности, када су пензионисани прво Нинослав Цмолић, а касније и његов заменик Зоран Шашић, који је прошао „таблоидног зеца“, о чему смо већ писали. Вучић им је замерио што су у радну групу Тужилаштва за организовани криминал (ТОК) у истрази пада надстрешнице именовали полицајце. То је довело до хапшења осумњичених за корупцију, међу којима су министри. Цмолића није спасило ни то што је био одан, проверен кадар и муж напредњачке министарке Ирене Вујовић. „Након ових последњих смена, полицајцима је речено да се не јављају на позиве из ТОК-а“, каже нам један припадник МУП-а.

Интервенције у бирачким списковима

„Кричковизација полиције“ није заобишла ни Управу за информационе технологије, иако су тамо стручњаци у чијој надлежности су и уписи бирача. Душко Сивчевић је начелник, а његов заменик је Душко Батоћанин, који се испред МУП-а налазио у радним групама за бирачке спискове, за шта је добијао и бонусе. „У овом сектору се уписују нови бирачи. Нема објашњења по којим критеријумима се уписују људи из БиХ и са КиМ да гласају на локалним изборима у централној Србији и то на адресама са бројем нула. Занимљиво је да администраторске шифре МУП-ових база користи и Батоћанин, који има услове за пензију. У тим базама су и бирачки спискови. Питање је да ли логовање са администраторском шифром оставља траг било каквог рада у бази података? Зашто је Батоћанин тражио да се откључа могућност да врши измене у базама? Питање је и зашто се после сваких избора мењају хард дискови на серверима где су базе података. Ту се отвара и питање да ли неко ко је администратор база са таквим могућностима може да мења и друге ствари, да скине потрагу, да региструје крадено возило…“, каже нам један припадник МУП-а. Додаје да је деловање ове Управе и целог Сектора за информационо-комуникационе технологије чији је начелник од маја 2023. Зоран Жижовић, у супротности са Законом о евиденцији и обради података у области унутрашњих послова.

Начелник ове Управе Сивчевић, његов заменик Батоћанин, као и некадашњи шеф целог Сектора за информационо-комуникационе технологије (при коме је њихова Управа) Слободан Недељковић, сада шеф кабинета министра, затим в. д. помоћника министра и начелник Сектора за логистику Жељко Којић, а у позадини и сам министар Дачић и његов партијски колега Александар Антић виде се на снимку ТВ Пинк. То можда не би било необично да се не ради о страначком скупу власти 5. новембра у Ћациленду, као одговор на студентски скуп и одавање поште погинулима у Новом Саду и најаву штрајка глађу Дијане Хрке. Док студенти, опозиционари и активисти изражавају сумње у дописивање бирача и пред изборе у Неготину, Мионици и Сечњу, као и за све претходне у организацији напредњака, шефови надлежне Управе за информационе технологије протестују на контраскупу власти.

Партијски контролори штите насилнике

Такође ту је и проблем са контролним механизмом у самом МУП-у. Службу унутрашње контроле (СУК) предводи Мирослав Пауновић, који је био раније у земунској полицији. Према тврдњама полицајаца, Пауновићева веза са влашћу био је Бранислав Простран, председников човек из сенке који је био и председник Општине Земун. Простран је сада заменик директора Југоимопорт СДПР и прогурао је Пауновића за члана Управног одбора овог државног предузећа. У СУК-у стоје и одуговлаче се многе истраге по пријављеним полицијским бруталностима, па чак и за убиство Далибора Драгијевића, који је тучен до смрти док му је било одређено полицијско задржавање у Бору.

Зашто је Батоћанин тражио да се откључа могућност да врши измене у базама у којима се налазе и бирачки спискови? Питање је и зашто се после сваких избора мењају хард дискови на серверима где су базе података

Убрзана „кричковизација“ полиције прати све већи страх власти од студентског и грађанског незадовољства. Припадници полиције са којима смо разговарали кажу да полицајци нису учествовали у насиљу према демонстрантима до 28. априла 2025. „Пре тога су хапшени возачи који су се залетали у колоне студената и грађана. До прве праве интервенције полиције је дошло 28. априла испред просторија ДИФ-а у Новом Саду, када су се окупили студенти због насилног покушаја декана Патрика Дрида да уђе на факултет. Припадници Интервентне јединице (ИЈП) Нови Сад су жестоко ударали пендрецима студенте. Од тог дана ништа није исто, као да је зли дух изашао из лампе. Све чешће и жешће је употребљавана физичка сила против студената и грађана“, каже један од некада високопозиционираних полицајаца.

Дирекција полиције је на основу закона о полицији задужена за одржавање јавног реда и мира, а јединице које су за то задужене, обучене и опремљене су: Жандармерија – као посебна јединица полиције у дирекцији полиције, Полицијска бригада ПУ града Београда, као и Интервентне јединице полиције (ИЈП) – јединица привременог карактера састављена на принципу добровољности од припадника свих полицијских управа са територије целе Србије.

„Поред ових, ангажоване су и неуниформисане јединице као што су припадници УКП-а и ЈЗО-а. Поступање је било у великој већини случајева незаконито. Приликом полицијских интервенција се нису ни представљали ни легитимисали. Наступали су као криминална хулиганска група која лови студенте по улици. Такмичили су се између јединица која ће више студената да приведе у службене просторије да би се Вучићу показала лојалност. Оне јединице које нису привеле довољан број критиковао је директор полиције Васиљевић. Током протеста и исценираног напада на полицијске кордоне знало је да се чује преко везе АВАЛЕ да Авала 1 одређује квоту приведених лица. Лично сам чуо једном да се наређује: Вечерас 100 приведених“, каже нам припадник МУП-а.

До прве праве интервенције полиције је дошло 28. априла испред просторија ДИФ-а у Новом Саду. Припадници Интервентне јединице Нови Сад су жестоко ударали пендрецима студенте. Од тог дана ништа није исто, као да је зли дух изашао из лампе

Наши саговорници истичу да униформисани полицајци који су носили опрему за ЈРМ – популарне „корњаче“, нису имали обележја, бројеве и нису се представљали грађанима приликом протеста. Многи су све време носили или фантомке или ски-маске да им се не би видела лица. „Разлози за то су избегавање одговорности због евентуалног насиља према студентима, затим да кажемо из психолошких мотива, јер су свесни да је све што раде незаконито и нечасно. Ту је и стах да их не препозна неко од породице, пријатеља, комшија“, каже један припадник МУП-а.

Саговорници из полиције се слажу да је разлог за масовну полицијску интервенцију био, како тврде, лажирани и договорен напад маскираних хулигана на полицијске кордоне. „Сваки пут је то могло да се наслути на основу комуникације преко радио-уређаја. Припрему и акцију је водио командант Полицијске бригаде Радослав Репац (сада нови командант Жандармерије) који би узбуђеним гласом објашњавао како долази већа група хулигана према његовим припадницима у кордону, како хулигани имају шипке, да их гађају предметима и каменицама, како су му припадници у кордону у тешком положају и тражи да се интервенише. На крају долази до интервенције, ту се увек нађе већа група недужних грађана која је била на тој позицији. Тако је било 28. јуна 2025, у Београду. Тако је било више пута“, наводи један бивши полицајац.

Један високопозиционирани старешина из ових јединица објаснио је овом нашем саговорнику шта се одиграло на једној од позиција 28. јуна: „Тај старешина је командовао једним од кордона и комуницирао је са студентима и грађанима. Било је око четири хиљаде окупљених. Пратили смо и преко Н1, дошло је на крају до интервенције. Тај старешина ми је рекао да је било око 40 до 50 организованих ’хулигана’ који су непрестано гађали камењем и пиротехником полицију. Момци су били слично обучени – црне мајице и качкети – и били су груписани на једном месту. Кад је кренула интервенција полицијских кордона, већина је побегла улицом према полицијској бригади под командом Репца, која их је склонила. Успели су, по његовим речима, да ухвате двојицу. Овај фингирани напад на полицију је први пут изведен на демонстрацијама испред Народне скупштине јула 2020, као и касније, 2023, испред Старог двора.“

Током протеста и исценираног напада на полицијске кордоне знало је да се чује преко везе АВАЛЕ да Авала 1 одређује квоту приведених лица. Лично сам чуо једном да се наређује: Вечерас 100 приведених“, каже нам припадник МУП-а

Наши саговорници из полиције наводе да сумњају на сарадњу са хулиганима још од групе Вељка Беливука, те подсећају да је и сам првоокривљени говорио како се виђао са Вучићем и учествовао у појединим спорним догађајима, на пример рушењу Савамале. Разговарали смо са припадницима МУП-а који познају прилике у Жандармерији, Полицијској бригади, ЈЗО-у и Интервентним јединицама полиције (ИЈП), које су највише интервенисале против студената и грађана на протестима.

Жандармерија

За Жандармерију која је основана 2001, кажу да је увек била проблематична. Њен први командант је био Горан Радосављевиц Гури, чије процесуирање траже САД због убиства њихових држављана, браће Битићи. И он је био гост у Ћациленду. „Жандармерија се суштински није променила од оснивања. Први припадници су бивши припадници јединице ПЈП, који су учествовали у сукобима на Косову. Добар део њих је патио од прикривеног ПТСД-а (пост трауматски синдром). Овакво психичко стање првих припадника Жандармерије је, између осталог, узроковало духовно стање тренутних припадника Жандармерије“, каже један полицајац. Он наводи да је први командант Радисављевић прошао обуку злогласних „црвених беретки“ иако је био прво ватрогасац, те да се и данас примењује исти селекциони процес. Додаје: „Такву обуку је спроводио Милорад Улемек Легија. Само је пренео оно што је као припадник Легије странаца научио. Али Легија станаца је плаћеничка војна формација, а не полицијска јединица. Ту лежи главни проблем у Жандармерији. Зато су жандари као машине. Све више њих је на стероидима, тетовира се и изгледају исто као криминалци.“

Жандармерија у свом саставу има команду, необично великог броја и четири одреда, Београд, Нови Сад, Ниш, Краљево. Сваки одред има неколико чета, специјалистичку, интервентну, за подршку… „И претходни командант жандармерије Саша Косовић, као и нови, Репац, нису имали проблема да нареде пребијање студената. Исти такви су команданти одреда у Новом Саду Мића Кљајић и београдског Мирко Мијучић. Да је Кљајић немилосрдан према студентима познато је у полицији. Да је индискретан показао је када је паркирао стари дефендер са ЛАРД 450 XЛ (звучни топ) на хауби испред Народне скупштине Србије 15. марта 2025, што је фотографисано. Мијучић је постављен на место команданта у Београду за време министровања Братислава Гашића, без иједног дана рада као старешина. Био је безбедњак који је имао своје комбинације у Београду. То говоре и његови колеге из јединице. Истакао се са фантомком више пута за време окупљања студената. На радио-вези за време интервенције полиције – Гром 1, чује се како жели да интервенише“, каже нам један бивши истакнути старешина.

Репац је цео дан 15. марта тражио да интервенише из Пионирског парка на неке хулигане које је само он видео. Било је очигледно да жели да разбије тај скуп, али није добио одобрење

Ударне песнице свих одреда Жандармерије су специјалистички одреди у црном и они су посебно „наоштрени“ да пребијају студенте, као када су их извлачили са Правног факултета у Београду, што је видео уживо и аутор овог текста. Ударају и професионалне телевизијске репортере као што је било у Новом Саду. „По принципу субординације и једностарешинства, команданти одреда притискају командире чета, ови даље командире водова и одељења и на крају обичне припаднике. Команданти одреда држе жестоку дисциплину у одредима. Постоје и безбедњаци који прате понашање припадника Жандармерије“, објашњава један припадник. Главни координатор Жандармерије је Ненад Вучковић, некадашњи вођа навијача са групом Јањичари док су је водили сада покојни Александар Станковић и Беливук. У нишком одреду остао је упамћен инцидент са Андрејем Вучићем и Предрагом Малим 2014, због чега су неки припадници тог одреда осуђени. Да се данас таква правила примењују, мало ко би остао да ради у полицији.

Полицијска бригада ПУ града Београда

Полицијска бригада постоји од 2001. и до доласка Радослава Репца (новог команданта Жандармерије) на место команданта, како тврди познавалац из полиције, била је цењена међу колегама. „Једна од њихових функција је да контролишу масу и навијаче и због тога су били омиљени међу полицајцима. Увек је постојао анимозитет између њих и жандара, што због плата, што због позиције у ланцу командовања. Информација да једно 50 ’бригадира’, како их сада зову, иде са Андрејем Вучићем се појавила пре неколико година за време командовања Владимира Пуаче. Доласком Репца очигледно је да су везе са Андрејем ојачале и да се у ПБ све више улаже. Репац се посебно истакао жестоким интервенцијама против студената на протестима“, каже нам један припадник.

Командант одреда у Новом Саду Мића Кљајић је немилосрдан према студентима, то је познато у полицији. Он је паркирао стари дефендер са ЛАРД 450 XЛ (звучни топ) на хауби испред Народне скупштине Србије, 15. марта 2025, што је и фотографисано

Присећа се Репчевог јављања преко радио-везе, на највећем протесту у Србији 15. марта, где су га слушали на стотине учесника. „Цео дан је тражио да интервенише из Пионирског парка на неке хулигане које је само он видео. Било је очигледно да жели да разбије тај скуп, али није добио одобрење. Касније на другим догађајима и те како јесте. Интервенисао је по Новом Београду више пута, где су припадници ПБ без контроле испаљивали сузавац, тукли и хапсили као да тамо нико не живи, као да нема деце, породиља, жена, старих… Све је то било страшно за пратити и гледати. Сада има врло мало припадника у ПБ који критички мисле о томе“, наводи наш саговорник.

Јединица за заштиту објеката и лица (ЈЗО)

ЈЗО у данашњем облику постоји од 2006. и задатак им је очигледан из самог имена, али од када је командант Марко Кричак и посебно приликом протеста користе се за обрачун са студентима. „Прве аномалије се примећују када је командант постао Милан Гак. Гак и тадашњи министар Небојша Стефановиц су били изузетно блиски. Сам Гак није био никад старешина који је командовао било којом групом припадника. Без било каквог официрског искуства преко ноћи због познанства са министром Стефановићем долази да командује. Гак предлаже формирање Антитерористичке групе у ЈЗО. Његова идеја је била да у њу уђу бивши припадници специјалних јединица, високо обучени и опремљени за послове снајпериста и ЦАТ (цоунтер аттацк теам) тимова који одбијају напад на колону возила у којој се налази штићено лице. До тада све ове услуге и захтеве око снајпериста и ЦАТ тимова је пружао САЈ“, каже један припадник.

Он наводи да је у време мигрантске кризе 2023. у региону Суботице и Сомбора ЈЗО-АТГ био ангажован више месеци, те да су се припадници истицали свирепошћу и бахатошћу. „Било је мучења наочиглед других припадника полиције, премлаћивања и других нехуманих поступака. За све нас то је било велико изненађење. Нисмо то очекивали од ЈЗО и јасно нам је тада било да је јединица упропашћена доласком Кричка као команданта. Такође, на терену смо већ имали Жандармерију, САЈ и ИЈП, али је лично министар Братислав Гашић наредио да ЈЗО-АТГ дође. Кричак је био на терену и лично је извештавао Гашића о ситуацији. За све њихове активности тек касније би сазнавао командант привременог штаба генерал Дејан Луковић“, наводи наш саговорник.

Кричак је директно на вези са браћом Вучић. Информише их и слуша наређења која без приговора спроводи. У јединицу је постављао своје људе. Биле су ситуације где се ЈЗО појављује, а да нико из дирекције није ни знао да ће ту бити. Кричак лично шаље поруке и Дачићу, који се сваки пут најежи када их види

Он напомиње да исти модел ЈЗО примењује за време студентских протеста и подсећа да је видео-камерама више пута забележено да су прикривено у цивилном оделу и без претходног представљања као полицијски службеници, тукли студенте, отимали и стављали их у возила или чак у зграду Владе, разбијали телефоне, вукли за косу девојке покушавајући да им отворе телефоне, код Правног факултета у Београду…

„Кричак је директно на вези са браћом Вучић. Информише их и слуша наређења која без приговора спроводи. У јединицу је постављао своје људе. Биле су ситуације где се ЈЗО појављује, а да нико из дирекције није ни знао да ће ту бити. Кричак лично шаље поруке и Дачићу, који се сваки пут најежи када их види. Чули смо да су пребили свог колегу са надимком Ајкула јер су сумњали да је поделио неке информације. Старешине које су биле лојалне Кричку и познате по свирепости су Ненад Марић и Игор Змирић, нови командант САЈ-а. Они воле да муче људе и то јавно, да сви виде“, описује наш саговорник. И Вучић је изјавио да се Кричак, иако није био дежуран, појавио у Ћациленду приликом недавног пуцања, када је рањен чувар Народне банке.

Припадник ЈЗО тврди да су многи уплашени у тој јединици, јер раније нису ухапсили ниједну особу, а сада морају да јуре студенте и да се јавно експонирају. „Чврсто верујем да је 90 одсто припадника ЈЗО разочарано и у државу и у МУП због Кричка и ове његове групе и њиховог бесрамног понашања“, каже један припадник.

Интервентна јединица полиције (ИЈП)

ИЈП је јединица привременог карактера и чине је припадници из свих полицијских управа са целе територије Србије на принципу добровољности. За ангажовање добијају додатни новац. ИЈП је организован у неколико одреда широм Србије у већим градовима. Студенте и грађане су тукли огранци ИЈП – Нови Сад, Ваљево, Прибој, Пријепоље и Ужице. „Посебна бруталност је испољена у Ваљеву 14. и 15. августа. Ухапшене су одводили у полицијску управу и тамо су настављали са бруталношћу. Остављали су ухапшене студенте да клече и леже у ходнику. Ове страшне сцене су слика и прилика полицијске бруталности за време студенских протеста. Информације са терена говоре да су ове полицајце, који су били насилни према студентима, лично припремале острашћене старешине. Инструкције су пре тога биле да мора да буде żестока полицијска интервенција и да се покаже снага државе“, наводи један припадник.

Ћациленд и насиље

Сами полицајци нам кажу да од марта чувају криминалце у Ћациленду. „Вође тих криминалних групација разговарају са старешинама. Ти криминалци их гледају са подсмехом, јер су сад они главни и сада се они питају. Влада Мандић тамо командује Полицијском бригадом. Све се зна и нико сутра од полицајаца не може да каже да то није видео и да није знао“, каже један припадник МУП-а.

По принципу субординације и једностарешинства, команданти одреда притискају командире чета, ови даље командире водова и одељења и на крају обичне припаднике. Команданти одреда држе жестоку дисциплину у одредима

Наши саговорници спомињу строгу хијерархију и дисциплину на примеру Жандармерије, ПБ и ЈЗО. Ту се ствара јак осећај припадности и лојалности јединици уз реченицу „Брат за брата, до смрти“. Наводе и изузетну повезаност појединаца у групи, али и страх од последица јер се другачији став и мишљење третирају као „најгора издаја“. Описују процес, како кажу, деиндивидуализације изражен кроз офуцане фразе: „Ја се ништа не питам“, „Такво је наређење, изврши па се жали“. Ту су и финансијски разлози, за сваки дан ангажовања плаћа се „теренски додатак“ од 5.000 динара. Повећала се такође плата Жандармерији, бригади и ЈЗО, а постоји награђивање за залагање. Ту је и награда министра од 50.000 динара. Мотиви су и напредовање у каријери, већи чин и унапређење.

Све ове кадровске промене и промене у понашању унутар јединица полиције говоре о томе да су органи силе претворени у преторијанску гарду која се спрема да по сваку цену чува власт.

Лустрација

За промену стања у полицији наши саговорници предлажу лустрацију и позивање на одговорност водећих припадника који су се посебно истицали у насиљу, као и кривичну одговорност. Предлажу и монографију о полицијском насиљу са фотографијама полицајаца изгредника и њихових недела. Затим обуку полицајаца о људским правима, јачи утицај цивилног друштва на рад полиције и јаче контролне механизме. Јасно им је да тога нема без промене власти и заштите система.