Pročitaj mi članakBeograd, 3. decembra 2025. godine – Srbija se suočava sa nevidljivim, ali smrtonosnim neprijateljem: zagađenim vazduhom koji svakodnevno ugrožava živote miliona građana. Prema podacima u realnom vremenu sa platforme World Air Quality Index (WAQI), nivoi zagađenosti u zemlji dostigli su alarmantne razmere, posebno u južnim oblastima gde se PM2.5 i PM10 čestice – glavni krivci za respiratorne bolesti i srčane probleme – nagomilavaju u koncentracijama koje prelaze sve dozvoljene granice.
У Врању, Лесковцу и Лебану ( индекс загађености (AQI) премашио је 300 поена, што категоризује ваздух као опасно по живот. Излазак на улицу без заштите није само ризичан – он је еквивалентан пушењу десетак цигарета на сат, а за рањиве групе, попут деце и старијих, може бити кобан.
Шта кажу подаци: Србија као врућа тачка Европе – поређење са околним земљама
Србија је, нажалост, међу најзагађенијим земљама у Европи, са просечним годишњим AQI нивоима који често прелазе 100 поена – границу „nezdravog“ ваздуха према стандардима Светске здравствене организације (СЗО). Просечна годишња концентрација PM2.5 у Србији износи око 27.5 µg/m³, што је вишеструко изнад препоручених граница и ставља је у ранг најгорих у региону. Међутим, није сама: Балкански полуострв пати од сличне кризе, где земље попут Северне Македоније (просек PM2.5: 32.4 µg/m³, највише у Европи по извештајима State of Global Air) и Босне и Херцеговине (34.6 µg/m³) бележе још горе вредности, углавном због зависности од угља и лошег кућног грејања. Бугарска, са просеком од 25.5 µg/m³, такође пати од индустријских емисија, док Румунија (15.7 µg/m³) и Хрватска имају нешто боље услове захваљујући строжим EU регулативама.
Тренутни подаци са WAQI и IQAir платформи (ажурирани у реалном времену за децембар 2025.) показују следећу слику по кључним градовима у региону (фокус на PM2.5 и AQI; подаци за 2. децембар, око 20:00 CET):
Ови нивои нису апстрактни бројеви – они представљају директну претњу. СЗО процењује да загађен ваздух узрокује око 6.000 превремених смртних случајева годишње у Србији, углавном међу децом, старијима и онима са хроничним болестима. У поређењу са суседима, Србија је на врху по урбаном загађењу, али регион дели исту „црну зону“ – према Европској агенцији за животну средину (EEA), Балкан чини 70% европских „врућих тачака“ за PM2.5. Деца у Врању и Лесковцу, на пример, имају 30% већи ризик од развоја астме због удисања оваквог ваздуха, док код одраслих расте инциденца рака плућа и можданог удара – слично ситуацији у Скопљу или Сарајеву.
У последњих неколико година, загађеност се погоршала због комбинације фактора: застарелих индустријских постројења, недовољне регулације саобраћаја и кућног грејања на чврсто гориво (угаљ и дрва), као и неповољних временских услова који „закључавају“ загађења у долинама. Посебно забрињавају кинески инвеститори, чији пројекти – делом иницијативе „Појас и пут“ – директно доприносе ескалацији проблема. Према извештајима организација попут Just Finance International и Balkan Insight, кинеске компаније попут Zijin Mining (у Бору) и Linglong (у Зрењанину) одговорне су за значајан део загађења, са инвестицијама које прелазе 5 милијарди долара, али без адекватних еколошких студија. На пример:
Zijin Mining (рудник бакра у Бору): Од 2018. године, када је преузет за 1,26 милијарди долара са обећањем побољшања, компанија је утростручила производњу, али емисије арсена, сумпор-диоксида и PM честица премашиле су границе вишеструко. У 2020. Бор је поднео кривичну пријаву против Zijin-а због загађења ваздуха, воде и земљишта; сељани из пет села напустили су домове због токсичне прашине. Додатних 3,8 милијарди долара за проширење (од 2023.) без обавезних еколошких процена само погоршава ситуацију.
Linglong Tire (фабрика гума у Зрењанину): Инвестиција од скоро 1 милијарду долара (од 2018.), највећа зелена инвестиција по званичним подацима, али без дозвола за радове 2020. године, довела је до протеста због ризика од емисија олова и хлапљивих органских једињења.
HBIS Group (челичана у Смедереву): Преузета 2016. за спасавање од банкрота, али црвена прашина и емисије угљеника изазивају хроничне протесте; становници пријављују пораст респираторних болести за 20–30%.
Ови пројекти, укупно преко 5 милијарди долара кинеских инвестиција у тешку индустрију, чине Србију „депонијом прљавих технологија“ према Foreign Policy, са малим казнама и без строгог надзора.
Здравствене последице: Невидљиви убица у сваком даху
Индекс AQI дели загађеност у шест категорија, а Србија и регион тренутно доминирају у „црвеној“ и „љубичастој“ зони:
0–50 (dobar): Ретко виђено у урбаним центрима.
51–100 (umereno): Још увек ризично за активне особе.
101–150 (nezdravo за осетљиве): Деца и астматичари треба да остану унутра.
151–200 (nezdravo): Опште становништво осећа иритације очију и грла.
201–300 (veoma nezdravo): Хитни ризик за срчане болеснике.
301+ (opasno): Сви треба да остану унутра, са затвореним прозорима и maskama N95. У Врању и Лесковцу, ово није препорука – ово је питање преживљавања.
Шта можемо урадити? Позив на акцију
Ово није само статистика – ово је криза која нас све погађа. Грађани Врања и Лесковца не смеју да чекају владине интервенције; носите маске, користите пречишћиваче ваздуха и пратите WAQI app за упозорења. Али прави одговор лежи у колективној акцији: захтевајте чистију енергију, садњу дрвећа, строже казне за загађиваче и преглед кинеских инвестиција са обавезним еколошким аудитима. Ако не делујемо сада, следећа зима може донети још већи хаос.
Србија заслужује чист ваздух – не отров. Ваш следећи дах може зависити од тога.
(Подаци базирани на реалним мерењима са https://waqi.info и https://www.iqair.com; за ажурирања, посетите сајт директно. Чланак је написан на основу тренутних извештаја EEA, СЗО, Just Finance International и Balkan Insight.)
