Pročitaj mi članakSjedinjene Američke Države (SAD) žele da Evropa preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih sposobnosti NATO-a, od obaveštajnih podataka do raketa, do 2027. godine, saopštili su zvaničnici Pentagona diplomatama u Vašingtonu ove nedelje, što je kratak rok koji je nekim evropskim zvaničnicima delovao nerealno.
Порука, коју је пренело пет извора упознатих са ситуацијом, укључујући једног америчког званичника, саопштена је на састанку у Вашингтону између особља Пентагона задуженог за НАТО политику и неколико европских делегација.
Пребацивање овог терета са САД на европске чланице НАТО савеза драматично би променило начин на који Сједињене Државе, као оснивач послератног савеза, сарађују са својим најважнијим војним партнерима.
На састанку су званичници Пентагона назначили да Вашингтон још није задовољан напретком који је Европа остварила у јачању својих одбрамбених способности од када је Русија започела инвазију на Украјину 2022. године.
Амерички званичници су својим колегама рекли да, уколико Европа не испуни рок до 2027, САД могу престати да учествују у неким НАТО механизмима координације одбране, рекли су извори који су тражили анонимност како би могли да разговарају о приватним разговорима.
Неки званичници на Капитол Хилу су упознати са овом поруком Пентагона упућеном Европљанима и забринути због ње, рекао је један амерички званичник.
Нејасно је како би САД мериле напредак Европе
Конвенционалне одбрамбене способности укључују ненуклеарна средства, од трупа до оружја, а званичници нису објаснили како би САД мериле напредак Европе у преузимању већине овог терета.
Такође није јасно да ли рок 2027. представља став администрације Доналда Трампа или само мишљења неких званичника Пентагона. У Вашингтону постоје значајна неслагања око војне улоге коју САД треба да играју у Европи.
Неколико европских званичника је рекло да рок до 2027. није реалан, без обзира на то како Вашингтон мери напредак, јер Европа за краткорочно преузимање одређених америчких способности треба више од новца и политичке воље, пише Ројтерс.
Гринкевич: Европа ће се добро снаћи ако САД повуку део трупа
Врховни командант НАТО у Европи, амерички генерал Алексус Гринкевич изјавио је да сматра да ће се Европа добро снаћи и са мање америчких трупа на Старом континенту.
– Европа не би имала проблема ни ако САД повуку део својих снага – рекао је Гринкевич, преноси „Политико“.
Како каже, Европа и Канада имају довољно способности, а НАТО је спреман за сваку кризу.
Према његовим речима, политички неспоразуми нису утицали на оперативну спремност НАТО-а, а повећана европска улагања додатно ће ојачати одбрану, чак и ако САД повуку још трупа.
„НАТО разматра активније одговоре“
Гринкевич је додао да постоји ризик да Русија у скорије време искуша колективну одбрану НАТО-а, и притом упозорио и на дугорочну опасност.
Каже да су хибридни напади озбиљан проблем и да НАТО разматра активније одговоре, мада није пружио детаље.
„Политико“ оцењује да ове изјаве долазе у тренутку док се очекивала нова Трампова стратегија, која би могла довести до повлачења дела америчких трупа из Европе и преусмеравања ка Индо-Пацифику.
Као потпору за ту тврдњу, „Политико“ наводи одлуку Вашингтона да прошлог месеца повуче 800 војника из Румуније, што је изазвало негодовање Букурешта.
„Миграције претња за Европу“
Трамп и његова администрација окривили су ЕУ и миграције за, како тврде, непосредан и потпуни културни распад Европе.
Ова експлозивна тврдња изнета је у Стратегији националне безбедности у којој се наводи да Европа има економских проблема, али се истиче да њих „засењује права и много озбиљнија могућност брисања цивилизације“ у наредних 20 година.
– Већи проблеми с којима се Европа суочава укључују активности Европске уније и других транснационалних тела које поткопавају политичке слободе и суверенитет, миграционе политике које трансформишу континент и стварају сукобе, цензуру слободног говора и сузбијање политичке опозиције, урушавање стопе наталитета, те губитак националних идентитета и самопоуздања – наводи се у документу од 33 странице објављеном у ноћи између четвртка и петка по средњоевропском времену.
Национална безбедносна стратегија САД
Нова Национална безбедносна стратегија, коју је објавила Бела кућа, навела је да је у фундаменталном интересу САД да се преговара о „брзом прекиду непријатељстава“ у Украјини како би се спречила „ненамерна ескалација или проширење рата и обновила стратешка стабилност са Русијом“. Наведено је да је то један од кључних елемената.
Стратегија од 33 странице представља Трампово виђење спољне политике, које може да усмерава расподелу буџета и постављање приоритета у америчкој администрацији.
Према тој стратегији, приоритети америчке политике према Европи су:
поновно успостављање услова стабилности унутар Европе и стратешке стабилности са Русијом
омогућавање Европи да стане на сопствене ноге и делује као група усаглашених суверених нација, укључујући преузимање примарне одговорности за сопствену одбрану, без доминације било које непријатељске силе
неговање отпора тренутној путањи Европе унутар европских нација
отварање европских тржишта за америчку робу и услуге
обезбеђивање праведног третмана америчких радника и предузећа
изградњу здравих нација Централне, Источне и Јужне Европе кроз трговинске везе, продају оружја, политичку сарадњу и културну и образовну размену
прекид перцепције и спречавање стварности НАТО-а као савеза који се стално шири
подстицање Европе да предузме мере за борбу против прекомерних капацитета меркантилистичких компанија, технолошке крађе, сајбер шпијунаже и других непријатељских економских пракси
Документ указује и на забринутост због јачања кинеског утицаја у региону.
