Pročitaj mi članakOsim što je industrijska proizvodnja u Srbiji u padu od 2,5 odsto u oktobru, segment Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je u još gorem položaju. U ovoj oblasti pad je krenuo u septembru da bi sledećeg meseca ušao u minus od 14,6 odsto. Jedan deo odgovora o razlozima za tako drastičan pad dobili smo od nadležnih koji se žale na vodostaj reka. Sa druge strane, investicije koje su bile u planu, barem neke značajnije - kasne.
С обзиром на дешавања у Нафтној индустрији Србије, несигурности у снабдевању гасом, а сада и у производњи струје, може се рећи да је Србија пред још једним енергетским ударом. Да ли ће удар бити јачи него 2022. године када је инфлација ишла и до 15 одсто зависиће искључиво од политичких потеза власти. Политика је и та која нас је довела у ситуацију да размишљамо о томе да ли ће удар бити јачи него прошли пут. И овог пута чекамо да умилостивимо Русију, а новац из буџета одлази у већим количинама, пише Нова економија.
У последњем извештају о пословању ЕПС-а до септембра, наводи се да у укупној структури производње у периоду до септембра 2025. учешће термоелектрана на угаљ је 70,8 одсто, хидроелектрана са ОИЕ 27,9 одсто, а Панонске ТЕ-ТО су оствариле 1,3 одсто укупне производње.
– Производња електричне енергије у Србији је у септембру 2025. године била виша за 4,5 одсто него у истом месецу 2024, а у октобру нижа за 14,6% него у октобру 2024. године. На ове промене је битно утицала производња хидроелектрана која је у ова два месеца била нижа за око 19%, односно 38% него у истим месецима 2024. У целој 2025. години ће производња у хидроелектранама бити историјски минимална. На годишњем нивоу просечна производња хидроелектрана је око трећине укупне производње, тако да она битно утиче на укупну производњу у Србији. Треба узети у обзир да, поред ЕПС а.д, електричну енергију у Србији производе и други произвођачи, чији је удео сада око 10 одсто – кажу из Министарства енергетике. У извештају о пословању стоји и да је од 3. марта 2025. започела ревитализација другог агрегата у РХЕ Бајина Башта.
Како објашњава економиста Саша Ђоговић, ЕПС би требало да се стратешки определи и појача инвестиције у ОИЕ, јер морају да се ојачају капацитети који би били еколошки прихватљиви. Он сматра и да Србија мора да се опредили за изградњу нуклеране електране која би обезбедила дугорочну стабилност енергетског сектора.
– Хидропотенцијали нису исти и климатске промене се већ виде голим оком, а имајући у виду да ће термоелектране морати да се гасе, уз остале потенцијале из ветра и сунца, нама је неопходно да уђемо у реализацију овог пројекта. И било која власт да дође, мораће да настави у том смеру јер ћемо иначе постати дефицитарни са електричном енергјиом и зависни од увоза струје – сматра Ђоговић.
Како додаје, ми још ни штету из 2022. године нисмо санирали, а овај сектор се водио парткоратски и није се водило рачуна нити о развоју, нити о диверсификацији.
Али није само производња пала, већ је и темпо инвестирања спорији него што се то очекивало према плану пословања. Како стоји у извештају о пословању ЕПС-а, „од укупно планираних средства у производњи енергије за И-ИX 2025. године у износу од 33,0 милијарди динара реализовано је 17,4 милијарди, односно 53 одсто“.
– Што се тиче питања о инвестицијама, ЕПС је у првих девет месеци 2025. године у производњу енергије и угља уложила више од 30 милијарди динара. Инвестирање у стратешки пројекат градње соларних електрана снаге 1 ГW са батеријским складиштем за првих девет месеци ове године било је планирано у износу од 10 милијарди динара. Због обима и сложености припремних активности почетак реализације очекује се наредне године. Када се узме у обзир овај податак, проценат реализације у све друге инвестиције у производњу угља и енергије је на нивоу од око 80 одсто. Остатак одступања у односу на план углавном се односи на кашњења у фактурисању изведених радова за други квартал 2025. године – одговарају из ЕПС-а.
Соларна електрана која се помиње је пројекат уговорен у октобру прошле године са којим је требало да се „остваре циљеви енергетске транзиције и испуне међународне обавезе, а биће елиминисана потреба за увозом електричне енергије и осигурано дугорочно снабдевање потрошача по економски приступачним ценама“.
Дакле, кашњење у овако значајном пројекту може да утиче поново на цену струје која је ове године већ увећана.
– Пошто је увећана цена струје у овој години претпостављам да треба да имају и веће приходе у ЕПС-у. Не видим неке инвестиције, ниска је продуктивност рада и високи су трошкови. Значи да је потребна унутрашња реорганизација, у смислу рационалнијег пословања и уштеда. Да би се потом кренуло у неке инвестиционе захвате – објашњава Ђоговић.
Економски аналитичари Рајфајзен банке не очекују неки велики раст цена до краја ове године, с обзиром на то да је поскупљење струје од 6,6 одсто од октобра већ погурало инфлацију.
– Инфлаторни моментум у 2026. години је изложен ризицима раста. Стога смо задржали нашу пројекцију на 4,1 одсто на крају године у 2026. години из неколико разлога. Прво, одлука о ограничењу профитне марже истиче у марту, излажући цене хране ризицима раста изазваним ефектима климатских промена, као што су мраз и суша. Нажалост, ови притисци се не могу ублажити побољшаном пољопривредном инфраструктуром због одсуства стратешког инвестиционог приступа у сектору. Друго, значајни ризици раста произилазе из диверзификације снабдевања нафтним дериватима и гасом – рачуница је Рајфајзен банке у њиховом економском извештају.
Цена струје је неодвојива од цене гаса, због чега је и Европа имала толики раст енергетских цена 2022. године после инвазије Русије на Украјину. Када се једном и буде стабилизовала ситуација са НИС-ом, политичари у Србији ће морати да се баве набавком гаса, за који ће вероватно морати и додатно да оптерете буџет.
