Pročitaj mi članakŠta se stvarno dešavalo iza zatvorenih vrata na samitu Politike zajednice Evrope u Danskoj 1. septembra ove godine, ko je u Kopenhagenu „priveo“ Aleksandra Vučića na „informativni razgovor“, šta mu je tamo rečeno, zašto i kome u Srbiji vlade Amerike i Velike Britanije „pojačavaju“ već odavno uvedene sankcije i kako će mafijaška piramida srpskog diktatora srušiti sva njegova „Potemkinova sela“…
„Никада нећу дозволити да нерадници, криминалци и картели управљају Србијом. Поносан сам што ме сви нарко-картели мрзе.“ урлао је српски диктатор 3. јуна ове 2025. године године у Новом Саду. А, већ 1. октобра ове године на самиту Европске политичке заједнице у Данској, „одвојен“ је од осталих на посебан информативни састанак са представницима НАТО и Еуропола, где му је саопштен број улаза великих транспорта наркотика у Србију (и шта је од тога остало у Србији), ко руководи тиме и колико његов кључни човек стварно „приходује“ од оваквих „дистрибуција“.
Према сведочанству личности из словеначке делегације, Вучић је наводно остао затечен неким чињеницама, а чули су се и коментари из једне друге делегације балканског региона: „Сад ће сазнати колико је његов пајтос стварно јак“.
По свему судећи, то је и био разлог зашто је збуњено тумарао ходницима палате у Копенхагену, тражећи било какво место да седне, и нашао га је али погрешно: било је то место шефа једне војне делегације, који га је културно склонио одатле. Нико није обратио пажњу на њега, док се збуњено окретао у круг, погледом тражећи некога тко би му помогао и извукао га из понижавајуће ситуације („нигде Сузане да прискочи“). Организатори самита очито нису знали што би с њим. На крају се ипак неко досетио и донео му малу столицу са столићем, попут оних из школских клупа. Али, у покушају да се смести, злосрећни Вучић успео је да преврне и поломи тај „интегрисани“ сточић, неспретно га окренувши наопако, тако да га је обезбеђење пустило да седне на оно што је остало: ђачкој столици. Протокол га очигледно није предвидео. Број столица и имена на њима су била прецизно припремљена, али без њега и то нимало случајно.
Каква је његова улога на тим скуповима у Европи и Америци, таква је и улога његове странке у Европском парламенту (ЕПП), дакле, никаква.
И улога свих његових „делегата“ где год да их пошаље није нимало боља. Углавном седе у „магарећим клупама“ и климају главом. Али је зато њихова улога у Србији огромна .
У Србији су дословно богови. Прате их велика обезбеђења, имају своје слуге, „батлере“, своје возне паркове, виле, дворце, јахте у на Медитерану…Кад се буде сазнао „конто“ многих из Вучићевог окружења, уколико Србија не буде најсуровије поступала са том „елитом“, не треба да се нада ничему добром у будућности.
Та ће мафија бити спремна на нове акције за повратак у „обећану земљу“ јер никада и нигде у послератној Европи овакве сурове пљачке, насиља и манипулација са милионима људи није било.
Вучићева разбојничка хорда спремна је на све ради опстанка у „најбољој земљи на свету“ која то сигурно јесте, али за њих и њихове криминалне послове.
Ко је заборавио на британско-америчке санкције из 2022., треба га подсетити, јер оне и даље постоје за одређена лица у Србији. Према одлично упућеним изворима МТ, те санкције ће бити појачане и проширене на још један број лица ускоро.
А, све је почело кад је у непризнатом косовском парламенту, у децембру 2022 године, извесни Арменд. М., иначе посланик странке Аљбина Куртија, јавно прочитао списак српских криминалних организација и њихових „руководилаца“, меру којима су били Горан Ракић, Игор Симић, Славко Симић, Милош Перовић, Ненад Рурић и Стеван Павићевић, све чланови такозване „Северне бригаде“, коју су створили Андреј Вучић, брат Александра Вучића и Радуле Стевић. Арменд. М. је имао и списак лица албанске националности која су за време претходних влада (Харадинај, Тачи), сарађивали са њима.
Оба та списка добио је од особе из војно-обавештајног сектора америчке војне базе Бондстил код Урошевца. Начин на који је Арменд. М. добио ову информацију, говори да је и америчка војска „незванично“ укључена у праћење ових лица и њихових криминалних послова.
На какав начин, није тешко претпоставити.
Осим поменуте „Северне бригаде“ створена је и „Цивилна заштита“ чији нови и „тајни“ чланови и данас „циркулишу“ са обе стране граничних прелаза: у централној Србији малтретирају, пребијају и прогањају побуњени народ и студенте, а на Косову, играју „двоструку игру“, укључени су у криминалне албанске токове, а наводно се организују да на позив „Вође“ покушају још један „устанак“ сличан оној одбране криминалног картела Милана Радоичића (који је такав „херој“ да је побегао и оставио иза себе рањеника и два мртва човека).
О намерама да овој „господи“ коју он изгледа само делимично контролише (док њега Радоичић „у потпуности“ контролише), буду уведене нове санкције, а према оштрим тоновима из Вашингтона и да буду проглашени и званично за терористичку групу, Александар Вучић је обавештен на том „издвојеном“ кратком и врло информативном састанку са представницима НАТО и Еуропола. О томе ниједна једина реч није написана у медијима, састанак се одржао на самом крају самита у Копенхагену, или, како се то колоквијално каже“, „на маргинама“ али иза затворених врата. А, састанак је био изванредно важан јер му је дат кратак рок да крене у хапшење тих својих најближих „пословођа“, или ће то они урадити чим ногом кроше ван Србије. Појачане санкције им сигурно следују поново, а могуће и према изворима из САД да буду и званично стављени на листу терористичких организација, због транспорта наркотика преко граница Србије и Косова (које је Вучић уредно „утврдио“ Бриселским, Охридским и Немачко-француским споразумима).
Звонко Веселиновић и његов брат Жарко Веселиновић, према проверама „сигурносно-интересантних лица“ граничне полиције Босне и Херцеговине а, према извештају ИПТФ (међународне полиције за БиХ), последњих неколико година, редовно су улазили у БиХ чак и ваздушним путем, Веселиновићевим хеликоптером (марке Сикорски С-76А). Са овим је детаљно упозната и обавештајна служба БиХ ОСА, а у Тужилаштву Босне и Херцеговине, од прошле године налази се и обиман материјал о њиховој улози у „редовном транспорту“ некакве паравојне руско-српске формације код места Врбница на Зеленгори.
За награду, Веселиновић је прошле 2024. поново добио велике послове од Вучићевог режима.
У августу прошле године његова фирма Нови Пазар-пут поново добила прилику за мултимилионске профите, без тендера, без конкуренције, по цени коју он лично „погоди“ са Вучићем.
Веселиновићу, очигледно, ни довођење у везу са различитим кривичним делима, као ни чињеница да се налази под санкцијама САД-а, не успевају да угрозе успешно пословање са државним предузећима.
И то га, наравно, не спречава да добро послује са Вучићевом државом. Данас у саставу пословне империје Звонка Веселиновића, коју формално дели са братом Жарком, послује најмање десет фирми, не рачунајући оне коју поседује у Црној Гори. Као што је познато, Министарство финансија САД означило је брачу као крупне фигуре Косовске стварности.
Влада САД спрема једно ново саопштења у коме ће подсетити да су ова и друге Вучићу блиске криминалне групе умешане у чему подмићивања великог спектра, заједно са косовским и српским политичарима који јој олакшавају нелегалну трговину робом, новцем, и оружјем између Косова и Србије.
Кад су били у краткотрајном сукобу 2021. године, А. Вучић, главни заштитник браће Веселиновић, изговорио је пророчку реченицу: „На крају ће их Американци оптужити што не поштују границу између Косова и Србије, али то је већ њихова ствар…“
Прошло је 26 година од бомбардовања НАТО пакта, а Србија производи једну трећину мање струје него кад су на њене далеководе падале такозване графитне бомбе. Вучићева диктатура успела је да се опрости и од оног дела енергетског гиганта „Трепча“ на Косову. И то је све што треба знати о 13 година Вучићевих лагања, лајања, завијања и урлања на пун месец и на грађане Србије и његовим причама о најуспешнијој економији, најбољој дипломатији и свему најбољем од постања Србије.
То Зло је дошло на свачија врата, а то значи да народ нема избора. Зло у кући никоме не треба.
