Da je meč ostao u Beogradu na tribine bi moglo čak 40.000 ljudi. Ipak, na zahtev predsednika Srbije upućen je zahtev FIFA za promenu stadiona i on je odobren. Upravo Vučića mnogi krive zbog činjenice da će meč sa Albancima pratiti nekoliko hiljada ljudi umesto da "Marakana" bude skoro puna. Ali, on ne voli Beograd. Smetalo mu je skandiranje protiv njega na meču sa Englezima. Na delu je, dakle, opet jedan od cikličnih vrhunaca opšte idiotizacije, uspešni eksperiment u zaglupljivanju naroda Srbije.
Фудбалери Србије и Албаније одиграће директан дуел за друго место у групи за Светско првенство 2026. године, ове суботе од 20.45 на стадиону Дубочица у Лесковцу. Као и увек када се састају ове две репрезентације има тензије, а додатно их је подигао и председник тамошњег Савеза Арманд Дука. Дука закључује да Албанија има бољи тим од Србије и верује у победу у Лесковцу и доводи у питање квалитет изабраника Драгана Стојковића Пиксија.
– Србија има само неколико добрих играча. С друге стране, ми имамо добар тим који зна како да се носи са сваким противником. Верујем да можемо да остваримо позитиван резултат у Србији, имајући у виду квалитет који поседују пре свега српски фудбалери, а не целокупан тим – истакао је први човек албанског фудбала.
Фудбал је у Србији одавно део политике, управо зато што је друштвено пожељан као средство заглупљивања, сточна храна и идеални начин за прање новца. Утакмица високог ризика између Србије и Албаније премештена је у Лесковац, а улазнице нису пуштене у слободну продају. Регионални медији брује о лукавом плану српских власти да се трибине испуне искључиво подобним навијачима како би се спречили протести против Александра Вучића. Цела ситуација указује на то да ће утакмица у Лесковцу бити више политички перформанс него спортски догађај.
У једном од бројних телевизијских гостовања, Вучић је критиковао гледаоце који су били на стадиону Црвене звезде против Енглеске због, сматра, потпуног одсуства подршке српском тиму и „политичког митинга“.
– Што звиждиш на 2:0, што не помогнеш екипи? Што им не аплаудираш на 5:0, само тражи да дају све од себе. Нису ни дошли да навијају за Србију. Зато сам и питао што нисте дали домаћинство Лесковцу, тамо би изгинули да навијају за Србију свим срцем и свом снагом – рекао је Вучић.
Прорачунатост, која краси сваког хомо сапиенса, има између државе и спортиста истинске сродности. Одатле и потиче њихова истрајна и успешна симбиоза: и режиму и спортистима ближи је увек мит него истина, воле велике речи чији смисао или бесмисленост никада не преиспитују и не схватају. Неко их је убедио да то раде за Србију. Наводно, подизање угледа државе! Али, каква Србија? Пошто председник не може да се похвали успесима на ливадама за које је задужен, користи сваку прилику да се огребе о резултате туђег рада. У случају Стојковића, јасно је одакле долази гребање.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Од како је почео да се појављује у друштву председника Србије, делује да је напредовао као демагог, али не и да је унапредио своје тренерске капацитете. Српски фудбал је и дефинитивно израстао у карикатуру, односно невиђену акумулацију мизерије. Огледало ове истине, бар како време пролази, јесу у много чему недефинисана догађања у кровној организацији, односно ФС Србије. Чувено објашњење српских тренера после изгубљене утакмице: „Нама њихов стил игре не одговара“.
Него, хајде баш да не гајимо реалан песимизам. Али, ко још жели да подржи партијску причу, пошто је меч у Лесковцу управо то, а тек онда све остало.