Miholjske zadušnice su jedan od četiri glavna zadušna dana u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posvećen sećanju na preminule.
Назив потиче од чињенице да увек падају прву суботу пре Михољдан. Ове задушнице обично се одржавају у првој половини октобра и називају се и “јесењи задушни дан”.
У години СПЦ издвајају четири таква дана:
Пролећне задушнице (прије Великог поста)
Духовске (пред Свету Тројицу)
Михољске (јесен)
Митровске / зимске
Обичаји и праксе на Михољске задушнице
1. Литургија и парастос
У црквама се служи света литургија, а након тога парастос за преминуле. Током парастоса свештеник прелива вино преко жита (куваног жита) – симбол вечног живота и спасења.
2. Посета гробљима, уређивање гробова и паљење свећа
Након литургије верници иду на гробове својих најмилијих. Гробови се чисте, уређују, уређују се и кити цвећем, оставља се жито и вино, а свеће се пале.
У многим крајевима свештеник излази на гробље да окади гробове, а ако није у могућности – неко од окупљених обавља кадење тамјаном.
3. Храна, послужење и милосрђе
Обичај је да се на гробове или поред њих износи храна: пита, пециво, кувана јаја, понекад печење, кафа, вода. На гробљу се ваља макар сести и појести један залогај у знак поштовања према покојницима.
Понудама се служе рођаци, али се не одбија ни незнаним особама које приступе гробном месту – сматра се непоштовањем према душама умрлих. У неким местима обичај је да се дели милостиња (храна, новац, одећа) у име покојника.
4. Симболика свеће, жита и вина
Свеће: симболизују Христову светлост и молитве живих за душе преминулих.
Жито: куваном пшеницом (жито) симболизује се бесмртност и васкрсење.
Вино: преливено вино у парастосу има симболику Христове крви и спасења душа.
5. Ако не можете ићи на гробље
Ако је гробље далеко или је из других разлога недостижно, верници могу упалити свећу за душу покојника у цркви и присуствовати парастосу у храму.