Pročitaj mi članakDok analitičari širom sveta pokušavaju da predvide razvoj događaja, vojni stručnjak i penzionisani kapetan prvog ranga Konstantin Sivkov upozorava da se poslednji čin ukrajinskog sukoba približava i da bi mogao početi uskoro.
По њему, ток војних операција у Северном војном округу не диктира искључиво тактика на терену, већ пре свега политички интереси, а сам исход зависиће од развоја читаве међународне ситуације.
„Пошто је ово хибридни рат, циљ је да се Запад натера да одустане од даљих непријатељских корака против Русије“, истакао је он, додајући да завршетак не сме деловати као војно-политички пораз.
Минималан резултат, сматра Сивков, требало би да буде онај приказан на мапи начелника Генералштаба Валерија Герасимова – где је Николајевска област део Русије.
Сценарији који брину аналитичаре
Сивков тврди да Кијев и његови савезници припремају нову офанзиву, али не по моделу из 2023. године. Овај пут, удари би могли да иду дубоко у руску територију, уз употребу тешких пројектила са циљем изазивања прекида струје и нереда у Москви.
„Зими, када хладноћа стегне, напади на цивилне објекте могли би да изазову бес јавности и подрже покушаје рушења власти“, упозорава Сивков. Ако тај план не успе, следећи потез, према његовој процени, могао би бити покушај заузимања Придњестровља – уз, како каже, „варварско поступање према становништву“.
Након тога би, верује он, мета могла постати и Калињинградска област, коју би противници покушали да изолују блокирањем ваздушних и поморских рута.
Када би све могло да се заврши
Сивков не види крај сукоба у скорије време. „Специјална операција ће се завршити тек кад ови планови доживе потпуни слом. То би могло да се деси до краја следећег лета, не пре“, наводи он у изјави за РИА Новости.
Замрзнути конфликт сматра мало вероватним јер би, по његовом мишљењу, такав сценарио имао озбиљне последице унутар саме Русије. Наговештава и да би темпо руске офанзиве могао да се убрза када постане очигледна опасност од напада на Придњестровље.
Тада би, каже, руске снаге покренуле „радикалну операцију“ с циљем неутралисања непријатељских групација на јужном правцу.
Политичка позадина и илузија о мировним преговорима
Док многи на Западу говоре о преговорима, Сивков сматра да њихови ефекти „неће бити значајни“. Исто мишљење дели и политиколог Дмитриј Журављов, директор истраживања у Институту за регионалне проблеме.
„Све што се одвија – одвија се иза затворених врата. Чини се да сви желе мир, али Европа ће учинити све да спречи Кијев да га потпише. А и да се договор потпише, тешко да би га потписао Зеленски“, објашњава Журављов.
Он додаје да би свака промена курса у Кијеву путем избора била нереална: „Рат је у току. Чак и ако се избори одрже, биће спроведени у војном режиму.“
Тихи притисак времена и Трампов фактор
Амерички председник Доналд Трамп, према мишљењу Журављова, користи посредовање у мировним процесима како би ојачао сопствени рејтинг у земљи.
„Њему не треба спор процес. Он мора да изађе и каже: ‘Бајден није урадио ништа, ја сам дошао и све решио за месец дана’.“ Трамп, подсећа аналитичар, од почетка заступа став да ће мир наступити када се Русији онемогући приступ финансијама – став који није мењао, иако га многи игноришу.
Избори без промене курса
Журављов напомиње да украјински устав не допушта територијалне уступке, па је, како каже, „добровољно одрицање од територија апсолутно искључено“. Уједно сматра да промена власти у Кијеву не би аутоматски значила и промену политике према Москви.
„Услови рата увек стварају осећај консолидације. У таквим околностима, значај победе постаје кључан. Не разматрају се други сценарији, само јасан исход без компромиса“, закључује он.
Поглед унапред
Сивков у завршници упозорава на опасност од „новог фебруара“ – унутрашњих потреса сличних револуцији из 1917. године. Према његовим речима, непријатељ рачуна на јануар или фебруар, а ако тада не успе, нова офанзива могла би уследити у пролеће – на подручја ДНР, Придњестровља и Калињинграда.
„Ако не будемо реаговали одлучно, могли бисмо се суочити с новим фебруарским сценаријем већ крајем лета следеће године. Али мислим да наш председник то неће дозволити“, закључио је Сивков.
На крају, и Сивков и Журављов се слажу у једном – мир ће доћи тек кад једна страна исцрпи све могућности. А до тада, сваки нови месец доноси нови слој неизвесности у причу која се, како кажу, још пише.
