Ko se uzdao u to da će najava predsednika Srbije o smanjenju trgovinskih marži da mu uštedi neki dinarčić, po običaju, grdno se prevario. Ali zato su se neki pametni ljudi sa Zapada dosetili da "osvetničkom štednjom" bar pokušaju da doakaju i sve većem državnom haraču i vlasnicima, pre svega trgovinskih lanaca.
Неки од њих су одлучили да бојкотују поједине трговинске ланце, купује само основну храну, кафу не пију нигде ван куће или посла и то ону коју сами скувају (или направе у зависности од укуса). О ручку ван куће и не размишљају, као и о новој гардероби. А закон понуде и потражње диктира нове цене!
Појединци су одлучи да оду и корак даље у штедњи, и то сваки дан цент више него претходног дана („money penny challenge“). Први дан цент, други два и тако да на прву годишњицу штедње у новчанику сачувају 3,65 евра. Први цент се штеди када се на каси узима и тај цент кусура. Тим начином грађани држава у којима је евро званична валута годишње могу да у џепу сачувају 667,95 евра.
Ако би грађани Србије применили овај систем, рецимо почевши од тога да не чашћавају продавце кусуром у ситнини од динар, два или пет, такође би у џепу сачували 66.795 динара или око 560 евра. Овако те паре завршавају код оних који највише и имају.
Наши људи би тако уштедели неких 110 евра мање него грађани ЕУ који примењујуи исти модел „осветничке штедње“. Толико о „економском тигру“, шта је 110 евра обичног житеља Србије! Ипак, ако је за утеху, на тај начин грађани Србије би сачували у свом џепу више од тренутног минималца у Србији, којим се председник Србије дичи јер је „већи од 500 евра“.