Pročitaj mi članakMilo Lompar, univerzitetski profesor i istoričar književnosti, pominje se kao jedan od mogućih kandidata na studentskoj izbornoj listi, a u intervjuu za Novu govori da li je dobio takvu ponudu i koga bi on predložio da bude deo takve list. Za naš list odgovara i na pitanja da li se kaje što je bio na promociji knjige Radovana Karadžića, da li je njemu i Ratku Mladiću mesto u Hagu, kao i šta je radio na sastanku sa članovima Narodnih patrola.
Прича се да сте Ви први на студентској листи за ванредне изборе. Да ли сте прихватили понуду студената да будете на њиховој листи?
Остајем при ономе што сам говорио од почетка студентског протеста: стојим на располагању и немам личних амбиција. Данас пише да је овакав избор – смешан. Марко Аурелије каже: Не брини због мишљења људи на које не би желео да личиш.
Да можете Ви да одлучујете, и да од Вас затраже савет за кандидате, кога бисте предложили да буде на студентској листи?
Требало би да буде једнак број кандидата националне и грађанске оријентације на листи. Укључио бих академске људе који су блиски странкама које нису биле део владајућег режима: од 2012. године. Можда би се тако створила синергија студентских и опозиционих дејстава. И настала само једна листа против режима.
Прича се да су на овој листи и ректор Владан Ђокић и Алек Кавчић. Какво је Ваше мишљење о њима?
Обојицу сам видео једном у животу. Мало да бих имао одређено мишљење.
Када је у питању борба студената, протести и блокаде, шта су, по Вашем мишљењу, студенти променили у овој борби, која траје скоро годину дана? Имате ли неки предлог, мишљење, како би борба требало да се настави?
Издржали су страховит притисак са различитих страна. Нису се борили за себе него за опште добро. Показали приврженост својој земљи. Назначили важност законитости и демократије. Изнели разуман захтев за изборима. Броје им се грешке. Ко их нема? Увек сам био за ненасилан отпор и минимум ризика. Поштујем сваки њихов избор.
У протеклих неколико месеци, ситуација у просвети је, чини се, никад тежа, а бројни факултети су на ивици опстанка. Да ли их је власт намерно довела у то стање? Зашто?
Власт од земље прави колонију. За то није неопходан универзитет. Нису потребне ни средње школе, а можда ни школе уопште. Само физичка радна снага, спектакли и коцкарнице. И, наравно, сви медији под њеном контролом.
Верујете ли да ће Александар Вучић морати да распише изборе много пре него што је планирао? Када ће то учинити? Зашто их још није расписао?
За сада има подршку страних чинилаца: ЕУ, Русије и САД, јер, сервисира њихове, а не наше интересе. Опозиција му омогућава привид легитимитета, јер није напустила Скупштину. Расписаће их, ако га бунт народа натера или ако протести утихну и оцени да може победити на уобичајено нерегуларан начин.
Важите за десну струју студентског покрета. Да ли себе сматрате десничарем?
Моја политичка оријентација је одувек иста – либерални национализам. Као релативна равнотежа између индивидуалног избора и духа заједнице, односно духовне ситуације времена и традицијских засада. То има своја теоријска образложења: Јаел Тамир, Кај Нилсен, Слободан Дивјак. У нашој политичкој пракси такође. Давној: Светозар Милетић, Владимир Јовановић, Јован Ристић, Љубомир Стојановић. Скорашњој: Никола Милошевић, Коста Чавошки, Војислав Коштуница. Имали смо десничарских диктатура и државних удара у историји, али само један тоталитаризам: левичарски.
Замера Вам се што сте били на промоцији књиге Радована Караџића, који је осуђен на доживотну казну затвора, између осталог и због геноцида у Сребреници. Да ли сте се покајали због тога?
Било је људи који су ми сугерисали да можда није згодан тренутак да се објави књига стихова Радована Караџића. Али, тренутак и коњуктура су значајни за политичаре и трговце. За интелектуалца је пресудан отпор који пружа табуизацији јавне свести: и он је увек актуелан или уопште не постоји. Само мало измицање, услед страха или користи, поништава истину интелектуалца као истину отпора. У Берлину је одбрањен докторат да Јасеновац није био геноцид. Код нас не смете ни помислити да доведете у питање карактер и број побијених у ратном злочину у Сребреници. Тако се обликује политика кривице.
Објављене су Ваше слике са представницима Народних патрола, који су јурили мигранте, обезбеђивали мурал Ратку Младићу, нападали опозиционаре, међу којима је и Саво Манојловић… Зашто сте се састали са њима?
Није добро сужавати стварност. Треба почети од тога да је Информер, објављујући фотографију групе људи, прекршио члан 8 Европске конвенције о људским правима, која забрањује прислушкивање без законског основа. Нико од толиких особа који брину о људским правима код нас није због тога реаговао. Није био никакав тајни састанак, јер је сусрет о ком је реч био у осам увече у Скадарлији. Ту има пуно људи. Са мном су били Дејан Мировић, чланови групе Београдски синдикат, неколико студената које сам упознао када су ме позвали да одржим говор на видовданском протесту и неколико чланова Народних патрола. Дакле – шири скуп људи. Сутрадан је Информер објавио фотографију из Мадере на којој сам био са др Дугалићем, Дејаном Мировићем и Немањом Видићем. То показује да је реч о пропагандној кампањи режима. Као приватно лице, састајем се са различитим људима. Уколико је то ризично са становишта пропаганде која се води против мене, прихватам ризик својих избора. Могу бити одговоран, међутим, само за своје речи и поступке. Као и људи који разговарају са мном.
Сматрате ли да је Караџићу и Младићу место у Хагу?
Хашки трибунал је вишеструко проблематичан и изразито пристрасан у корист хрватских и муслиманских учесника рата у Босни и Херцеговини, као и у случају незаконитог бомбардовања Србије 1999. године. Он је тако замишљен. То не значи да нема вишеструке српске одговорности за ратне злочине. Да је има, и да због ње српски интелектуалац мора осећати стид, написао сам још у Духу самопорицања, 2011. године. Јасперс је, 20 година после Нирнбершког процеса, довео у сумњу неке аспекте његове ваљаности. Има 17 година од како је Радован Караџић у затвору. Код нас настаје медијска осуда када се објаве његови стихови написани и штампани пре било какве његове политичке активности. Зашто? Да би се – под лажном моралном завесом – створио табу у јавној свести. Чему то води? Цензури јавне свести. Шта она припрема? Одсуство јавне реакције на вишеструко оспоравање српске суверености (Република Српска) у БиХ.
