Usled potpunog zatvaranja svih „velikih vrata“ u Americi, Evropskoj uniji i Rusiji, usled skandaloznih kompromitacija koje je sebi i ovoj državi napravio gde god je došao, Aleksandra Vučića i njegov razbojnički režim krenuće u ekstremno divljanje po Srbiji i ako mu pođe za rukom regionu (BiH, Crna Gora).

У сусрет озбиљној економској кризи, све чешћој блокади његових лукративних послова на тржишту оружја и наркотика, остало му је само да склопи још неки краткорочни савез са афро-азијским или латиноамеричким режимима, или да остане „код куће“ и преда своју судбину у руке грађана Србије. Тај рат је већ започео, изгубиће га сигурно, само је питање по коју цену. А, бескарактерна мизерије и психопата, спреман је да жртвује много људи и направи крвопролиће, само да сачува власт и моћ мада је већ изгубио и једно и друго.

На дан 23. септембра 2025. године, око 13 часова, у центру Косјерића, мирне варошице на западу Србије, појавио се шеф Вучићеве машинерије, Милан Радоичић, лице за којим су расписане међународне потернице и бивши потпредседник мафијашке „Српске листе“, који је, према сведочењима очевидаца, отворено претио окупљеним грађанима, а онда кренуо са оружаном пратњом: „Кретао се у пратњи обезбеђења, као и функционера локалне власти – председника општине Косјерић Жарка Ђокића, саветника председника општине Далибора Вујића и Слободана Ђукића. Прошли су главном улицом града и упали у више угоститељских објеката где су вређали, провоцирали и претили затеченим грађанима, говорећи шта ће им се десити ако случајно дигну глас против Александра Вучића„.

Коме није било до тада јасно да је Вучићева Србија мафијашки картел, тог дана могао је да се упозна са њим. Ову државу води група опасних криминалаца која је преузела и судство и полицију као основне полуге власти. Повериоци држе српског диктатора „у шаци“, јер је такозвано „политичко крило“ са њим на челу обавезно по цену живота да чува опљачкане милијарде и послове вредније од читаве државе и свих 6,5 милиона грађана Србије који су таоци оваквог стања.

Вучић је изложио поменутог Радојичића бесу грађана, сваљујући кривицу на њега, мада је Оскар шеф “параде“

Србији, њеним грађанима, јасно је да се ово неће решити никаквим мирним путем нити пацифистичким шетњама.

Вучићева мафија објавила је рат овој држави, тај рат је добила одавно, заробљавањем свих институција, па није више ништа остало осим голих живота опљачканог народа и неизбежног и жестоког одговора на све ово.

Србија има посла са криминалном хидром са више глава, то није група, већ читава војска која по потреби пресвлачи униформе и мења изглед, од хулигана са трибина до лажних новинара, министара са лажним дипломама и батинаша у лажним полицијским униформама шивених у Кини и Турској.

Брат Александра Вучића формални је командант виђенијих криминалаца који се влада по правилима које диригује „системски кадар“ у Србији, онај који је изнад сваког режима и не мења са променом режима. Та стара, неуништива „пета колона“ која делује из „патриотске“, академске, финансијске, црквене и удбашке залеђине, одлучује о животи и смрти Вучићевог режима. Она је пустила у оптицај нови еуфемизам за име Александра Вучића, па га данас део јавности зове „Неандреј„, дакле, ни именом него подругљиво, да му стави до знања да је „мање битан“ него његов брат.

Шта се заправо „кува“ у овој мрачној заједници, види се по њеним скоријим настојањима да реши општенародну побуну мирним путем. Или, ако се мора, са улице, али уз што мање штете. Проблем је што је читава ствар измакла и њиховој контроли. Превише опљачканог новца, превише опасних поверилаца и превише побуњеног народа на улици, води само општем сукобу, који не може да се заврши без жртава. А, и њих већ има…

Оно што се често назива „Вучићев мафијашки картел“ у домаћој и страној јавности и медијима, заправо је комплексна мрежа политичких, пословних и криминалних актера који функционишу кроз симбиозу власти, подземља и институционалне контроле. И то је оно што Србију чини криминалним картелом.

Од почетка 2025. године, од како је постало јасно да ће рат у Украјини потрајати, а да у том рату Вучићева Србија игра врло прљаву улогу на терену међународног шверца оружја, појачан је и „мониторинг“ глобалних организација које прате транснационалне криминалне мреже, укључујући шверц оружја, наркотика, трговину људима и корупцију на свим нивоима.

Главну реч у надзору које над Вучићевим картелом врше Интерпол, Еуропол, амерички ФБИ, и ДЕА, али овом приликом у координацији са све четири највеће обавештајне службе највећих сила света.

Наиме, од почетка 2025. године оне на такозваном Западном Балкану спроводе највећу акцију од почетка овог века. Име те заједничке акције евроатланских земаља и њеног коначног циља чува се у највећој тајности, онако како се то ради у условима новог светског рата, који већ траје средствима и начинима примереним савременим методама.

Србија као картел-држава, процењена је ризичном и стављена под посебан третман и у оперативном смислу (из извора дипломатских кругова у Бриселу и Бечу, говори се о највишем степену опреза због реалности избијања оружаних сукоба унутар и ван ње). Више српских држављана запослених у дипломатско конзуларним представништвима Србије налази се „на радару“ побројаних обавештајних служби због веза са међународним трговцима оружјем, али и веза са нарко-картелима, шпијунажи у корист „трећих“ држава повезаних са ратом на Блиском истоку и у Украјини.

Александар Вучић је означен у шпанском тужилаштву као „Kапо“ неколицини већих нарко дилера (након низа убистава која су се у овој земљи десила последњих пар година међу балканским нарко бандама) кога под тим надимком помињу и преживели из тих обрачуна (осуђени на дугогодишње казне затвора).

Његов министар финансија Синиша Мали, код истог тужилаштва у Мадриду, води се као „Тутор“ (или, у преводу, „Саветник“), који је повезан са бројним аферама о прању новца и оffshore фирмама…У истражним радњама помиње се још двадесетак имена из државног врха Србије.

Колико је далеко у свим сферама отишла Вучићева и Андрејева мафија, говори и једна сасвим друга истрага коју шпанско тужилаштво води над пословањем Европске фудбалске федерације (УЕФА), на чијем челу је Словенац Александар Чеферин.

Његов главни човек за безбедност у овој организацији, извесни Жељко Павлица (пореклом из Зрењанина) довео је у УЕФУ део кадрова из Србије са озбиљним криминалним досијеима. Сви су данас у кључним структурама ове организације директно „делегирани“ од стране браће Вучић и њихове мафије…

Али, то је тек једна од великих, грандиозних криминалних „заједница“ које је АВ режим убацио у све европске институције, од спортских, културних, економских, па чак и научних. Сви до једног су процењени у горе поменутој акцији евроатланских служби, као стварна и потенцијална безбедносна опасност, а браћа Вучић и њихова „интеракција“ са мафијом као примарни задатак (докази, хапшење, процесуирање). А, доказа већ има и превише. „Политичка воља“ ЕУ, САД па и Русије, више не постоји кад је ова разбојничка дружина у питању.

Истина је да многи чланови МУП-а, БИА и тужилаштва још увек штите ову мрежу, омогућавајући јој да функционише без правних последица, па та „структура“ још функционише као парадржавни систем, где се границе између власти, криминала и бизниса бришу.

Али, према ономе о чему причају извори МТ у дипломатско-обавештајним круговима, ни у Европи ни ван ње, Вучић више никоме није битан. Ако је то тако, а очигледно да јесте, онда је природно да му је остала само још „заједница“ опасних криминалаца која је је преузела и правосуђе и полицију као основне полуге власти. А, то значи отворени сукоб са грађанима, који ће овај пут и источне и западне владе посматрати „са стране“.

Да нема намеру да стане са прогоном грађана, видело се ове 2025. године у фебруару, кад је на скупу својих присталица (и оних уцењених, насилно доведених) у Сремској Митровици запретио јавно свима који протестују и подржавају студенте: „Уништићу вас у целом свету!“ И заиста се труди да то чини, на спортским такмичењима по Европи већ је слао батинаше из БиХ, на челу са Владимиром Мандићем (последњи велики скандал у Риги, на Европском шампионату у кошарци, кад је комплетна репрезентација остала паралисана појавом ове мафије).

Мада неупућенима звучи невероватно, мафијашком режиму Александра Вучића, помаже још само онај суседни, такође мафијашки (али блажи и прикривени) режим Андреја Пленковића у Хрватској. Наиме, због интереса хрватског предузећа Јадрански нафтовод (ЈАНАФ), Пленковићева влада се по почетка 2025. године трудила да помогне одлагање санкција Нафтној индустрији Србије (НИС). Вучићева влада није могла да обезбеди то одлагање, већ је то учинила Пленковићева влада плаћањем најскупљих америчких адвоката.

Хрватски интереси пролонгирања тих америчких санкција НИС-а био је јесте договор да ЈАНАФ преузме акције српског дела НИС-а, чиме би стратешка енергетска компанија Србије прешла под хрватску контролу. Руском Газпрому је српска филијала НИС-а тек испод један посто у укупном имовинском и бизнис портфолију, што говори и о „величини“ и „важности“ руског интереса за тај део.

Уз Вучићеву пуну сагласност, у читаву причу укључен је био и Иван Чермак, хашки оптуженик за прогон крајишких Срба током „војно редарствене акције Олуја“. Исти онај Чермак који је нафту продавао за време рата Радовану Караџићу и Ратку Младићу.

И, заиста, Чермак је купио 11 одсто српског дела НИС-а и то преко руске фирме. Тиме су Руси престали бити већински власници НИС-а, већ је то постала Хрватска која је плаћала адвокате (и неке републиканске конгресмене) у Америци, да себи купи време како би од Вучићевог режима било купљено и оно мало од НИС-а што је остало Србији. Дакле, док Вучић јавно прича о „борби за националне интересе“, назива народ и студенте „усташама“, у тајности са Пленковићем договара предају српског дела НИС-а.

Српски НИС је до сада финансирао на десетине наводних политичких аналитичара, пензионисаних високих официра који су изгубили ратове деведесетих, пасионираних ботова и тролова, опскурних неонацистичких невладиних организација и политичких покрета, као и потомака простаљинистичких и чврсторукашких породица који су оправдали сваку уложену рубљу, сводећи и одржавајући подршку европским интеграцијама у Србији на само 33 одсто.

Трампова влада у САД у кратком временском размаку предузима још једну акцију која је ударац Вучићу (осим санкција НИС-у. чији год да је) претњом Милораду Додику да не диже „галаму“ у БиХ, не потпаљује Србе у РС на некакве побуне и слично.

Занимљиво је да се Вучићев режим до сада ниједном није обратио „братској Кини“ да учини нешто како би предстојећу енергетску кризу спречи. Јер, АВ режим зна да Кина коју води „брат Си“, неће урадити (барем за сад) ништа да поремети вољу Путинове владе у Москви. Тако се наводни „велики геостратег“ Александар Вучић, нашао у најгорој замци између америчких санкција и „самобитне“ руске политике. Где су сад „Вучићеви Кинези“ које је прескупо платила Србија, далеко више кошта него што је коштала аквизиција Газпрома (продаја НИС-а руском Газпромњефту 2008. као политички потез у аранжману Тадића и Коштунице, која је сада дошло „на наплату“).

Подсећања ради, Кинези су добили дословно на поклон Железару Смедерево, борске руднике злата и бакра, инфраструктура од аутопутева преко железница, до ЕXПО 2027.

Без икакве дилеме, овом злочиначком режиму остала је још само мафија и њени „оперативци“ које стране обавештајне службе процењују као параполицијску и паравојну групу, не већу од 7000 људи (Вучић е хвалио дупло већим бројем „лојалиста“ који ће стати у његову физичку одбрану).

Проблем су војно полицијски ресурси, јер, како процењује извор МТ, ради се о неформалним јединицама које имају приступ неограниченој количини оружја и муниције, до специјалних средстава за напад на масе народа.

У реалном, озбиљном сукобу, где би неизбежно било и жртава, Вучићев режим не би имао никакве шансе пред масом народа, мада је оружје у рукама његове фаланге. Та критична маса, појавила се 15. марта ове године, али, као мирни протест. Прилика за велики обрачун са злочиначким режимом је тада постојала, али, нове прилике, очајног и згаженог народа, долазе, понудиће их Вучићев злочиначки режим…

Задњих дана септембра месеца 2025., Европска народа странка која у Европском парламенту (ЕПП) окупља све „народњачке“, (а заправо десничарске) странке, објавила је да је започела поступак унутрашње провере улоге Српске напредне странке (СНС) унутар те највеће европске политичке групације.

На светло дана ће изаћи ускоро комплетан мафијашки „портфолио“ ове разбојничке групације под командом последњег диктатора у Европи. „Председништво ЕПП је задужило генералну секретарку Долорес Монтсеррат и потпредседника Костиса Хатзидакиса да предводе интерни процес контроле ЕПП-а везан за улогу Српске напредне странке (СНС) унутар ЕПП-а“, стоји у саопштењу из Брисела у коме се додаје један значајан део: „Ово ће бити темељита и брза интерна истрага са отвореним резултатима“.

Уз ово саопштење стоји да је СНС странка коју су 2008. основали Томислав Николић и Александар Вучић након разлаза са Српском радикалном странком, да је у питању чланица ЕПП од 2016. године, те да је ЕПП доминантна политичка групација на континенту, у Европском парламенту, којим председава „народњачка“ политичарка са Малте Роберта Метсола, а која броји 188 од укупно 720 посланика.

Из редова ЕПП-а, чија је чланица и Хрватска демократска заједница (ХДЗ), стиже 13 повереника Европске комисије, па и њена председница Урсула Фон дер Лајен. Такозвани „народњаци“ су на челу низа влада европских држава попут Немачке, Финске, Грчке, Пољске, Португала, Шведске, Аустрије и Кипра.

Сви заједно, проценили су да АВ „напредњацима“ већ одавно није место у Европском парламенту. Вучић је још у марту 2025. у Бриселу дочекан не у канцеларији, већ у ресторану, што је био знак апсолутног губитка сваког кредибилитета, игноранције и презира. У том ресторану, ниже рангирани европски службеници су му директно затражили хитне и фер изборе, што га је избацило из такта, па је реаговао уличарски, гурнуо столици и изашао напоље са неком „брзом храном“ у риукама, према сведочењу присутног сведока догађаја и извора МТ.

А, колико је далеко отишла његова диктатура и медијска суперконтрола, говори и податак да је 27. септембра ове године, у једној обичној забавној емисији под називом „Важне ствари“ која се емитује на РТС, у последњој епизоди, један дечак позитивно коментарисао борбу студената у Србији („Студенти се боре за нашу будућност“, рекао је).

Ту епизоду на јавном сервису експресно је забранио „главни цензор“ ове срамотне јавне куће. А, све је кренуло овако: инсерт из поменуте епизоде приказује дечака који седи у столици за фризирање и прича како су његови другари имали паузу са школом због блокада и протеста. Водитељ, који је у емисији уједно фризер, затим га пита: „А какве су то блокаде и протести?“ „Па… Студенти се боре за правду. За нашу будућност“, одговорио је дечак смирено. Тај детаљ ове епизоде приказане на првом програму РТС-а, био је довољан да болесни диктатор још више полуди.

АВ режим је спао на свађе са сопственим пропагандним кућама, и на локалне барабе и криминалце који га „бране“ од погрдног скандирања навијача. Према информацијама из регионалних медија, један од идентификованих вођа групе која себе назива „лојалистима“ (а уствари су батинаши у питању), јесте извесни Милош Луковац, бивши „ММА борац црногорске провинцијенције“, који се више пута појављивао у служби Вучићевог режима пребијањем народа на трибинама стадиона. Његово име се спомињало и у Риги, за време ЕП у кошарци, где је имао задатак да „утишава“ противнике режима АВ и Српске напредне странке. Тукао је касније и децу са родитељима на стадиону „Звезде“ у Београду.

Овакве и сличне параполицијске бандите, описао је детаљно и потпуно „демонтирани“ Чедомир Јовановић у једној скоријој ТВ емисији, и то „у паузи“, не знајући да га снимају и да то што прича иде „уживо“ уствари: „Било је тих кретена. Они су дошли, ти си имао у Скупштини града њих 200 који су ушли у униформама неког Атлас осигурања, па сам ја нашао Гурија (Горана Радосављевића Гурија, бившег генерала српске полиције и бившег команданта „Црвених беретки“) на Златибору, јер је то било његово лично обезбеђење-осигурање, које је он продао пре годину дана. И онда сам звао Дачића и Дачић је поставио око Скупштине града полицију. То су они, Влада Мандић их је тамо довео. Они нису изашли уопште из Скупштине града, било их је 200 наоружаних, и Дачић је рекао – ја нећу дозволити да изађу. И нису дозволили“, навео је хистерични Јовановић.

Како је СНС учвршћивала дугогодишњу власт и како су њени циљеви почели да се служе све поганијим и безочнијим средствима, поменути Мандић је добио улогу својеврсног оперативца Александра Вучића, а добио је и „кодно“ име „Валтер“, јер је рођен у Сарајеву. Задатак су му специјална недела која треба спровести далеко од очију јавности.

Из његове биографије се зна да је на адреси у Улици Краљевића Марка у Београду (у згради коју је купио још 2012. и коју издаје као стамбено-пословни простор), пријављивао читаве батаљоне лажних гласача из Босне и Херцеговине као помоћ „инжењерингу“ за изборе. Мандић је хапшен у Никшићу 2021. са „безбедносно интересантном особом“ под оптужбом да су у Црну Гору нелегално унели велику количину новца за поткупљивање гласача у корист странака блиских Вучићевом режиму, али и да су били логистика за довођење гласача из Републике Српске и са Косова. Милорад Додик га је 2023. године оптужио да је „прљавим новцем свога оца“ подржавао његове политичке противнике (мада је познато да му је Вучић „подметао мину“, по налогу из англо америчких служби).

Невероватно звучи али је тај исти Мандић „подмирио“ дуг Електропривреде Србије (ЕПС) према руднику угља из Пљеваља, о чему је подгоричка „Побједа“ детаљно писала. Наредни месеци пред Србијом могу бити (и вероватно ће бити) одлучујући за будућност народа и државе. Следи затварање унутар онога што је остало од тог режима, следе сарадње са најмање важним земљама такозваног „Трећег света“, са недемократским и мрачним режимима, следе економске драме, евентуалне несташице одређених производа, следи једна врста понављачког циклуса из раних деведесетих, али мање трагичном, јер нема ратне економије која је тада за један век уништила ову земљу.

А, како ће се Вучићев режим у томе понашати, није тешко претпоставити: остало му је да направи још оштрије, можда и оружане сукобе у држави, да покуша са неким новим криминалним савезништвом и диктаторским режимима ван Европе, а, уколико народ устане, можда и бекство, уколико му то пође за руком.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, Andrej Plenković, Ivan Čermak, NIS