Pročitaj mi članakU luksuznom automobilu Petra Filipovića pronađene su 34 kesice sa heroinom, ali je Više tužilaštvo u Beogradu ocenilo da je droga za ličnu upotrebu i predložilo uslovnu kaznu i obavezno lečenje od narkomanije. Posle toga mladić se našao u obezbeđenju Aleksandra Vučića.
Какве особе ангажује Александар Вучић да неформално чувају њега и скупове напредњака види се на примеру Петра Филиповића. Овом тридесетједногодишњем Обреновчанину је 25. децембра 2024. у родном месту полиција претресла скупоцени аутомобил БМW и испод мењача пронашла кесу у којој су била чак 34 пакетића са хероином, помешаним са кофеином и парацетамолом. Укупно је пронађено 19,08 грама хероина раздељеног у пакетиће и спремног за употребу. Даљи ток овог догађаја показује како власт ангажује проблематичне особе и како их штити.
Два и по месеца од тог догађаја, 12. марта 2025, осумњичени Петар Филиповић појавио се у просторијама Вишег тужилаштва у Београду, које води јавности већ добро познати Ненад Стефановић, којег колеге већ зову „ћаци тужилац“. А да за њим није била расписана ни потрага ни потерница. За поступак против Филиповића била је задужена одана сарадница Стефановића, тужитељка Александра Мрдовић. Њој осумњичени даје изјаву.
Ипак тужитељка за Филиповића не тражи притвор, већ 27. марта 2025. подиже оптужни предлог против њега у коме констатује да су пронађена 34 пакетића дроге, али кривично дело квалификује тако да се не ради о дроги за продају већ за личну употребу. Тужитељка Мрдовић предлаже за Филиповића само условну казну од годину дана затвора уколико у нареде две године почини ново кривично дело. Предлаже и обавезно лечење од наркоманије, позивајући се на вештачење доктора Светислава Мишковића од 20. марта 2025.
Када је у питању лична употреба дроге, обично су надлежна основна тужилаштва, па тужитељка Мрдовић предлаже да се на рочиште позове тужилац из Основног тужилаштва у Обреновцу. Међутим, оптужни предлог је предат Вишем суду у Београду где су Радару рекли да су се они огласили ненадлежним 31. марта и да су предмет упутили 6. јуна Основном суду у Обреновцу као надлежном.
У обреновачком Основном суду и тужилаштву нам је потврђено да је предмет стигао 11. јуна и да они поступају по оптужном предлогу Вишег тужилаштва у Београду. Суђење у скраћеном поступку окривљеном Филиповићу је било заказано прво за 4. септембар, али се он није појавио. Његов адвокат је рекао да је био спречен. Суд је наложио одбрани да доставе документацију о Филиповићевој оправданој спречености да дође на суђење. Ново суђење је заказано за 7. октобар 2025, али суђење није одржано због спречености судије.
Занимљиво је да је Филиповић, који је под кривичним поступком и за кога тужилаштво тражи обавезно лечење од наркоманије позивајући се на медицински налаз, након свега тога виђен у близини председника државе на скуповима власти. Пример је прослава у организацији режимског таблоида Информер. О томе сведочи и фотографија са ове феште од 22. јула код Пожеге, где се види да Филиповић као лично обезбеђење стоји непосредно испред Вучића окренут ка грађанима који су окупљени испред њих. Иначе, ова пропагандна акција са прославом била је организована поводом отварања дела ауто-пута до Пожеге за који тада није издата чак ни употребна дозвола па је самим тим био небезбедан. Према речима локалних мештана, то весеље је било померено јер су сељани на месту где је првобитно било заказано оставили стајско ђубриво. Овај скуп власти у организацији Информера споља су обезбеђивали кордони полиције. Иначе, за Филиповића је неформално обезбеђење било хонорарни посао, јер је према подацима које је дао тужилаштву, био запослен у обреновачком Протенту за плату од 180.000 динара.
Име тужитељке Александре Мрдовић, једне од најближих сарадника шефа тог тужилаштва Ненада Стефановића, а која је у Вишем тужилаштву била задужена за Петра Филиповића, већ се појављивало у јавности. Њена тужилачка каријера развијала се незабележеном брзином. Она је 2022. радила као саветница у државној Дирекцији за имовину, када је конкурисала за Прво основно тужилаштво у Београду и затим је у фебруару те године примљена у то тужилаштво.
Већ 30. јануара 2024. на захтев Ненада Стефановића Високи савет тужилаштва доноси одлуку да је именује у Више тужилаштво у Београду. Стефановић јој поверава задатке од посебне важности за ову власт. Тако је одредио да буде дежурна за велики Видовдански протест 28. јуна 2025, који су организовали студенти. Тада су избили сукоби баш како су представници власти најављивали унапред. Наравно, у пропагандном наративу за све су били окривљени „студенти блокадери, терористи“.
И поред видео-снимака на којима се види полицијско насиље, Више тужилаштво у Београду, као и више пута пре и после тога, придружило се пропаганди власти саопштивши „да је за 29 особа одређено полицијско задржавање до 48 сати, због насиља на улицама главног града и напада на полицију после протеста на Тргу Славија 28. јуна“. Заправо по налогу управо тужитељке Мрдовић полиција је одређивала задржавање од 48 сати свима који су ту ноћ приведени. Два дана касније, требало је да саслуша те ухапшене особе, међу којима је био, што ће се касније испоставити, студент Факултета техничких наука Лука Михајловић.
Њега су током и након хапшења зверски претукли полицајци, па је уместо на саслушање, морао да буде одведен у болницу где је оперисан, а чувари су га везали за болнички кревет. Иако је по повредама било очито да је он жртва, а не нападач, против њега је чак била расписана потерница и одређен затворски притвор, јер суд и тужилаштво које је то тражило и задужено је за спровођење истраге нису имали информацију да је у болници. Из болнице је касније пребачен у кућни притвор.
После протеста
Тужитељка Мрдовић је већини ухапшених након Видовданског протеста нудила најпре споразуме о признању кривице, а након што они не би на њих пристајали, тражила је од суда да им се одређује притвор. Саслушања није обављала сама, већ јој је шеф одредио и испомоћ, али је остало непознато на основу којих критеријума. Још пре тога, према писању портала Нова.рс, Александра Мрдовић је била укључена и у вајбер-групу лојалних „тужилаца који хоће да раде“, а чије је постојање још тад потврдило Удружење тужилаца Србије.
Док је за студенте брзо и лако одређивала притвор, ова тужитељка је била веома болећива према Петру Филиповићу за кога је проценила да су 34 пронађена пакетића хероина за личну употребу.
Тужитељка Мрдовић је, иначе, породично везана за власт. Њен супруг је Милан Мрдовић, који је био директор Централног регистра обавезног здравственог осигурања. Његов стриц Будимир Мрдовић јавности је познат као стечајни управник некадашњег југословенског гиганта, предузећа Генекс, а против њега је вођен поступак јер је наводно отуђио стан на врху Генекс куле на Новом Београду и доделио га свом рођеном брату Десимиру – свекру тужитељке Мрдовић.
Ова афера о чувеном стану број 119 на врху Западне капије, нашла се у фокусу јавности марта 2023, када је продат на јавној лицитацији – са све станарима, за које је Агенција за лиценцирање стечајних управника навела да ту живе без правног основа. Стан је за девет милиона динара купио Божидар Ставрић, дугогодишњи управник стамбене заједнице Генекс куле и председник Одбора поверилаца предузећа Генекс. Са њим се надметао Лазар Ђелмаш, који је одустао на суми од осам милиона динара. Како је Н1 тада известио, са Ђелмашом је на лицитирању био и Милош Мрдовић рођени брат супруга тужитељке. За Милоша Мрдовића се наводи да је био кандидат СНС на изборима.
Кратко, али интересантно
Тужитељка Александра Мрдовић има кратку, али интересантну тужилачку биографију, и необичне критеријуме по којима одмерава казну због поседовања дроге за разлику од немилосрдних мера за пребијене студенте.
Судија Врховног суда у пензији Радмила Драгичевић Дичић каже за Радар да је минимална казна за дистрибуцију дроге три године затвора, те да је прописана и забрана ублажавања казне за то кривично дело, а да у судској пракси има пуно примера како су млађи пунолетници осуђивани на ту драконску казну затвора само због две кесице са баш малом количином дроге. „У судској пракси чим је код неког пронађено више од једне кесице дроге, без обзира на количину и врсту дроге, та особа се обично осуђује за држање дроге ради продаје. Имамо тако више примера да су деца од 18 и 19 година осуђена на три године, јер је тумачено и да само две кесице са мањом количином дроге које су пронађене код њих заправо нису за личну употребу него је у питању неовлашћено држање ради продаје.“
Тужитељка у пензији Вишег тужилаштва у Београду Јасмина Пауновић каже за Радар, након што смо је упознали са поступком против Филповића, да јој све личи на прећутни договор. „Када је реч о хероину, као једном од најтежих опијата, уколико се пакује у више мањих кесица, без обзира на укупну количину, а и када су нађене сакривене у аутомобилу, то упућује да се ради о продаји наркотика.
У таквим случајевима се ради претрес пребивалишта осумњиченог да би се утврдило да ли поседује електронску вагицу за мерење и да ли има још дроге и новца који би потицао од продаје. Затим се вештачи мобилни телефон из чега може да се утврди да ли је евентуално имао договорене купопродаје хероина. У овом случају постоји више неуралгичних тачака, што није одређен притвор и да ли су урађени провера телефона и претрес пребивалишта…“, објашњава тужитељка Пауновић.
Тако је, за разлику од многих младих, према тридесетједногодишњем Петру Филиповићу тужитељка Александра Мрдовић показала благост оптужујући га да су 34 пронађене кесице са хероином за његову личну употребу, а не за дистрибуцију. Ова њена милост можда је јаснија ако се има у виду то да је Филиповић и након покретања овог кривичног поступка и предлога за обавезно лечење од наркоманије виђен као неформално обезбеђење Александра Вучића.
