Прочитај ми чланак
Шта се у Хагу дешава у поступку против мене? Долази до организованог одуговлачења процеса. Тужилаштво је до краја 2007. године сигурно могло да изведе све сведоке.
Међутим, заједничким напорима Тужилаштва и Судског већа то је унедоглед пролонгирано, чак чега се сетило Тужилаштво, да захтева изузеће судије Хархофа, јер је тамо у Данској као члан неке невладине организације саслушавао извесног сведока оптужбе, па ето, као он је сад ту, чисте се. Само да се добије на времену.
Ја сам то одмах прозрео и отворено рекао, па је онда господин Мандис тражио да се направи пауза у суђењу како би Тужилаштво са мном обавило разговоре. Ја сам сазнао шта су они хтели. Нудили су да се нагодимо око 10 година затвора и да убрзо одмах будем пуштен после те нагодбе и да се тако процес прекрати. Ја сам овде у судници рекао – са Тужилаштвом немам о чему да разговарам.
И не морам да вас подсећам како је то све ишло килаво до 2008. године. Када су видели да не могу да ме тако лако победе у судници, када су видели да популарност Српске радикалне странке у Србији нагло расте, онда су западне обавештајне службе кренуле да изнутра разбијају странку, и ту је опет један истакнути француски обавештајац играо кључну улогу.
Било је ту и америчких и британских и немачких обавештајаца, па смо видели из депеша Викиликса шта они мисле интимно о Томиславу Николићу. Кажу – авет прошлости, купио универзитетску диплому, и тако даље, а овамо када се сретну са њим, онда га тапшу по рамену – ти си добар, ти си паметан, треба да се отарасиш Шешеља и да кренеш новим путем.
На Александра Вучића они можда још рачунају за одређене послове, а Томислава Николића су потпуно отписали. Тај француски обавештајац зове се Арно Данжан, сада је члан Европског парламента на листи странке ратног злочинца Николе Саркозија.
Зашто ратног злочинца?
Због бомбардовања Либије. Арно Данжан је један од главних заштитника највећег мафијашког боса на Балкану, Станка Суботића званог Цане Жабац. Он му пружа заштиту и рачуна да ће уз његову помоћ да постигне неке политичке ефекте у Београду, јер тадашњи режим, без обзира што је био изразито прозападни, без обзира што је често прихватао захтеве западних сила на уштрб интереса српског народа, није био спреман баш до краја да изда, и зато су они направили алтернативу која ће прихвата сада све.
Нисте хтели да прихватите независност Косова, хоће Томислав Николић и Александар Вучић, нисте хтели ви то да урадите, хоће њих двојица, нисте хтели ово, хоће њих двојица.
То је та игра која се игра са циљем да се разбије српска држава, а српски држављани и Срби сведу на колонијални народ који ће слепо да слуша и спроводи њихове, западне диктате. Но, то им неће успети јер постоји Српска радикална странка која ће те све њихове намере на време разоткривати и износити у јавност.
