Прочитај ми чланак
(Деспот Ковачевић)
Уочи парламентарних и председничких избора у Републици Српској ситуација је веома неизвесна. Истраживања су крајње сумњива јер обојици кандидата дају предност, у зависности од тога ко је истраживање спроводио. Значајно је да ниједно истраживање не говори о више од 5% разлике, што је јако променљиво на том броју гласача. За парламент Српске посебно ће бити неизвесно.
Важно је питање како се Србија поставила према овим изборима? Док су медији у Србији већ одредили Додика као новог-старог председника Српске, власти у Београду су се поставиле неутрално. Став већине медија сматрам неоснованим, а став власти оправданим. У медијима су озбиљни људи донели олаке закључке и неосноване тврдње, па је сувисло коментарисати их. Став власти је добар, ако подразумева да Србија мора да има одличне односе са сваком влашћу у Српској, јер је то национални интерес.
До сада је тај став био немогућ. Власти из Београда су увек имале свог „фаворита“ на изборима у Српској, што је онда изискивало контрауслугу, па је Додик у улози председника или премијера долазио да подржи кандидате за председника Србије. У тим буразерско-пријатељским односима занемариван је национални интерес и све је свођено на партијску везу ДС-СНСД. Ситуација је кулминирала пред изборе 2012. године када је председник Српске Милорад Додик на преизборном митингу здушно подржао Бориса Тадића уз увреде на рачун Томислава Николића. После избора се покајнички појавио на скупу СНС-а у Арени. Ово се више не сме поновити.
У тренутку кад су сви очекивали реваншизам од стране СНС-а, а пре свега Александра Вучића, премијер Србије је заузео неутралан став према изборима у Српској. Овакав став се мора подржати из више разлога, а пре свега због нужности да односи на релацији Србија-Српска не смеју бити угрожени због личних симпатија или анимозитета.
О мотивима премијера може се нагађати. С једне стране, његов став се тумачи као диктиран из ЕУ, у светлу прича о променама на нивоу целе Босне и Херцеговине, које би ишле на штету Српске. Са друге стране, став се може тумачити и као потреба владе Србије да буде више од партнера и гаранта Дејтона – ослонац политичке елите Српске у борби за очување постојеће позиције. Неће бити потребно пуно времена после избора, без обзира на победника, да видимо који су мотиви премијера Србије.
Грешке из прошлости не смеју се поновити. Ако се на Републику Српску гледа као на једину светлу тачку у последњим ратовима, онда њено очување мора бити циљ. Народу Српске треба препустити да изаберу председника и парламент. Републици Српској требају и стабилност и континуитет и промене, а гласачи сами нек процене да ли је стабилност и континутет Додик са својом политиком и кадровима или Огњен Тадић уз подршку бивших лидера Шаровића, Поплашена, Чавића и других?
