Прочитај ми чланакУ владавини СНС-а поштовање заставе и националних обележја је исход процеса припитомљавања и дисциплиновања, процеса дресуре и колективне обуке, а тај процес чини саму суштина патриотизма новорадикала. Тај патриотизам, са друге стране, није никакав аутономни феномен, никаква са неба падајућа васколика магија која запоседа српске душе, него га регулише државна сила, са својим бирократским апаратом и идеолошким погоном. Уосталом, замислите председника Србије који на посао долази као Бетмен.
Пре нешто више од сто година изнад Беле куће виорила се српска застава, парче тканине великог симболичког значаја. Век касније, иако већина грађана Србије зна које три боје садржи, мада можда не и распоред, многи не знају да постоје бројна правила која одређују када и како је можете користити. А испод тмурног неба над Србијом загрнути националном заставом, врх овдашњег режима води одсудне битке за обрану националног идентитета.
И, тако, Пајтоновци гледају у под. Мислили су да их скоро нико неће превазићи у легдендарном ишчашеном хумору. А, сад нешто сасвим другачије.
Председник Србије је пре гласања на седници Генералне скупштине у Њујорку рекао да је резолуција о Сребреници неће донети помирење у региону. Током гласања је у рукама чврсто држао заставу Србије, да би се након што је резолуција усвојена огрнуо њоме упркос опомени обезбеђења. Следи подршка. Премијер Србије Милош Вучевић окупио је министре у седишту Генералног секретаријата председника Републике, како би заједно гледали пренос Генералне скупштине Уједињених нација. На фотографијама се види како министри седе на Андрићевом венцу огрнути заставама Србије, слично као што је то урадио председник Србије Александар Вучић на седници Генералне скупштине УН.
Употребу заставе закон врло прецизно дефинише. Пракса, пак, нема никакве везе са законом. Застава Републике Србије је правоугаона у размери 3:2 (дужина према висини), пише у Закону о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Не сме бити изложена тако да додирује тло, нити као подлога, подметач, простирка, завеса или драперија. Заставом се не могу прекривати возила или други предмети, нити се могу украшавати конференцијски столови или говорнице, осим у форми стоне заставице, наводи се у закону.
Застава, онако како се вије на бројним званичним местима представља не само злоупотребу, већ и увреду за заставу и земљу коју представља. Као пример тог фантастичног спектакла глупости јесте огртање заставом режимских политичара уочи резолуције о Сребреници.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
И сам Алескандар Вучић је рођен у држави која је имала заставу са „мало“ другачијим распоредом боја и „мало“ другачији грб на средини. Политиком је почео да се бави у држави која је имала исту заставу, само без грба. Некако у исто време, лично је млатарао сасвим другачијом заставом, са сасвим другачијим „грбом“. На крају је дошла ова застава, за коју ни он, а ни његови полтрони појма немају када и како се истиче. На сву срећу, нико није страдао. Али, спектакл очигледно постаје све опаснији, па би занесени редитељи морали да се обуздају. У свету изван мита и епске традиције, ко би нормалан одлучивао о озбиљним стварима са особама којима не може да верује?
Пре три године Александар Вучић проглашен је за почасног грађанина Звечана. Вучић је за почасног грађанина проглашен због залагања за очување Косова и Метохије и бројна улагања у покрајину, посебно Звечан. Председник Србије је тада поручио да ће се, докле год се његова реч и воља буду уважавали, са Звечана вијорити само застава српске тробојке, јер ако Звечан није Србија – шта је онда Србија.
Сувишно је и напомињати да се ради о редовним Вучићевим абра – кадабра обећањима. Застава има само тренутну употребну патриотску вредност.
