Прочитај ми чланак
У АКТУЕЛНОМ рату медијских тајкуна, таблоида и телевизија са националним фреквенцијама, оно што се између жестоког узајамног вређања, оптужби о неплаћеним порезима, крађи државе, палачинкама и патуљцима може схватити – јесте да су све стране у свим овдашњим сукобима у служби нечијих туђих интереса.
Једни раде у корист НАТО и њихових претензија у Црној Гори, служећи се притом „дубоко антисрпском пропагандом“, док су други, у служби Невидљиве руке која је одлучила да на Балкану опет мало дрма кавез. Нервоза на обе стране је видљива, јер кад се мало боље размисли, што би рекло митско биће Илија Чворовић, све је то иста рука замешала.
У вртлогу страсти домаћих медија, Танјуг је укинут, а министар Тасовац подметнуо је своја леђа да би премијер Вучић могао да каже: „Ти, Тасовац, ниси подметнуо своја леђа, него моја леђа“. Танјуг је тако отишао у ропотарницу историје, али јавност није много плакала – опозиција је утврдила да је Танјуг одавно мртав, а Србији која иовако ионако живи за похвале из иностранства, домаћа агенција није ни потребна, тим пре што је зграда Танјуга лепа и на спектакуларној адреси, па није немогуће да неко већ има идеју да у њој ускоро направи луксузни хотел.
Што се локалне медијске сцене тиче, треба додати овоме свему и изјаву министра полиције, који је у националном Дневнику кратко закључио, упитан о бројним аферама које се ваљају, укључујући и ону о београдском градоначелнику и наводним становима у Бугарској, не осврћући се уопште на детаље питања, да је на делу бесомучна кампања против премијера, коју воде поједини медији, и да је невероватно колико поједини медији не желе да се фокусирају на добре и позитивне ствари које је ова влада учинила.
А добро је што је Србија вишеструко похваљена за однос према избеглицама, на пример. Добро је што усред силине политичке ветрометине којој је изложена, Србија има снаге да се забави, и што чак на три телевизије са националним фреквенцијама иду скоро целодневни ријалити програми, прекидани само на минут-два, вестима које нас уверавају да смо сви ми, на неки начин, у једном великом озбиљном ријалитију, чему свакако доприноси и нова потенцијална афера о једном неименованом министру и старлети и њиховим узајамним претњама и уценама.
Дакле, ријалити програми су чињеница наших живота, па није чудо да се у актуелном рату таблоида непринципијелно потеже Кристијан Голубовић, као да је он најважнија српска тема: али и изгледа да јесте, пошто се српска елита недељу дана храбро истресала на случају младе блогерке Зоране, чија је књига модних савета била најпродаванија на управо завршеном Сајму књига.
Што се тиче наше ситуације и наше забаве, има и момената који изазивају чуђење: извесни улични свирач из Кнез Михаилове улице много се замерио комуналној полицији, јер пева, и зло не мисли, али све то ради без дозволе за заузимање простора на елитној улици, а да и не говоримо о сивој економији која подрива напоре владе и ММФ-а да се Србија доведе у ред. Човеку прети затвор, али пре служења затворске казне, можда ће му неко, ко мисли добро Србији, обезбедити место у неком ријалитију, тамо ионако вапе за онима који знају или да псују, или да се бију, или да певају.
Тако да, не треба сувише да се потресамо. Све у овој земљи је као афера око „тонус“ хлеба. И они који су га јавно хвалили, и они који су га јавно кудили, испоставило се да су само у различитим пи-ар службама, па се актуелна догађања на јавној сцени могу тумачити и у том светлу.
Што се похвала Србији тиче, издвојимо само неколико: Ангела Меркел је рекла, „Браво, Србијо!“ због нашег односа према избегличкој кризи. Мајкл Давенпорт, шеф Делегације ЕУ у Србији, такође је похвалио Србију и њену спремност да се ухвати укоштац са избегличком кризом, делегација ММФ похвалила је ових дана Србију због „Железница“, а Стејт дипартмент похвалио је Владу Србије због унапређења права ЛГБТ популације.
Можда је дошао тренутак да неко, напокон, похвали и грађане Србије који, стварно, више никоме нису проблем.
(Вечерње новости)
