Прочитај ми чланакХилари Клинтон жели да настави антируску политику која се води од 1990, а Доналд Трамп жели да је заустави.
Главно питање америчке председничке кампање не може чак ни да се помене у америчким медијима јер су они готово униформно саучествовали у сакривању кључне чињенице која је неопходна да би јавност била правилно информисана и способна да донесе промишљену одлуку. Ниједан медиј не жели да извештава о томе како је и сам део завере ћутања, па се заташкивање просто наставља. Та завера ћутања је развила сопствени живот, који нас води све ближе ситуацији у којој ће страдати милијарде људи, јер, што се дуже ћутање наставља, ствари све више измичу контроли.
Тако се трајно одржава круг буквално идентичног лажног извештавања, упркос све већој претњи коју оно производи. Овај чланак ће морати да буде дугачак, јер се америчкој јавности готово константно сервирају лажи о великом броју важних ствари – о проблему који је већа претња од тероризма, глобалног загревања, растуће економске неједнакости и корупције, а који се, и поред тога, у потпуности игнорише.
Намера је да овај чланак оствари Драно ефекат (назив средства за чишћење сливника; прим. прев.) на политички систем, запушен од лажи које се у њега трпају и које се због преоптерећења сада враћају и изливају на амерички политички патос. Преливајући муљ, мора бити очишћен и одстрањен. У супротном, врло брзо ће нас све подавити.
Централно питање је да ли треба наставити провођење плана америчке владе – који траје од тренутка када су Совјетски Савез и његова војна алијанса Варшавски пакт расформирани 1991 – о ширењу НАТО (антируског војног блока) ка руским границама, окружујући Русију НАТО нуклеарним ракетама којима је потребно тричавих пет минута лета до Москве, уз истовремено грађење система „балистичке ракетне одбране“ или „антибалистичких ракета“ (БДМ или АБМ) како би се спречила руска ракетна одмазда против ненајављене блиц-инвазије САД-НАТО усмерене на поробљавање, ако не и тоталну елиминацију Русије и њеног отпора америчкој моћи. Ова операција је сурова реалност, али реалност коју кроји Америка, а исход председничких избора 2016. ће је (операцију) довести у крајњу фазу тако што ће је или окончати или убрзати. То су два крајње супростављена исхода и политичка концепта, од којих ће један дефинитивно преовладати.
ДОКУМЕНТИ КОЈИ КАЗУЈУ СВЕ
Овај чланак ће приказати документе у које амерички гласачи морају да имају увид, јер показују не само да су храњени лажима већ и како и због чега је то чињено. Документи су од кључне важности, посебно због чињенице да су ти подаци веома успешно и дуго скривани од јавности. То није свет у којем Американци желе да живе, али јесте који неколицина Американаца власти не жели да прикаже америчкој јавности. То је токсична комбинација (незаинтересованост јавности коју власт жели да продужи), али је трагично реална (што ће овде изнети документи показати).
Амерички председник Барак Обама је много пута изјавио да су САД једина „незамењива“ земља и да је свака држава која одбије да капитулира пред америчком глобалном хегемонијом – непријатељ. То се посебно односи на Русију и Кину – две бивше комунистичке земље. Стога је Хладни рат обновљен а производња оружја у Америци опет цвета иако више нема идеолошког изговора (у виду „црвене претње“, тј. комунизма).
Узмимо за пример Обамин говор дипломираним кадетима на Вест поинту 28. маја 2014. године:
„САД остају једина незамењива нација. Тако је било у прошлом веку и тако ће бити у веку који је пред нама. (…) Руска агресија према бившим совјетским државама узнемирила је европске престонице, док кинеско економско уздизање и војни домашај брину суседне земље.
Од Бразила до Индије, растућа средња класа такмичи се са нама, а владе настоје да остваре већи утицај на глобалним форумима. (…) Задатак ваше генерације је да одговорите овом новом свету. Питање са којим се суочавамо, питање са којим се свако од вас суочава, није да ли ће Америка предводити, већ како ћемо то чинити – не само да обезбедимо мир и просперитет већ и да их ширимо свуда по свету.“
Он је дипломцима са Вест поинта рекао да економско надметање може бити довољан разлог за Америку да оде у рат и да је њихов задатак да проводе америчку глобалну хегемонију.
Обама је, као и увек, све то вешто сместио у моралистичи оквир (због пропагандних разлога; он је неизмерно талентован за те ствари) следећим речима:
„Америчка спремност да примени силу последња је брана од хаоса у свету, а изостанак америчке реакције на сиријску бруталност или руске провокације не само да негативно утичу на нашу савест већ подстичу и већи број агресија у будућности. (…) Амерички изолационизам није опција за 21. век. Немамо право да игноришемо дешавања ван наших граница. (…) Преливање сиријског рата ван граница земље додатно увећава капацитете прекаљених екстремистичких група да ударе на нас. Регионалне агресије које остају без одговора – без обзира да ли се ради о Украјини, Јужном кинеском мору или неком другом делу света – утицаће на наше савезнике и потенцијално увући нашу војску у сукоб.
Не можемо игнорисати оно што се дешава ван наших граница. Верујем да је, и без овако прецизних образложења, наш улог велики – постојани интерес да обезбедимо нашој деци и унуцима одрастање у свету у којем се не киднапују девојчице и где нико никога не коље због племенских, религијских или политичких уверења. Верујем да свет веће слободе и толеранције није само морални императив већ нешто што нам помаже да осигурамо и нашу сопствену безбедност.“
ЛАЖЉИВА ПОЛИТИКА ОД 1990.
Овде је изједначио наметање америчке контроле са „светом веће слободе и толеранције“, који „помаже да осигурамо нашу сопствену безбедност“. Да ли се о томе радило, и да ли је то постигнуто у Ираку? Или у Либији? Шта је такав став донео Украјини? Да ли заиста тако делује у Сирији? Шта ћемо са избеглицама док надиру из свих тих земаља које је „спасила“ Обамина политика – само наставак вишедеценијске политике која се не доводи у питање и око које постоји двопартијски консензус о сваком питању осим о стилу лажљиве реторике која се користи за њено „оправдање“?
Обамин претходник Џорџ В. Буш радио је по истом плану када је извршио инвазију на Ирак 2003. године. Његови наводи да је сигуран како је Садам Хусеин реактивирао свој нуклеарни програм, као и изјава против „Садамовог WMD програма“ (енг. weapon of mass destruction, тј. оружје за масовно уништење; прим. прев.). „Изашао је извештај IAEA (Међународна агенција за атомску енергију; прим. прев.) у којем се наводи да су били на шест месеци од развоја оружја; не знам какав још доказ нам је потребан“; тако гласе масне лажи са његове стране, јер је свака наведена оптужба била лажна, што је он тада знао.
Знао је да на постоји такав „извештај IAEA“. А новинари нису ни довели у питање његову верзију, него су уместо тога само папагајски понављали председникове лажи, као да се аутоматски подразумева да су то заправо истине (новинари су такође заташкали обавештење IAEA да такав извештај не постоји). Све то се догађа поново, али су овај пут ризици много већи.
КРВАВИ УКРАЈИНСКИ ПУЧ
Идемо на председничке изборе на којима један од кандидата – Хилари Клинтон – јасно жели да настави политику која се води од 1990. и у којој је њен муж играо важну улогу, а други – Доналд Трамп – жели да је заустави, што он отворено говори. Стога га оптужују да је „совјетски агент“. Иста аристократија која поседује медије и контролише обе политичке партије угрожена је Трамповим одбацивањем њиховог програма.
Они се служе морализмом – републиканци десничарским, а демократи левичарским – да би га осудили, али прави разлог због којег су одлучни да га поразе је жеља за наставком њиховог рата, који из америчке перспективе никада није ни вођен против комунизма, већ увек због жеље за глобалним освајањем, глобалном контролом. На тај начин они који управљају Америком контролишу ову земљу бар од 1990. И желе са тим да наставе иако нас на тај начин све вуку у катастрофу.
Због подршке овој агресивној агенди – метастатично канцерогеног НАТО – Обама је 2014. организовао крвави украјински пуч (пропагандистички приказан као „демонстрације због демократије“), који су извели амерички плаћеници и фанатични русофобни фашисти, тј. нацисти укорењени у традицији украјинске прохитлеровске и антистаљинистичке стране у Другом светском рату, одговорне за украјинске погроме, која је била у савезу са Силама осовине – а који се сада налазе на платном списку америчке владе.
Неки од највиших званичника Конгреса одговорних за спољну политику одбили су чак и да се упознају са доказима који оповргавају лажи америчке владе о овом питању. Елизабет Мареј (на слици изнад) је била шокирана кад је видела да владини званичници свесно одбијају да погледају доказе. Она је била заменик Националне обавештајне службе за Блиски исток (Near East) у Националном обавештајном савету, пре него што се пензионисала након 27 година проведених радећи за америчку владу. (Требало је да постане шеф CIA.).
Двадесетчетвртог јула 2016, у чланку под називом Представник Рик Ларсен базира руску политику на миту, описује своје напоре да информише конгресмена Ларсена о условима америчке операције у Украјини. Википедија каже: „Ричард Реј ‘Рик’ Ларсен је амерички представник вашингтонског другог конгресног округа и члан Демократске партије. (…) Ларсен је члан Одбора за оружане снаге и Одбора за инфраструктуру у Представничком дому. (…)
Претходно је био директор јавних послова у Удружењу стоматолога државе Вашингтон и лобиста стоматолошке професије. (…) Други округ је између 1931. и 1953. заступао будући амерички сенатор Хенри М. ‘Скуп’ Џексон.“ (Џексон је касније постао познат као „сенатор из боинга“ и први неоконзервативац из Демократске партије.)
ЗА САД И СВЕТ ПОСТОЈЕ САМО ДВА ИЗЛАЗА
Мареј пише (линкови у тексту су моји):
„Поменула сам представнку Ларсену да сам се управо вратила из Русије, где сам била са америчком делегацијом, и да нико од људи у Русији са којима сам разговарала – укључујући професоре, студенте, новинаре, докторе, предузетнике и ратне ветеране – нема жељу за нуклеарним ратом са САД, већ су напротив изразили жељу за миром и нормализовањем односа. (…) Током нашег боравка на Јалти организовала сам догађај ‘Пливање за мир’ са америчким и руским ратним ветеранима, који су заједно пливали у Црном мору, што је прилично одјекнуло у локалним медијима на руском језику.
Изнела сам представнику Ларсену моје виђење (базирано на ономе што сам чула од људи тамо) због чега у руској јавности постоји толики степен неповерења према америчким потезима у региону и због чега очекују од САД да једнострано повуку први корак у правцу нуклеарног разоружања и обнављању поверења. Руси су разумели „Јац“ Јутјуб снимак Викторије Нуланд (у којем се јасно чује како она говори америчком амбасадору у Украјини Џефрију Пјату да је „Јац тај тип“ непосредно пре смене режима, након које је Арсениј Јацењук постао премијер, што је директно повезало САД са украјинским пучем.
Осећају се угрожено због недавних НАТО маневара ‘Операција анаконда’, који су се одржавали за време наше посете и екстремно су забринути и због других америчких провокативних потеза у региону, укључујући увођење санкција Русији, као и Криму након што је, као одговор на оно што су сматрали апсолутним страним мешањем у унутрашња питања Украјине, већина Кримљана гласала за уједињење са Русијом.
Ларсен је аутоматски све оповргнуо, јасно наводећи да сматра да САД нису учествовале у догађајима у Украјини – да оно што сам му управо рекла „није оно што сам слушала“ – и наставио да прича о томе како се балтичке државе осећају угрожено од Русије итд. Није знао шта је „Операција анаконда“ и деловало је као да не зна да су се управо одиграли највећи војни маневри НАТО и највећи војни маневри на руским границама од Другог светског рата. Понудила сам да пошаљем у његов кабинет додатне информације о томе и дешавањима у Украјини – што је понуда коју је игнорисао.“
Пут на којем се налазимо може се завршити само на један од два могућа начина: Или ће се амерички медији уозбиљити и почети да извештавају о кључним темама (као, рецимо, о томе да се агресија на Украјину није почела кад је Путин „анектирао“ Крим, већ непосредно пре пуча – и током неизбежног етничког чишћења које је након њега уследило – од стране Обаминих најамника, које је његова администрација почела да организује најкасније 1. марта 2013, што је кулминирало готово годину дана касније).
Ово су кључне чињенице које демантују званичне лажи и које би због тога (ако нам се баш посрећи) могле да приморају америчу владу да обустави тренутни курс; или ће у супротном доћи до изненадног блицкрига САД-НАТО снага на Русију или напада Русије на САД-НАТО. Како се ближи крај ове приче, први сценарио постаје све теже остварљив, а опција блицкрига (било које од страна) све неизбежнија. Тако стоје ствари.
Обамин „униполарни свет“ је фикција и, што пре буду раскринкани он и његова велика лаж (у западним медијима и јавности), сви ћемо бити сигурнији. Непријатности које ће доживети они који су објавили и пропагирали те лажи биће далеко мање болне од катастрофалне алтернативе, која би уништила цео свет.
Аутор је историчар и аутор књига „Нису ни близу: Економски учинак демократа и републиканаца у периоду од 1910. до 2010“, и „Христов вентрилоквиста: Догађај који је створио хришћанство“
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
