У оргaнизацији Центра за евроатлантске студије – CEAS у хотелу Метропол 22.02.2016. године одржан је скуп под називом „Србија и Русија — руски утицај на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције Србије“.
Скуп као и многи такви, на први поглед ништа необично, по називу, органиозатору, све предвидиво и као што смо навикли. Али, да ли је баш тако?
Прво, и једино јавно, сазнање о скупу могло се наћи само на званичном сајту CEAS и нигде више. Ипак и тамо, могли сте видети назив, време, наслове тема, имена излагача и? Нема и! Из неког необичног разлога није било наведено место одржавања!? Пропуст, грешка…?
Тешко и необично јер, ипак овој организацији није први пут да припрема и изводи овакве скупове. Па ипак, ако јесте пропуст, тешко је претпоставити да нико није уочио а потом и исправио учињени пропуст!
Обзиром да такође није казано ништа о начину учешћа и присуства заинтересованих, на неки начин се подразумева да је скуп јаван и отворен за свакога. Можда би тако требало да буде, па мислећи да тако и јесте, пођемо и ми да чујемо најновије ставове и закључке на занимљиву тему од занимљивих излагача!
Не лези враже, пред вратима дворане насмејана и љубазна лица домаћина нас пресрећу и питају за намере. Да, кажемо љубазно, такође насмејани, желимо да присуствујемо и чујемо уважене говорнике и њихове ставове на занимљиве теме. А под којим именима сте се пријавили, још љубазније питају домаћини? Како пријавили, одговарамо, па нигде нема ни помена о било каквој пријави, узвраћамо зачуђени и са мало мањим смешком. Па морали сте се пријавити ако желите да присуствујете – одговарају домаћини, сад и они без смешка и настављају, без пријаве, ништа од присуства! Паметном довољно.
Окрећемо се и одлазимо, љубазно и насмејани.
Организатору очигледно пријају само пробрани гости, други немају прилику ни чути па ни казати другачије мишљење, питати за објашњење, ….
Кад неко организује скуп, јавни скуп, а не каже које је врсте, прећути место одржавања, не саопшти услове за присиство, … онда то само личи на чувене стихове Душка Радовића „био једном један лав …„ , само личи а нипошто није тако! Јер ово заиста јесте страшан скуп, још страшнијих порука и намера, мада на први поглед не изгледа тако, као уосталом и све друго што говори и ради поменута дружина! И није нужно бити и чути… чим се скупе, већ је познато шта и како на Скупу говоре!
ИЗВОР: ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ – Петко Рашевић