Pročitaj mi članakVanredno povećanje minimalne zarade u oktobru ove godine za 9,4 odsto, odnosno sa 53.592 na 58.630 dinara (sa 450 na 500 evra), već je izazvalo talas zatvaranja fabrika, uglavnom stranih investitora.
Само у последњих неколико дана Србију су напустиле две фабрике, Кентаур и СолПро, управо због „повећаних трошкова рада“, показујући прст на увећани минималац.
Од јануара минимална зарада биће већа за још 10,1 одсто, односно порашће са 500 на око 550 евра.
Саговорници Данаса упозоравају да би од следеће године могао да нас запљусне још снажнији талас затварања погона и отпуштања радника, и то не само страних, већ и домаћих компанија.
Указују да привредници неће моћи да испрате нову минималну зараду и да ће се затварања највише осетити у радно интензивним индустријама, односно у онима које запошљавају раднике са најнижом стручном спремом.
Међутим, то није једини проблем који би повећање минималне зараде могло да изазове.
Са растом минималне зараде очекује се и повећање просечне зараде, која је у августу ове године износила око 105.600 динара.
Просветни радници имају договор са државом да њихове плате прате раст просечне зараде, међутим са најављеним повећањем плата у јавном сектору од свега 5,1 одсто, то ће наредне године бити готово немогуће без ванредних корекција, указују саговорници.
Због тога се очекују штрајкови и нови притисак на Владу да повећа плате у просвети, а то ће се, како кажу, сигурно пренети и на остале делове јавног сектора.
Додају да ће минимална зарада у јануару, а узимајући повећање од октобра ове године, укупно порасти за око 20 одсто, док ће раст плата у јавном сектору износити свега 5,1 одсто, што ће створити нови проблем – компресију зарада.
Синдикати за Данас кажу да су незадовољни најављеним повећањем од 5,1 одсто и упозоравају да ће се након новог раста минималца радници са нижом стручном спремом изједначити по плати са онима са средњом стручном спремом, чиме се, истичу, губи мотивација за рад.
Економски консултант Богдан Петровић оцењује да ће нагло повећање минималне зараде изазвати озбиљне потресе у јавном сектору, раст незадовољства међу запосленима, али и убрзати одлазак страних инвеститора из земље.
– Повећањем минималца директно се утиче на зараде оних који су на минималцу, а индиректно и на укупну масу зарада. До сада се показало да просечна плата по правилу расте приближно колико и минимална – обично један до два одсто мање – објашњава Петровић за Данас.
Према његовој процени, просечна плата у јануару наредне године биће између 18 и 20 одсто виша него у овој години.
– У септембру су зараде просветних радника достигле просечну зараду, али сада, након два повећања минималца од укупно 20 одсто, уз планирано повећање плата у јавном сектору од свега 5,1 одсто, долази до разлике од 13 до 14 одсто. То значи да ће просвета од јануара поново значајно заостајати за просечном зарадом у земљи – истиче Петровић.
Он упозорава да ће то изазвати велики притисак синдиката и да је готово извесно да ће доћи до штрајка почетком следеће године, уколико се не обезбеди додатно повећање плата у просвети.
– Треба имати у виду да је јавна управа систем спојених судова. Ако повећате зараде у просвети, мораћете и у здравству, полицији и осталим службама – указује Петровић.
Истиче на још један проблем који ће минимална зарада следеће године изазвати, а то је компресија зарада. Он објашњава да се компресија јавља када најмање плаћени радници добијају веће повећање од квалификованих радника.
– Ако минималац порасте 20 одсто, а плате у јавном сектору само пет одсто, то значи да ће најнеквалификованија радна снага добити за 15 одсто већу плату него стручњаци који раде са факултетом. До ове године сте имали пример да чистачица која има 30-ак година стажа има плату као и факултетски запослено лице које тек почиње са радом у државној управи – наводи Петровић пример.
Указује да је некада однос између плате професора и домара био 3:1, а да би од јануара могао пасти на 1,5:1.
Петровић наводи да власт следеће године не може да повећа плате више од 5,1 одсто у јавном сектору јер није остварен очекивани привредни раст.
– Ове године смо имали десет одсто повећања у јавном сектору, плус ванредна повећања у просвети изазвана штрајком. Инфлација је ове године била око четири одсто, а тренутно је нижа због ограничења цена. Међутим, ММФ тражи да се уредба о ограничењу маржи укине до краја фебруара, што ће сигурно цене вратити на старо – каже саговорник.
Подсећа и да су од октобра већ поскупели струја, грејање и порез на имовину, те да се очекују и нови притисци на цене горива због санкција Нафтној индустрији Србије (НИС).
– Због свега тога биће огромно незадовољство у јавном сектору ако се плате повећају само пет одсто. Да је минималац порастао седам до осам одсто, реакције би биле блаже. Овако, просвета ће поново заостајати 13 до 14 одсто за просеком, што ће, по мојој процени, бити окидач за социјалне протесте, а то ће, наравно, повући цео јавни сектор – упозорава Петровић.
Он предвиђа да ће влада због тога морати да реагује ванредним ребалансом буџета.
– Ово повећање минималца је објава рата синдикатима, јер ће продубити јаз у зарадама, изазвати незадовољство и притисак за додатна повећања – поручује Петровић.
Петровић указује и на могући бржи одлазак страних инвеститора због повећања минималца, нарочито у радно интензивним индустријама.
– Све стране инвестиције које су уговорене уз државне субвенције имају клаузулу да зараде морају бити 20 одсто изнад минималца. То значи да ће повећање минималне зараде аутоматски подићи и трошкове у тим фабрикама – каже он.
Најугроженије су, према његовим речима, фабрике у индустрији каблова, а да индустрије са висококвалификованом радном снагом неће бити у проблему.
– Те фабрике ће вероватно отићи из Србије. Међутим, то се дешавало и у другим државама Источне Европе, како је расла плата тако су фабрике одлазиле. Али овим наглим повећањем минималне зараде, Србија је узбрала одлазак тих компанија. Неке које би отишле за две или три године, сада ће отићи много брже – сматра Петровић.
Указује да ће проблем имати и домаћи послодавци у радно интензивним индустријама.
„Синдикати су незадовољни“
Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михајловић оцењује да је најављено повећање плата у јавном сектору од 5,1 одсто недовољно, упозоривши да ће многе зараде и даље бити испод просечне и да би то могло изазвати талас незадовољства.
– Чињеница је да ће многе плате остати испод просечне зараде. Са овим повећањем од 5,1 одсто сигурно не можемо бити задовољни – каже Михајловић за Данас.
Подсећа на раније обећање власти да ће до 2027. године минимална зарада износити 640 евра, а просечна плата око 1.400 евра.
– Да би се то остварило, плате би у 2026. години морале да порасту најмање 20 одсто, а наредне, 2027. године, још толико. Дакле, две године узастопно по 20 одсто. Са повећањем од свега пет одсто, апсолутно нећемо стићи до те званичне цифре од 1.400 евра просечне зараде – истиче Михајловић.
Говорећи о последицама повећања минималне зараде, и Михајловић упозорава да ће у јавном сектору доћи до компресије плата, односно изједначавања зарада између најниже и средње квалификованих радника.
– Сигурно ће доћи до ситуације да они који примају минималац, а имају најнижу стручну спрему, дођу на ниво оних са средњом стручном спремом. Тиме се губи мотивација за рад, па ће сигурно бити незадовољства и с те стране – објашњава саговорник.
С друге стране, Михајловић упозорава на озбиљне последице и за реални сектор, додајући да имамо један парадокс – многи страни инвеститори, али и домаћа предузећа, неће моћи да исплате нову минималну зараду.
– Већ сада имамо примере, попут случаја у Врању, где су фирме потпуно затвориле своје погоне – наводи Михајловић.
Према његовим речима, део већих послодаваца могао би да прибегне смањењу броја запослених.
– Може се десити да од Нове године дође до драстичног смањења запослености у реалном сектору – упозорава Михајловић.
