Jedan od najznačajnijih duhovnika Ruske zagranične crkve i proročki glas 20. veka. Rođen u Kazanu kao Aleksandar Pavlovič Taušev, odrastao je u duhu pravoslavnog predanja. Posle revolucije, porodica je napustila Rusiju, a mladi Aleksandar se posvetio bogoslovlju i monaštvu.
Постао је ученик светог Теофана Полтавског, а по његовом благослову прима монашки постриг и почиње службу која ће обележити генерације православних свештеника. После боравка у Београду и Минхену, од 1951. живи у Америци, где је постао ректор Светотројицке семинарије у Џорданвилу и епископ Сиракушки и Тројицки.
Његове беседе, прожете љубављу према Истини, донеле су му надимак „Златоуст последњих времена“. Остао је запамћен као духовник који је разобличавао обмане савременог света и храбро бранио православно предање. Свети Јован Шангајски и отац Серафим Роуз сматрали су га живом кариком са светим оцима.
Архиепископ Аверкије је за многе постао символ ревности, смирења и верности Истини, а његове поуке и данас звуче као живи путоказ онима који желе да остану верни Православљу у последњим временима.






