Pročitaj mi članakU obračunu sa Ostojom Mijailovićem, koji je osumnjičen za saradnju sa „blokaderima“, Aleksandar Vučić je montirao seks aferu u kojoj je glavna kolateralna žrtva Vujadin Savić. Vođa kartela je taj skandal smislio kako bi kompromitovao Aleksandra Đorđevića, bivšeg šefa BIA, koji je targetovan kao Mijailovićev saradnik.
U istom paketu, Vučić vodi hajku protiv Veselina Milića, šefa beogradske policije, i Zvonka Veselinovića. Uporedo sa tim, traje i spektakl sa tajno snimljenim razgovorima Dušana Borkovića, koji je skupo naplaćivao podršku Aleksandru i Andreju Vučiću. Borkovićeva bivša supruga Andrijana Kerkez iz Amerike, gde je pokrenula sudske postupke, poručuje da postoje stotine snimljenih sastanaka na kojima su naprednjaci delili novac iz budžeta. O aferama u kojima, kao gnoj iz puknutog čira, cure informacije o kriminalnim i koruptivnim kombinacijama čelnika naprednjačkog kartela piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.
Kako se bliži kraj vladavine Aleksandra Vučića, tako se zaoštravaju sukobi u vrhu njegovog kartela. Dok je trajalo vreme pljačke, naprednjački šatro-musketari su združenim snagama – svi za jednog, jedan za sve – otimali sve što mogu. Sad, kad dolazi vreme za svođenje računa, niko ne bi da odgovara za izvršene zločine.
Jedni već pripremaju uslove za bekstvo iz Srbije, drugi traže način da prelete na stranu pobednika, treći otvaraju afere kojima optužuju stranačke kolege, četvrti glume lojalnost dok čekaju priliku da se bezbedno sklone sa javne scene. Razlikuju se po broju i težini krivičnih dela, količini zgrnutog novca i ucenjivačkom kapacitetu, ali svi imaju isti inkriminišući imenitelj – Vučića. Tragovi svih njihovih pljačkaških pohoda na državne resurse i tuđu privatnu imovinu vuku prema vođi kartela.
Insajderske informacije i dokazi zajedničkih kriminalnih i korupcionaških akcija više ne cure iz SNS-a, nego pljušte. Većinu takvih sadržaja u javnost plasiraju uplašeni pojedinci, koji se nadaju da će na takav način uspeti da sačuvaju živu glavu i, njima podjednako važno, pare koje su nagomilali. Kao politički kanibali, spremni su da prožderu jedni druge, samo da sakriju dokaze zajedničkih zlodela, kojima su Srbiju zavili u crno.
Ogledni primer te odbrambene strategije predstavlja Ostoja Mijailović, čačanski auto-limar, koji je preko noći postao tajkun, vlasnik 25 firmi, član Glavnog odbora SNS-a i predsednik Košarkaškog kluba Partizan.
Ulaskom u kartel, Mijailović je ispunio sve svoje snove. Naravno, uz pomoć braće Vučić. Zahvaljujući njima, njegove firme su godinama dobijale unosne poslove sa republičkim, gradskim i opštinskim institucijama. Javna preduzeća, kao što su Parking servis, Elektromreža Srbije i druga, kupovala su skupe automobile Mijailovićevog British Motorsa, a bolnice i škole su sklopile više od 120 ugovora sa Globos osiguranjem. Dok je bio predsednik Nadzornog odbora Udruženja osiguravajućih društava, Andrej Vučić je posredovao u vlasničkoj transformaciji Globosa, čiji osnivač je bio Milovan Đurović, bivši visoki funkcioner JUL-a i muž novinarske i književnice Ljilje Habjanović Đurović. Iako je, posle petooktobarskih promena, Đurović bio osuđen na 11 godina zatvora, ta presuda je ukinuta, a on je zaštitu našao u okrilju braće Vučića. Kad je politički i finansijski potrošen, oni su ga zamenili Mijailovićem.
Stara čačanska poslovica kaže: „nikad ne potcenjuj auto-limara, čak i kad je loš„. Braća Vučić su zanemarili tu narodnu mudrost. Javno su se sprdali sa Mijailovićem, često citirajući njegove budalaste izjave. Da, Ostoja koristi izraze kao što je „seču nožom“, ali to ne znači da je glup, nego da je nepismen i primitivan.
Da nije glup, Mijailović je dokazao sad, kad je braći prigustilo. Početkom ove godine, preko jedne londonske advokatske kancelarije osnovao je četiri firme sa sedištima u Velikoj Britaniji, Belgiji i Španiji. Diskretno je na njihove račune prebacio novac iz svojih srpskih preduzeća. Još diskretnije se distancirao od Vučića. Otkad je počela pobuna građana, preko ljudi od poverenja Mijailović finansijski i logistički pomaže akcije studenata. U njegovoj organizaciji, na poslednju oktobarsku utakmicu Partizana u Areni jedan student je uneo transparent „Studenti IN, Vučić OUT“. Režimski nabildovani batinaši reagovali su na tribinama, a njihovi politikantski dvojnici su to uradili u medijima.
„Izvesni pripadnik jednog od zborova u Beogradu, konkretno voždovačkog, uneo je skandalozan transparent protiv Aleksandra Vučića, zbog koga je nastao haos u dvorani. Ispostavilo se da je organizovan od strane režimskih ljudi, konkretno od najbližih saradnika Ostoje Mijailovića, ako ne i od njega samog. Ako je to tako, onda neke stvari mora da se razjasne. U protivnom, dajte da se ne ljubimo i da se lepo rastajemo. Ne možete od običnog članstva da tražite da se ljudi bore, da izgaraju, da trpe sve i svašta, a da sa druge strane oni koji su se od ove vlasti toliko okoristili, koji zidaju stambene komplekse, postaju ekskluzivni distributeri raznih brendova, dobijaju neograničene budžete da rukovode košarkaškim klubom, bez trunke sramote organizuju protiv sopstvene stranke harangu tako što sarađuju sa onima koji žele mnogim čestitim ljudima iz SNS smrt, zatvor, progon, lustraciju, koji najbrutajnije vređaju i priželjkuju sve najgore samom Vučiću i njegovoj porodici“, zavapio je Vučićev alter ego Vladimir Đukanović.
Svaku od ovih teza razradili su naprednjački medijski batinaši i njihov glavni urednik Aleksandar Vučić. Sa pozicije gospodara života i smrti, a samim tim i vlasnika svakog dinara iz državne kase, Vučić je priznao da je Vlada Srbije samo u oktobru uplatila KK Partizanu dva miliona evra. Kao da je to novac iz miraza kraljice majke Angeline, a ne iz budžeta koji pune svi građani. Da bi Mijailovića označio kao nezahvalnog licemera, Vučić je preko svoje medijske mašinerije plasirao spisak zarada igrača i trenera Partizana. Posebno je apostrofiran trener Željko Obradović, koji, eto, prima 25.433.948 dinara mesečno, a suprotstavlja se naprednjačkom kartelu. Konkretno, Obradović je zapretio odlaskom iz Partizana ukoliko Vučićevi lojalisti ne prestanu sa napadima na kapitena Vanju Marinkovića, koji se Vučiću zamerio podrškom studentima. Osim toga, naprednjački botovi su prošle godine pokušali da kompromituju i ucene Obradovića snimkom na kome se vidi kako on radi nekoj starleti isto što i Čukanović Vučiću. Prljava kampanja nije dala očekivane rezultate.
Kad bi smeo, Vučić bi i sam, na sva usta javno izvređao Željka Obradovića i Ostoju Mijailovića. Međutim, zasad mora da se zadrži na sebi svojstvenim podlim podmetačinama. U tom kontekstu, kroz optužujući tekst alter ego Đukanovića, Vučić pominje one „koji zidaju stambene komplekse“. U drugim tekstovima i video-klipovima, najčešće na društvenim mrežama, ta prozivka je usmerena prema „Ostojinim ljudima“ – Zvonku Veselinoviću, Veselinu Miliću i Aleksandru Đorđeviću.
Milić, šef beogradske policije, opet se našao na Vučićevoj crnoj listi. Nekoliko puta je odbijao „naređenja s vrha“ da upotrebi prekomernu silu protiv studenata i građana. Iako nije pomenuo njegovo ime, Vučić je ciljao na Milića kad je javno optuživao „pojedince iz vrha MUP-a“ za saradnju sa „stranim faktorima koji podržavaju blokadere“. Nedavno, kad je nova sistematizacija u MUP-u upotrebljena da se sa mesta komandanta SAJ-a odstrani nepodobni Spasoje Vulević, bilo je planirano i da Milić bude najuren. Pripreme za realizaciju tog plana još traju. Zato se vodi kampanja u kojoj se Milić prikazuje kao korumpirani policajac, koji raspolaže imovinom od oko 20 miliona evra. Dobar deo tog novca Milić navodno investira u posao sa nekretninama, koji vodi sa Veselinovićem.
Kao protiv njih dvojice, Vučić vodi šaptačku diverziju i protiv Aleksandra Đorđevića, bivšeg direktora BIA i ambasadora u Sarajevu. Za te potrebe, Vučić je organizovao kompleksnu i izuzetno prljavu policijsko-medijsku spletku u kojoj je uloga kolateralne žrtve pripala Vujadinu Saviću.
Režimski mediji su pre mesec dana pokrenuli spektakularnu porno-seriju u kojoj je otkriveno da je Vujadina Savića, bivšeg fudbalera i dojučerašnjeg člana stručnog štaba Crvene zvezde, ucenjivala transrodna osoba A.K. Ta prostitutka je snimala seksualne odnose sa Savićem, da bi ga kasnije ucenjivala. Savić je njeno ćutanje kupovao novcem, satovima, nakitom i drugim poklonima. Kad mu je zatraženo 50.000 evra, Vujadin je, sa ocem Dušanom Savićem, legendom Crvene zvezde, otišao u policiju i prijavio slučaj. Prostituka je uhapšena, a zapisnik sa njenog saslušanja kod tužioca ekspresno se našao na Tviteru i Fejsbuku.
– Strašno je što su procurele informacije iz policije o tom slučaju. To je strašno! To nije smelo da se dogodi – odmah se oglasio Vučić, postupajući po starom mafijaškom pravilu: ko prvi izrazi saučešće, taj je ubica.
Nije slučajno što je Vučić objavljivanje zapisnika iz tužilaštva pripisao policiji. On je kivan na policiju iz mnogo razloga, a naročito otkad ga je patrola iz policijske stanice Savski venac uhvatila inflagranti na gomili sa transvestitom Likanom u parku kod Ekonomskog fakulteta. Osim toga, Vučić je ljut i na Duleta Savića. Iako Savić nije javno rekao nijednu reč protiv naprednjačkog kartela, Vučić je obavešten o njegovim privatnim kritikama. Savić se ponekad, kad se nađe u veselom društvu, naročito u prisustvu Siniše Vučinića, prepusti militantnim nacionalističkim emocijama, pa optužuje Vučića za izdaju Kosova i Metohije. To je bilo dovoljno da vođa kartela iskali bes na Zvezdinu legendu.
Po svom običaju, Vučić je, u privatnim razgovorima, sa istom strašću vređao i Duleta Savića i njegovu suprugu Marinu Rajević. Isticao je da se ona predstavlja kao „Kosovka devojka“, a porodično imanje u Peći, uključujući i slavnu „Rajevića baštu“, prodala je Albancima za dva miliona evra. Aludirajući na Marinu Rajević, Vučić često citira izjavu Dragana Džajića: „Dok sam bio predsednik Crvene zvezde, igračima sam podvodio kurve, a oni su ih ženili“. Te gadosti, interno plasirane, sada izgledaju sasvim bezazleno u odnosu na bruku koju je naneo Vujadinu Saviću i celoj njegovoj porodici. A sve zato da bi dobio priliku da u to blato uvalja Aleksandra Đorđevića.
Dok je bio na čelu BIA, Đorđević je iskoristio priliku za pristup dosijeima i strogo poverljivim informacijama. Iako je Vučić tvrdio da je Đorđević tri puta vršio uvid u dosije mame Angeline, mnogo je verovatnije da mu je zasmetalo što je tadašnji šef BIA prikupio podatke o njegovim vezama sa šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Tonijem Blerom i Aleksandrom Sorošem. Takođe, Đorđević raspolaže informacijama o Vučićevim kontaktima sa vođama surčinskog i zemunskog klana, kao i sa ljudima iz „Crvenih beretki“, uključujući i Milorada Ulemeka Legiju.
Pošto ne zna šta sve Đorđević ima o njemu i šta može da plasira u javnost, Vučić izbegava otvoreni sukob. Zato preko društvenih mreža širi glasine da je transrodna prostitutka A.K. za klijenta imala i Đorđevića.
Iza perverzija, kojima ovaj skandal privlači pažnju publike, prepliću se politički i poslovni interesi mnogih moćnika iz vrha kartela. Kao što se vidi, vodeći funkcioneri SNS-a ne žele da se uključe u Vučićevu kampanju protiv Ostoje Mijailovića, Zvonka Veselinovića, Veselina Milića i Aleksandra Đorđevića. Nikome ne pada na pamet da se zamera toj ekipi, kojoj ni Vučić ne može da stane na kraj.
Paralelno s tim, razbuktava se još jedan, jednako pikantan sukob u vrhu kartela. Kao što je Magazin Tabloid objavio pre dva meseca, na slučaju automobilskog šampiona i bivšeg naprednjačkog poslanika Dušana Borkovića raskrinkana je šema po kojoj kartel izvlači novac iz javnih resursa. Borkoviću je, iz gradskog budžeta Pančeva, godišnje isplaćivano oko milion evra na ime sponzorstva dva njegova kluba, Pista tim i Auto sportski Geb tim. Deo tog novca Borković je morao da vrati Srpskoj naprednoj stranci, odnosno njenom povereniku za Južnobanatski okrug Branku Maloviću. Kad mu se učinilo da Malović traži previše, šofer se za pomoć obratio Andreju Vučiću.
Razgovori su snimljeni, a nedeljnik Radar je nedavno objavio tri kratka dela, na kojima se čuje rasprava Dušana Borkovića i Branka Malovića, a sastanku, koji je inicirao Andrej Vučić, prisustvovao je i tadašnji gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov.
– Ja sam sa Andrejem pričao tri sata… Ja sam lično rekao Andreju da mi se smanje pare. On je rekao ovim tonom: „Da ti niko nije takao dinar. Ne daj da te reketiraju, nek ti uplate sve.“ Tim rečima mi je rekao da on ne želi da dođe do daljih problema. (…) On je meni rekao, bukvalno, ako je prošle godine moglo, kako onda da ti sad ne daju? Znači, poenta je bila da prošle godine nije bilo problema zakonskih, a sad ima velikih zakonskih problema. I sad umire grad, sve umire zbog mene… Andrej zna koliko konkretno sam dao stranci i uopšte Srbiji. I ako će to sve da rikne zbog mene, onda jebeš sve stvarno. Ja ne znam šta stvarno da mislim, jer me taj čovek podržava, isto kao što podržavam ja njega i Aleka – rekao je, između ostalog, Borković.
Vučić je ceo slučaj banalizovao, sveo ga na svoj nivo.
– Razgovor je snimila Borkovićeva bivša žena. U međuvremenu, oni su se razveli i žena je taj razgovor dala advokatu Ivanu Niniću. E, tako se to pojavilo u javnosti – rekao je ekspert za analizu porodičnog prljavog veša.
Afera sa snimljenom debatom oko raspodele novca iz gradskog budžeta ne predstavlja deo brakorazvodne parnice, nego dokaz o tome kako funkcioniše organizovana kriminalna grupa, koju predvode braća Vučić. No, tužilaštvo nije reagovalo, nije pokrenulo istragu koja bi otkrila ko je i kako učestvovao u izvlačenju novca iz pančevačke gradske kase. Umesto tužilaštva, reagovala je Andrijana Kerkez Borković, bivša supruga Dušana Borkovića.
„Raspolažem saznanjima da su Dušan Borković i njegov kum Vladimir Jovanović obezbedili tehničke uslove za snimanje sastanka sa Brankom Malovićem i Sašom Pavlovom, kao i drugih sastanaka koje je Dušan Borković održavao u porodičnoj kući u Pančevu i van nje. Za konkretni snimak, koji je objavljen u magazinu Radar, zna brat predsednika Republike, Andrej Vučić, kome se Dušan Borković žalio da od njega pokušavaju da uzmu duplu proviziju od novčanih sredstava koja dobija kao sponzorska izdvajanja iz kase grada Pančeva – napisala je Andrijana Kerkez Borković na društvenoj mreži X.
U istoj objavi, ona je navela da nije snimila sporni razgovor i da nema taj snimak, ali potvrđuje da je autentičan i da postoji „kao i na desetine, odnosno stotine drugih audio zapisa nastalih pod istim okolnostima i povodom sličnih tema“. Bivša supruga automobilskog asa je pobegla iz Srbije 31. jula ove godine, kad je procenila da ovde ne postoji nijedna institucija koja bi je zaštitila od ozbiljnih pretnji kojima je bila izložena.
– Danas svu podršku i zaštiti dobijam od američkih pravosudnih organa, kojima sam zahvalna na saradnji i pred kojima se vode relevantni postupci – istakla je Andrijana Kerkez Borković.
Upravo toga – postupaka pred američkim pravosuđem – najviše se plaši Aleksandar Vučić. On može samo da pretpostavi koliko puta su Borkovići snimali razgovore s njim i njegovim bratom, sa Malovićem ili drugim korumpiranim naprednjacima. Osim Vučića, takvi dokazi izazivaju paniku u vrhu kartela.
Nebojša Šurlan je, dok je vršio dužnost direktora Infrastrukture Železnice Srbije, snimao svoje razgovore sa Sinišom Malim, koji je tražio da prebaci novac iz tog javnog preduzeća na račun Crvene zvezde. Tužilaštvo je ignorisalo i taj slučaj. Ipak, svi učesnici u krivičnim delima dobro znaju da se bliži trenutak kada će morati da polažu račune pred tužiocem i sudijama. Kad dođe do toga, kad snimci ovakvih razgovora, kao što je Borkovićev i Malovićev ili Šurlanov sa Malim, budu objavljivani na RTS-u, u potpunosti će se razotkriti pljačkaška mašinerija Vučićevog kartela.
Kao gnoj iz puknutog čira, iscuriće dokazi njihovih kriminalnih i korupcionaških kombinacija. Tek tada će većina glasača SNS-a, hipnotisanih lažima i prevarama sa Pinka i ostalih trovačnica, moći da shvate razmere pljačke, koju su izvršili oni politikanti, kojima su davali poverenje.
Vučić će na sve načine pokušavati da produži boravak na vlasti i odloži suočavanje sa pravdom. Taj zadatak mu je sve teži iz dana u dan. Studenti i pobunjeni građani pojačavaju pritisak, a sve više naprednjaka spas traži u bekstvu iz kartela. Neki se nude opoziciji, a neki, poput Andrijane Kerkez Borković, zaštitu traže od američkih institucija. Uskoro, kad Tužilaštvo za organizovani kriminal pritegne Gorana Vesića, Tomu Momirovića, Zoranu Mihajlović, Anitu Dimovski i ostale osumnjičene za korupciju u projektu rekonstrukcije i izgradnje železničke pruge Beograd – Subotica, na videlo će izaći i mnogi inkriminišući tragovi, koji vuku prema Vučiću. On to neće moći da izdrži.
Ni Srbiji neće biti lako da se suoči sa činjenicom da su je opljačkali primitivni diletanti, najsramniji simboli pohlepe, koji su se uzdigli iz društvenog taloga. Ipak, ta vrsta katarze je neophodna za ozdravljenje države i naroda, pa makar morali da se provlače kroz blato skandala sa seksom, lažima i audio trakama.
