Pročitaj mi članakStrane banke više ne daju kredite, a investicioni fondovi ne žele ni pod izuzetno povoljnim uslovima da kupe srpske državne obveznice. Svi znaju da je Srbija bankrotirala, da nema novca da vraća kredite.
Међународне финансијске институције захтевају да се курс динара прилагоди тржишним условима, а не политичким одлукама. Процењује се да би се, до краја ове године, реални курс кретао од 250 до 350 динара за један евро. То би вредност плата и пензија смањило за две трећине. Истовремено, Србији прети несташица енергената, која ће покренути нови талас инфлације. Београдски ГСП већ смањује број возила на одређеним линијама, као и приватни превозници на међуградским трасама. Стиже дуга, хладна и гладна зима, као логична последица Вучићеве владавине.
Републички буџет је у дефициту од скоро три милијарде евра. Буџет Београда је у дефициту 90 милиона евра. Стране банке не дају кредите за инфраструктурне пројекте. Инвестициони фондови не желе да купе српске државне обвезнице. Организатори међународне изложбе ЕXПО траже нову дестинацију, пошто нема шансе да буде одржана у Србији. Одлазак из Србије најављује и више од 200 страних компанија, а стижу само нове америчке санкције, несташице енергената, поскупљења, инфлација и дуга, хладна и гладна зима.
У каквом су стању финансијски и привредни систем Србије и са каквим последицама ће се ускоро суочити најбоље илуструје чињеница да министар Синиша Мали није успео да нађе купце за нову емисију државних обвезница у износу од две милијарде евра. Мали је средином октобра боравио у Сједињеним Америчким Државама у потрази за инвестиционим фондом коме би могао да прода српске хартије од вредности. На први поглед, понуда је одлична: камате од 5,25 одсто, са роком отплате од десет година. Ипак, нико није хтео да је прихвати. Амерички финансијски експерти су проценили да Србија не може да измирује ни раније узете кредите, па неће моћи ни ново задуживање.
Према тој анализи, иако Србија приказује јавни дуг у износу 38,55 милијарди евра, његова реална вредност је око 106 милијарди евра. На разлику, између осталог, утиче фиксни курс динара. Светска банка и Међународни монетарни фонд, као и друге финансијске институције, сматрају да та политичка одлука више није одржива и да курс динара мора бити ускладити са реалним односима на тржишту.
У пракси, то би значило да би један евро, у тренутку укидања фиксног курса, вредео између 250 и 350 динара, са тенденцијом даљег раста. Пре или касније, до тога мора доћи. Тржишно одређивање курса динара не одговара увозничком лобију, али могло би да подстакне опоравак привреде. Међутим, суочавање са стварним стањем биће изузетно болно за грађане, чије плате и пензије ће се смањити за две трећине. Финансијски систем, који је формирао режим Александра Вучића, већ 13 година се одржава на фискалним манипулацијама. Тај модел је исцрпљен. Више нема страних кредита, па не могу ни да се исплаћују плате од хиљаду евра.
Сурове реалности су свесни и главни кривци за такво стање. Влада Србије је 16. септембра ове године организовала аукцију десетипогодишњих државних обвезница у вредности од 28,55 милијарди динара. Продате су обвезнице за само 10,98 милијарди динара по купонској стопи од 5,25 одсто. Следећа аукција, која је планирана за 17. децембар, отказана је услед недостатка заинтересованих клијената.
Вучић и Мали су планирали да откупе све државне обвезнице преко својих фондова у Уједињеним Арапским Емиратима и једног из САД-а, на који наводно има утицај њихов пословни партнер Ричард Гренел. План је пропао чим су се промениле околности, које су довеле до тога да државне обвезнице изгубе вредност, а њихова куповина постане чисто бацање пара.
Енергетска криза, иницирана америчким санкцијама НИС-у и руска решеност да не продају ту компанију, прети повратком Србије у деведесете године прошлог века. Већ првог новембарског дана поскупело је гориво. Очекује се да Рафинерија у Панчеву до средине новембра потроши све резерве нафте за прераду, а тада почиње колапс система.
Деривати из увоза неће бити довољни ни за 30 одсто тржишта, а цена ће им се удвостручити. Раст цена горива покренуће талас инфлације, која је ионако међу највећима у Европи. Од Србије, већу стопу инфлације тренутно имају само Украјина и Естонија.
Београђани већ осећају последице несташице горива. Градско саобраћајно предузеће је смањило број аутобуса на одређеним линијама. Такође, приватни аутопревозници редукују број полазака на међуградским линијама и повећавају цене карата.
Проблеми са снабдевањем нафтом изазвали су и проблеме у раду Електропривреде Србије, тако да се може очекивати и несташица струје. Услед недостатка новца, за потребе ТЕНТ-а купљен је јефтин, нискокалорични угаљ из Индонезије. Са тим угљем, који се мрви у руци, не може да се оствари ниво производње електричне енергије, који је неопходан за покривање тржишта.
Уз све то, 1. јануара 2026. ступа на снагу одлука Европске комисије, по којој ће ЕПС морати да плаћа годишњу „карбонску таксу“ од 200 милиона евра. Та одлука је донета пре пет година, али ЕПС и Влада Србије ништа нису предузели да систем производње прилагоде захтеваним стандардима. На отплату те таксе отићи ће сав годишњи приход ЕПС-а, што ће додатно угрозити пословање компаније.
Иако Вучић најављује могућност да проблем са нафтом реши национализацијом НИС-а, то би изазвало још већи удар на енергетски систем. Ако Србија на тзв. непријатељски начин преузме НИС од Гаспром Њефа и Гаспрома, не може да очекује нови повољан уговор за испоруку руског гаса. С обзиром да актуелни уговор истиче 1. јануара 2026, у случају национализације НИС-а, чак и ако пристане на наставак трговине гасом, Русија сигурно неће испоручивати исте количине по истој, изузетно повољној, цени. Без гаса биће угрожено више од 340.000 домаћинстава и две трећине индустријских постројења.
Све што је Вучићев режим радио од доласка на власт, водило је ка оваквом крају. Довео је Србију до провалије. Што је најгоре, Вучић намерава да настави у истом смеру. Да би купио време, док чека да се Американци и Руси нагоде око НИС-а, Вучић је омогућио тој руској компанији да настави платни промет преко Дина картица и куповине у кешу.
Америчке власти су, последњег дана у октобру, послале допис Народној банци Србије са упозорењем да постоји могућност увођења тзв. секундарних санкција. Уколико дође до тога, биће прекинуте међународне трансакције са Србијом, стране банке и осигуравајућа друштва ће обуставити пословање у Србији и све финансијске институције ће прекинути сарадњу са НБС.
Упоредо с тим, из Европског парламента стижу притисци који још више погађају Вучића и његове сараднике из врха власти, јер нису усмерени само на Србију, него и на њих лично. Резолуција, у тачкама 29 и 30, позива Европску комисију да „размотри увођење циљаних санкција против лица одговорних за тешка кршења закона и људских права“. Осим тога, Европски парламент је позвао све земље које учествују на ЕXПО 2027 у Србији да „узму у обзир забринутости и доказе о широкој корупцији повезаној са властима, као и пријављено непоштовање основних грађевинских стандарда и правних захтева у организацији и изградњи објеката намењених за ту изложбу“.
Иако Резолуција нема обавезујући карактер, нема сумње да је на овај начин стављена тачка на ЕXПО. Све европске државе морају да узму у обзир упозорење на корупцију и непоштовање грађевинских стандарда. На то мора да реагује и Међународни биро за изложбе (Буреау Интернатионал дес Еxпоситионс), са седиштем у Паризу. Менаџери Бироа већ су понудили шпанској Малаги да преузме организацију ЕXПО 2027, али тај град, који је био противкандидат Београду на конкурсу пре две године, није пристао.
Док траје потрага за новим организатором међународне изложбе, Вучић и његови политички и пословни ортаци не могу да се помире са губитком очекиваног плена од око 15 милијарди евра. Ипак, то не значи да су одустали од намере да наставе са черупањем јавних ресурса.
Без обзира на несташицу новца у буџету, Вучић је проширио „Београд на води“ од савске обале до Теразија и узводно до Чукаричке падине. Сличан модел отимачине градске имовине намерава да спроведе београдски градоначелник Александар Шапић. Реализација пројекта „Београд паметан град“ спроводиће се у стилу „Београда на води“. Суспензија Закона о јавним набавкама омогућиће склапање послова директном погодбом, без тендера, како би уговоре добијале фирме тајкуна из СНС-а.
Шапић намерава да буџетски дефицит покрије продајом имовине града Београда, а истовремено да се код домаћих банака задужи за још пет милијарди динара. Две и по милијарде динара намењено је за изградњу кућица за комуналну милицију. Осим тога, за пројекат „Платформа за безбедност вртића и школа“, намењено је 8,7 милијарди динара, које ће добити приватна фирма Атлас Сецуритy, чији батинаши су укључени у градско обезбеђење, а хонорарно су ангажовани и на гушењу студентских и грађанских протеста.
За такве пословне партнере и њихове пројекте, Шапић ће наћи новац, а нема га за градско предузеће Апотекарске установе „Београд“. Апотеке дугују више од 1,9 милијарди динара добављачима, а њиховим радницима плата касни пет месеци. Онемогућено је издавање лекова и медицинских средстава на рецепт, као и редовно снабдевање основним лековима, укључујући антибиотике, цитостатике, аналгетике, инсулин… Рачун Апотека „Београд“ је у блокади, али представници власти немају решење за то. Они се ионако лече у иностранству. За лечење Србије потребно је, пре свега, сменити власт Александра Вучића. Иза њега ће остати бројни тешки проблеми, али и шанса за опоравак држави и народа од последица владавине напредњачког картела.
