Pročitaj mi članakU Srbiji se poslednjih meseci prosvetni radnici suočavaju sa otkazima, neprodužavanjem ugovora i pritiscima. Pored njih i direktori škola su se suočavali sa pritiscima i uslovljavani da dostavljaju spiskove Ministarstvu prosvete koji nastavnici vrše obustavu rada i kada.
Борбу просветних радника и отказе јавност повезује са подршком студентима и средњошколцима у Србији који су већ 10 месеци на улицама тражећи одговорност за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду услед чега је 16 људи и деце изгубило живот, пише Нова економија.
Међутим, њихова борба је почела далеко пре трагедије, када су пружили подршку колегиници из Трстеника, када су поред тога почели да указују на услове рада, незаштићеност, ниподаштавање професије и административне проблеме.
Мирјана Кривокапић, чланица Извршног одбора Форума београдских основних школа, сматра да је дељење отказа и непродужавање уговора директно повезано са штрајком просветара.
– Та обустава рада је била организована на републичком нивоу и ниједна школа није имала могућност да индивидуално организује обуставу рада која ће се односити на ту школу. Она је била организована од стране четири репрезентативна синдиката где су се сви други синдикати укључивали по својој вољи као подршка. Нажалост тај чин је политизован, а ми смо сада на рубу срама јер смо желели да искажемо мишљење да нама у просвети није добро, да наш статус у просвети није задовољавајућ, а на крају се испоставило и да смо и страначки и политички ангажовани. Свакакве етикете смо добијали редом. То је оно што нас боли – рекла је она.
На наставнике и запослене се и даље врше притисци, тврди она, а просветни радници се од стране директора „врбују“ да се не придружују синдикатима.
– Ми смо кренули са подршком колегиници у Трстенику, раније смо кренули са указивањем на проблеме, а надстрешница и протести су се десили много касније. Наши услови су били приоритет јер смо ми били незаштићени од родитеља, управе. Треба зауставити атак на нашу професију – каже Кривокапић.
Иако је у току тренд отпуштања просветних радника, званични подаци Министарства просвете говоре о томе да је просветних радника заправо јако мало и да у школама недостаје више хиљада њих.
На сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије налази се одељак који се односи на слободна радна места у школама широм Србије. Тако је закључно са првом недељом септембра у школама недостајало укупно 79.745 просветних радника у које спадају наставници предметне наставе, помоћни наставници, наставници практичне наставе, разредне наставе, дефектолози, наставници у комбинованом одељењу…
На сајту се налази и ажурна листа технолошких вишкова. Па је тако 1.785 наставника у школама у Србији проглашено као технолошки вишак.
Као додатно објашњење шта тачно представљају листе, наводи се да листе служе како би директори школа у којима се отвори место, знали да постоје расположиви кадрови, али и појединцима и синдикатима како би имали основ да провере да ли су њихова права испоштована. Ове листе састављене су, како се наводи, по посебном колективном уговору договореном са синдикатима када потреба за радом неког запосленог престане у некој школи он има предност приликом попуњавања новоотворених места у другим школама.
Мирјана Кривокапић каже да су подаци и тренутна ситуација заправо парадокс. С једне стране отпуштање радника, а с друге мањак њих 80.000.
– Постоји велика вероватноћа да се људи циљано постављају на та места. Да су то људи који циљано иду у неке школе уместо одређених наставника – рекла је она.
Кривокапић је подсетила и на чињеницу да синдикат има право на увид у листе слободних радних места и листе запослених за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба, а то су технолошки вишкови.
– Чак и на примеру мале школе можете видети један велики системски проблем. Не запошљавају се стручни људи. Не можете данас видети да наставника математике замени математичар, а можете видети да истог математичара нема на замени. Ово је чиста политичка акција прогона, али то не можемо доказати. Жао ми је што се то ломи на просветарима који и не мисле о политици, већ о статусу, деци, ситуацијама у школи. После свега нас ова ситуација још више боли јер нам се лепе етикете које не стоје и које ми сигурно нећемо подржати. Наша борба ће да се настави, ми ћемо наћи начин да се не ломи све ово преко деце, јер смо и прошлу школску годину завршили само због тога да деци не ускратимо право на школовање да им обезбедимо оно што им по закону припада, јер ми смо ту за њих – каже Кривокапић.
Подсећа да су синдикати тражили од Министарства просвете повратну информацију и разговор о тренутном стању у просвети али да га никада нису добили.
Уколико се просветном раднику не продужи уговор на одређено време, а разлог за непродужење уговора је политичка припадност, синдикални рад или лични став, радник има право да покрене тужбу против послодавца, упозоравају четири организације у Србији које се баве радним правима.
Центар за политике еманципације, Иницијатива за економска и социјална права „А11“, Центар за достојанствен рад и Удружење за радна права жена „Роза“ навели су у заједничком саопштењу на које све начине се просветни радници могу заштитити у овој ситуацији.
Наиме, уколико постоји индиција да уговори просветних радника нису продужени, не зато што више нема потребе за кадровима истог профила, већ због личног става запосленог, радници поред тужбе могу пријавити овај случај Инспекторату за рад и просветној инспекцији, али и поднети притужбу Поверенику за заштиту равноправности.
Како наводе организације, инспектор рада је законом овлашћен и дужан да реагује када постоји дискриминација. Ако то не учини, и сам може сносити одговорност јер је непоступање службеног лица (када је дужно да поступи) кривично дело.
– Ова пракса није само радно-правни проблем, она може представљати и кривично дело: повреда равноправности (чл. 128 КЗ), ако се уговори не продужавају због различитих убеђења запосленог, јер се никоме не може ускратити Уставом загарантовано право на рад због различитог убеђења, па би се кривична пријава могла поднети и против директора школе и инспектора рада ако не реагују по пријави – наводе из организација.
Како додају, управо уговори на одређено време јесу механизам притиска на запослене. Огроман број запослених у просвети у Србији ради на уговорима о раду на одређено време, иако предају предмете који постоје сваке године и обављају послове сталног карактера. Европски суд правде више пута је пресудио да се злоупотребом узастопних уговора на одређено време крши право радника и радница и да су они у суштини стално запослени.
– Године флексибилизације радног права и стално наметано ограничавање запошљавања у јавном сектору, нарочито по налогу међународних финансијских институција попут ММФ-а, довеле су до систематске несигурности у којој се данас налазе просветни радници и раднице. Привремени уговори су постали механизам којим се људи држе у сталном страху и зависности, лишени стабилности и достојанства – закључују.
