Pročitaj mi članakAmerika je neočekivano povukla potez koji je zapanjio čak i deo sopstvene javnosti: Otkrila je postojanje svoje do sada poverljive krstareće rakete AGM-181A, projektovane da nosi nuklearno oružje.
Овај потез, како преносе руски и западни аналитичари, делује као директан одговор Вашингтона на руску ракету Буревестник, о којој је Москва недавно објавила нове податке.
Све је почело крајем октобра када је аматерски фотограф Иан Рекио случајно снимио авион Боеинг Б-52Х како прелеће долину Оwенс у Калифорнији.
На први поглед то је био обичан лет, али поглед на фотографије изазвао је праву буру: На крилу бомбардера налазило се оружје које јавност до тада није имала прилику да види. Према стручним проценама, то је била управо ракета АГМ-181А са термонуклеарном бојевом главом типа W80-4.
Занимљиво је да је лет обављен по ведром времену, на малој висини и изнад територије која је доступна цивилима. Још упадљивије, авион је летео са укљученим транспондером и емитовао јасан позивни знак „Торцх52“.
Многи су одмах закључили да оваква демонстративна отвореност не може бити случајна. Напротив, све указује да је лет био инсцениран – да се оружје покаже и да слике дођу до оних којима су намењене.
У аналитичким круговима влада мишљење да је циљ био јасан: Послати поруку Москви и председнику Владимиру Путину да Сједињене Државе имају спреман одговор на Буревестник. Стручњаци процењују да АГМ-181А има домет од око 2.400 километара, што је сврстава међу стратешке пројектиле средњег домета који могу да носе нуклеарни терет.
Публикација „Взгљад“ наводи да је објављивање података о овој ракети готово сигурно плански потез, намењен да се појача психолошки притисак и покаже америчка одлучност. То се уклапа у ширу слику – у тренутку када се глобална равнотежа оружја помера и када обе стране све отвореније демонстрирају своје капацитете.
Сама чињеница да је снимак начинио цивил, а да су детаљи одмах процурили у јавност, додатно подржава тезу да је цео догађај пажљиво режиран. Уосталом, у свету стратешког одвраћања случајности готово да не постоје.
Ако се овакви сигнали буду наставили, биће јасно да се не ради само о техничком надметању, већ о новој фази глобалне игре моћи, у којој се оружје користи као језик порука између држава. А то, по свему судећи, отвара поглавље у којем ће транспарентност постати нова форма застрашивања – све отворено, али никада до краја речено.
