Pročitaj mi članakPiše: Sveštenik Miladin Mitrović, savjetnik SNP – Izbor je naš za religijska pitanja i starješina Hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Banja Luci
Премијера руског документарног филма под називом „Рат против православља“ који је недавно био емитован на Радио Телевизији Републике Српске, на врло упечатљив и документован начин показао је сву трагедију и страдање канонске Православне Цркве у Украјини. Гледаоци су имали прилику да виде све страхоте и патње геноцидног гоњења православних вјерника канонске Цркве. Потресни су кадрови уништавања цркава и манастира, убистава и прогона свештеника и монаха, насилног отимања црквене имовине који се спроводе по директном наређењу злочиначког кијевског режима. Филм не само да нас није оставио равнодушнима, него је пробудио емоције искренога жаљења због страдања наше православне браће, посебно због чињенице што је украјински раскол дрфинитивно разбио једиство Православне Цркве у цјелини.
Филмски ствараоци, не ограничавају се само на приказивање чињеница ових страшних злочина, него и указују на један од главних узрока садашњег хаоса. Политички авантуризам Цариградског патријарха Вартоломеја, који је 2018. године украјинским расколницима даривао Томос о самосталности, сноси сву одговорност за безакоње и геноцидно гоњење кроз које пролази канонска православна Црква у Украјини. Већ пуних шест година, у пламену безакоња на овој многострадалној земљи, вартоломејеви послушници уништавају истинску вјеру, и да трагедија буде већа овим безумним звјерствима се не назире крај. Да би оправдао своје неканонске активности, Вартоломеј је дипломатским напорима покушавао да добије подршку од стране осталих Помјесних Православних Цркава. Видјевши очигледно нарушавање канонског поретка православне вјере, већина Помјесних Цркава, укључујући и Српску Православну Цркву, одбила је да подржи његове авантуристичке радње. Неуспјели пројекат са украјинским расколницима, створио је атмосферу дубинске подјеле унутар Православне Цркве у цјелини и у великој мјери пољуљао ауторитет цариградског патријарха, због чега је он сада почео да тражи савезнике међу неумољивим противницима православног свијета – у Римокатоличкој цркви и унутар самог Ватикана.
Предстојећи сусрет између Вартоломеја и римског папе Лава XIV у Турској, који је планиран за крај новембра поводом прославе 1700. годишњице Никејског сабора, управо указује на нову политичку авантуру званичнога Фанара. Цариградски намјесник покреће убрзани екуменски процес сближавања са Ватиканом, не би ли на такав начин успио да поврати свој дискредитовани ауторитет и изгубљено повјерење. Његове скандалозне изјаве о заједничком прослављању Васкрса са католичком Црквом, потребом за мјењањем црквеног календара и идејом о уједињењу са римокатолицима не носе само популистички карактер. Оваквим изјавама он показује спремност, да се зарад проширења своје моћи и учвршћења позиција на међународној сцени, одрекне хиљадугодишње историје Православља. Некада симбол строгог чувара Православне вјере Цариградска патријаршија, данас се у лицу патријарха Вартоломеја претворила у најсрамнију полугу која мјења и дискредитује свете истине наше вјере.
Многи римокатолички богослови упозоравају на штетност сусрета римскога Папе са царградским патријархом. По њиховом мишљењу, његова могућа комуникација са Вартоломејем била би својеврсна дискредитација Свете столице. Спремност Ватикана да се укључи у дијалог са личношћу која је изазвала свеопшти хаос и раскол унутар цијелога Православља, не бих доњела ништа добро и позитивно римском Папи. Цариградски патријарх је одавно изгубио право да представља православни свијет у цјелини, што потврђује и чињеница да његову политику подржавају само неке грчке помјесне Цркве.
Вријеме неупитно показује да је све мање оних који су и даље спремни толерисати Вартоломејеве, далеко од безопасних, „лудорија“, које су довеле до трагичног раскола и смрти више хиљада православних верника и које пријете даљим катастрофама. Најбољи излаз из садашње ситуације био би брзо сазивање неке врсте Васељенског сабора, гдје ће поглавари Помјесних Цркава утврдити свој став о Вартоломеју, укључујући и процену његове комуникације са Ватиканом.
