Pročitaj mi članakKratkom porukom, odštampanom na papiru, radnici danske fabrike "Kentaur" u Vranju obavešteni su u ponedeljak ujutru da su ostali bez posla i da se fabrika zatvara. Njih 253 ostalo je bez primanja i sa slabim nadama da će uskoro doći do bilo kakvog radnog mesta. Nisu jedini. Sve je duži spisak fabrika koje se zatvaraju, a čiji je dolazak u Srbiju vlast najavljivala na velika zvona, velikim rečima i obećanjima. Neretko su ona dolazila od samog Aleksandra Vučića, obično u vreme predizborne kampanje, kada je sopstvenom pregovaračkom umeću pripisivao zasluge za nova radna mesta. Sad kad se fabrike zatvaraju, predsednik se ne oglašava. Možda zato što je ovo potvrda da vlast na čelu s njim nema nikakvu razvojnu strategiju, te da otvaranje fabrika služi samo za kupovinu glasova, ocenjuju sagovornici Nove.
У понедељак ујутру стигла је вест да су радници Кентаура остали пред капијом фабрике и да им је уручено обавештење у ком пише да је донета одлука о затварању фирме, те да су њихове личне ствари остале унутра.
Извршна директорка ове данске фирме Мие Корг у писаној изјави за портал Слободна реч рекла је да је фабрика у Врању затворена због значајног дефицита који компанија коју води бележи, као и због лоших пројекција на тржишту рада за ову и наредну годину.
“Више ћемо да радимо”
Средином септембра и компанија Леони Србија саопштила је да је прва група од око 400 запослених у огранку у Малошишту добила отказ, у складу са ранијом најавом да ће ова фабрика до краја године бити угашена. До краја године у огранку Малошиште без посла ће остати још око 1.500 људи. Разлог затварања овог огранка, саопштили су из управе, јесте пословање са губитком.
А сетимо се речи којима је председник Србије Александар Вучић у априлу 2018. најавио отварање ове фабрике.
“Свака фабрика је срећа за Ниш, Србију, регион. Свака фабрика коју смо отворили и коју ћемо тек отворити значи да ћемо више да радимо, као и да знамо да све захтева труд и напор, јер се без рада не може ништа. Зато морамо да будемо спремни и орни за још рада”, рекоа је тада Вучић.
У октобру 2022. године, председник је присуствовао и свечаном отварању новог производног погона компаније Грунер Србија у Власотинцу. Тада је речено да ће на новоотворених 4.600 квадратних метара бити запослено још 200 радника, и том приликом поручио да је у питању фабрика важна не само за Власотинце већ и за цео Јабланички округ, цео југ Србије и целу Србију.
Председник Вучић се захвалио свим радницима фабрике Грунер на начину на који својим радом, лојалношћу и марљивошћу представљају Србију, а руководству компаније на новим улагањима и поштовању према Србији, поручивши да Србија то зна да цени.
„Хвала вам драги пријатељи. Све најбоље вам желим и нека дуго остане овде компанија „Грунер“ породице Шпрајцер. Нека живе Власотинце, југ Србије и цела наша Србија“, ускликнуо је председник.
У априлу 2023. пријатељи из компаније Грунер обавестило је запослене да је пала одлука и да без посла остаје 67 радника, који ће бити проглашени технолошким вишком.
Пре 10 година у Врању је отворена италијанска фабрика обуће Геоx, која је у том тренутку од државе добила субвенције од чак 9.000 евра по сваком запосленом. Тадашњи премијер Александар Вучић је рекао да је дошло време да Србија промени свој однос према сиромашнијем делу свог народа, да почне убрзано да гради путеве, комуникације, инфрастурктуре, да помаже долазак страних инвестиртора, да Врање оживи, Владичин Хан да види перспективу, да Трговишту помогнемо више него икада.
Геоx је затворио погон у јулу 2021. године, оставивши без посла 1.200 радника. Пропаст је почела у новембру 2020, када је око 300 радника обуставило производњу због неисплаћеног прековременог рада, продужавања радног времена и кашњења плата онима који су на боловању.
“Радници су у сталном страху. Могу само два пута у тоалет, не смеју да се жале, не смеју да питају, ту су да ћуте и често трпе увреде. Називају их „локалцима“, „циганима“ и стално прете отказом”, рекла је тада једна од радница за Нову и додала да је шефица када би приметила да неко више од два пута иде до тоалета, радницима говорила да носе пелене и чак је демонстрирала како се оне стављају.
Накнадна изјава председника Вучића да је два месеца раније знао да ће компанија Геоx затворити фабрику, изазвала је огромно незадовољство код радника који су остали без посла и зарада.
“Ако сте све знали зашто нас нисте упозорили да се сналазимо? Овако ви сте саучесник у овом социјалном злочину над нама и нашим породицама, које сада немају ни за хлеб”, поручили су радници, а објавио је Данас.
И тако у недоглед…
Куповина гласова…
Посланица Зелено-левог фронта Наталија Стојменовић за Нову каже да је јасно да отварање фабрика Српској напредној странци служе само за куповину гласова, а не за бољи живот људи.
“Као неко ко је рођен и одрастао у Врању знам колико свака фабрика у том граду значи не само радницама и радницима него и запосленима. Већина моје породице је радила у гигантима као што су Yумцо, Симпо, Коштана, Алфа. Свака од њих је уништена или се уништава”, каже Стојменовић и додаје:
“У претходних 10 година Србија је уложила 80 милиона евра у субвенције страним инвестицијама. Многе од тих фабрика као што су Геоx, Бенеттон, Аптив, Митрос, Грунер, Леони су затворене по истом рецепту – завршавале су своје пословање чим је истекла уговорна клаузула о запослењу. Велики број тих фабрика је био на југу. И све оне су тобоже обећавале просперитет а заправо све што је држава субвенционисала страним инвеститорима су на крају највећу цену тога платили радници и раднице”.
А то, сматра она, показује да је политика СНС-а заснована искључиво на куповини социјалног мира и гласова кроз субвенције страним инвеститорима.
“Када истекну уговори, фабрике се затварају, радници остају без посла, а држава и странка на власти, се тад завлаче у мишију рупу. Већ годинама раднице и радници плаћају највећу цену овакве политике. Улагања од 80 милиона евра у субвенције нису донела стабилна радна места, већ су створила привид економског раста који служи само политичкој пропаганди. Градови попут Врања постају све празнији, јер људи губе веру да могу да живе од свог рада”, каже Стојменовић и закључује да нам је потребна потпуно другачија економска политика, она која улаже у људе и заједнице, а не у инвеститоре који дођу, узму субвенције и оду”.
Професор Факултета политичких наука у пензији Зоран Стојиљковић такође сматра да режим СНС нема никакву развојну политику и стратегију.
“То је уобичајена пракса коју смо имали и јесте то део нечега што ја називам сервилним односом државе према корпоративном страном капиталу и његовим улагањима. Ту имате ту класичну причу да се са великим улагањима и субвенцијама по радном месту и ослобађањем од доброг дела обавеза које имају фирме, затим улагања државе у инфраструктуру, привлачио страни капитал и рекламирао тај тип зависног привредног развоја. Привлаче се углавном стране инвестиције у неконкурентне области поизводње, без икаквих гаранција да ће страни капитал остајати и након истека субвенција и пошто прође одређени броја година. Они су практично извлачили ренте и профите докле је то могло и онда су напуштали земљу”, наводи Стојиљковић за Нову.
Тај модел је, како тврди, исцрпљен.
“Будимо реални, Србија касни у тој трци ка дну, која је типична за све бивше социјалистичке земље, где улагања иду на овај начин и где ви практично можете да привучете страни капитал само дајући боље услове од других. То је та трка ка дну. Они увек прете да ће отићи на неко друго, јефтиније место, где ће имати јефтинију радну снагу. После неког времена људи неће било какав посао, него посао од којег се може пристојно живети, а онда капитал почне да одлази или почнете да увозите још јефтинију радну снагу, па Непалци почну да вам возе аутобусе или штагод. Практично се показало да ви развојну политику и стратегију немате”, закључује Стојиљковић.
