Pročitaj mi članakPredsednik je rekao da će udeo izdataka za penzije biti 9,9 odsto bruto domaćeg proizvoda. Vlast, dakle, računa da će BDP dogodine povećati na čak 97,6 milijardi evra. Još samo da objasne kako to misle, ako je prošle godine bio 82,6 milijarde, a ove realni rast neće biti veći od 2,75 odsto
Најављујући у недељу ујутро „радосну“ вест да ће у децембру, како то, иначе, важећи закон и прописује, уследити повећање пензија „не за 11 или 12, како смо причали, већ за 12,2 одсто“, председник Александар Вучић у нехату је открио и неколико веома занимљивих детаља, који нису изазвали већу пажњу шире јавности. А свакако је заслужују. Ако ни због чега другог, онда због другог дела обећања, која су и Вучић и његов министар финансија Синиша Мали дали најстаријима, да ће до краја 2027. њихове просечна примања достићи 650 евра.
При томе је сам Вучић рекао да по њиховим рачуницама до краја 2027. просечна пензија може да се некако повећа на 630 евра, а да остаје да се види како ће, ето, испунити обећање да она, ипак, достигне 650 евра. Но, о том потом. Кренимо редом.
„Пензије ће у децембру бити повећане за 12,2 одсто, да вам сад не објашњавамо колики је удео пензија (у бруто домаћем производу)“, рекао је Вучић. А управо у томе је суштина. Јер, само у случају да су укупни издаци за пензије мањи од 10 одсто српског БДП-а, оне у децембру могу да порасту за исти проценат као и просечна нето плата од јуна претходне до јула текуће године. Уосталом, таква одредба је, уз претходни договор са Међународним монетарним фондом, уграђена и у важећи закон, по ком се пензије редовно усклађују.
Уз реални раст ове и наредне године од 2,75 и четири одсто, БДП ће у 2026. у најбољем случају достићи 88 милијарди евра. Проблем је што то Вучићу и Малом није било довољно, а разлику до 97,6 милијарди евра могу да намакну само уз помоћ инфлације. А то тешко да је добра вест за грађане
Оног момента када укупни издаци за пензије, из било ког разлога, премаше десети део српског БДП-а, почиње да се примењује друга формула, по којој пензије могу да се повећају за половину раста плата и половину раста потрошачких цена ако се укупни издаци за њих крећу у распону од 10 до 10,5 одсто БДП-а. Баш због тога, прошлог децембра пензије нису повећане за 14,4 одсто, колико су номинално порасле просечне плате од јуна 2023. до јула 2024. Због тога што су у том тренутку укупни издаци за пензије били већи од 10 одсто БДП-а, примања најстаријих за ову годину увећана су за половину раста плата и половину раста цена, односно за 10,9 одсто. Да је иста формула примењена и ове године, пензије од децембра не би порасле за 12,2 већ за 8,4 или 8,5 одсто.
А мало је фалило да се управо то деси, јер је сам Вучић признао да је власт успела да целу рачуницу „затвори на 9,9 одсто“. Није рекао али је очито мислио да ће толики бити удео издвајања за пензије у БДП-у, након децембарске повишице. И да ће се, захваљујући томе, одржати и „фискални баланс“ и аранжаман са ММФ-ом.
Из ових података јасно је да Вучић и Мали знају оно што ће сви остали сазнати 25. септембра, кад Републички завод за статистику објави званичне податке о просечној плати у јулу. Но, с обзиром да ће пензије у децембру бити повећане за 12,2 одсто, а да је просечна нето зарада у јуну прошле године била 95.804 динара, лако се може закључити да је ове године у јулу просек био 107.492 динара. Поређења ради, у априлу ове године била је већа за 1.780 динара и да у међувремену није пала, пензије би у децембру порасле за 14 процената.
Друга лоша вест могла би да уследи за годину дана. Ако не нагурају БДП на планирани ниво и удео пензија порасте на више од 10,5 одсто БДП-а, следећег децембра пензије ће моћи да се повећају само за раст цена. А Вучић је рекао и да се за 2026. планира инфлација од само 3,5 одсто. Како онда мисли да до краја 2027. просечна пензија достигне 650 евра
Вучић је, такође, рекао да ће после најновије повишице просечна пензија порасти са 436 на 485 евра. С обзиром да у Србији тренутно има 1.660.054 пензионера, то значи да ће у 2026. укупни издаци за њихове пензије бити нешто већи од 9,66 милијарди евра. Ако је та сума 9,9 одсто БДП-а, онда то значи да власт рачуна да ће он већ следеће године нарасти на чак 97,6 милијарди евра.
Ни Вучић, ни Мали нису објаснили како је то могуће. Нико их, додуше, није ни питао. А било би занимљиво да објасне грађанима како мисле да уз овогодишњи раст од 2,75 одсто, што је најновија процена Народне банке Србије, БДП са 82,3 милијарде евра, колико је био прошле године, већ догодине скочи на 97,6 милијарди евра.
Биће да велики илузионисти спремају нову магију. Уз реални раст ове и наредне године од 2,75 и четири одсто, српски БДП у 2026. ће у најбољем случају достићи 88 милијарди евра. Проблем је што то Вучићу и Малом није било довољно, па волшебно рачунају да ће он нарасти на чак 97,6 милијарди евра. И ту је квака, тај недостајући раст од 11 процената они планирају да остваре уз помоћ инфлације, с тим да и Јоргованка Табаковић одржи курс евра на 117,2 динара, колико је сада. А то тешко да је добра вест за грађане.
Друга лоша вест могла би да уследи већ следеће године. Ако не нагурају БДП на ниво на који су планирали и удео пензија порасте на више од 10,5 одсто БДП-а, следећег децембра пензије ће моћи да се повећају само за раст цена. А Вучић је у недељу рекао и да се за 2026. планира инфлација од само 3,5 одсто. Тим пре се поставља питање како он и Мали мисле да до краја 2027. просечна пензија достигне 650 евра, као што су онолико пута обећали.
