Pročitaj mi članakVeć danima traje hajka u javnosti protiv porodice Crnogorčević, koji podržavaju pojedini portali, među kojima i Magazin Vidovda. Više od 7 dana, Danica Crnogorčević i njen suprug Ivan Crnogorčević, meta su prljave kampanje kojom pojedini mediji pokušavaju da ih diskredituju. Reagovala sam kada sam videla učestalost i kontradiktornost u objavama na Fb stranici Magazin Vidovdan. Nakon što je i sama Danica Crnogorčević prenela moj tekst, oglasio se i Vidovdan sa svojim demantijem. U nastavku se nalaze prepiske i demantiji.
Видовдан Магазин
Није прогон, није политика – него нереални захтјеви Црногорчевића
28. новембар 2025.
Ово није први пут да се око наступа Данице Црногорчевић подижу обрве управо због – новца.
Црногорчевићи
Иван Црногорчевић, супруг пјевачице Данице Црногорчевић, у последња 24 часа објавио је читаву серију идентичних саопштења у којима тврди да су концерти у Крагујевцу, Краљеву, Златибору, па чак и хуманитарни наступ у Бијелом Пољу — отказани због њихових “јасних ставова” о “искушењима народа”.
Четири града, четири готово исте објаве, исти драмски наратив, исте патетичне реченице.
Али — истина је много приземнија и нимало духовна.
Поуздани извори из више установа културе тврде да ниједан од ових концерата није отказан због “прогона”, “ставова” или “искушења”.
Разлог је један, једноставан и брутално јасан – Даница и Иван Црногорчевић траже хонораре који премашују буџете већине локалних средина.
У неким случајевима, кажу наши извори, тражене су суме које се у мањим општинама не издвајају ни за велике међународне фестивале.
„Свештеник“ који броји стотине хиљада — естрадни менаџер у мантији
Иван Црногорчевић, који се годинама представља као свештеник и духовник, очигледно је у међувремену постао и врло агресиван естрадни менаџер.
Али уз једну разлику — цијене наступа његове супруге пјевачице више личе на америчке турнеје него на православне духовне вечери.
Због тога, умјесто искреног саопштења, добили смо серију драматичних „жалопојки“ у којима се изиграва жртва прогоњених и мрачних сила.
“Нико их није дирао — само тражили нереалне паре”
Наш извор из Краљева каже:
„Нико се није бавио њиховим политичким ставовима. Ми смо само добили понуду коју немамо одакле платити.“
Са Златибора нам поручују:
„Хонорар је био астрономски. После тога смо сазнали да је слично и у другим градовима.“
А из Бијелог Поља стиже најјача реакција:
„Хуманитарни концерт са таквим захтјевом? То је било немогуће извести. Жао нам је, али то нема везе ни са вјером, ни са ставовима.“
Серија објава — серија манипулација
Умјесто да каже истину, Иван Црногорчевић се одлучио за медијску стратегију:
патетика
драматизација
позивање на „народ“
изигравање духовне жртве
представљање обичних финансија као напада на “ставове”
За који сат објавио је четири готово идентична саопштења, сва под истим насловом: “ОТКАЗАН КОНЦЕРТ”.
У сваком граду, наводно, “проблем су ставови”.
Не, господине Црногорчевићу — проблем су цијене под којима изнајмљујеш онога кога заступаш.
Коментари испод објава већ говоре све:
„Или смањите хонорар или реците истину.“
„Четири града отказала, а сви због политике? Ма немојте.“
„Хуманитарни, па отказан због ставова? Ово је већ превише.“
„Брате, ти си свештеник или менаџер?“
Ово није прича о прогону, нити о духовности, понајмање о „народу“.
Ово је прича о претварању духовне мисије у профитни шоу, о свештенику који узима стотине хиљада као естрадни агент, и о томе како се банална финансијска ствар покушава представити као удар на вјеру.
Концерти нису отказани због “ставова”.
Концерти нису отказани због “искушења”.
Концерти су отказани зато што Црногорчевићи траже хонораре које локалне заједнице не могу да исплате.
Толико.
НАДА ГЛАДОВИЋ: КРИТИКА ТЕКСТА ОБЈАВЉЕНОГ НА ВИДОВДАНУ: Да ли сте у међувремену постали таблоид врха СПЦ и Александра Вучића!?
Најновија објава на порталу Видовдан савршено раскринкава механизам по коме функционишу режимски спинови: једна прича се пласира, друга се измишља, трећа се накнадно „поправља“, а све са циљем да се сав гнев јавности усмери на једну породицу која је имала храбрости да стане уз студенте.
Пре свега, Видовдан је пре само седам дана објавио да су концерти отказани због наводно нереалних финансијских захтева Црногорчевића.
Данас исти тај портал објављује да „концерт на Златибору није ни био заказан“.
То значи само једно:
Или су пре седам дана лагали или лажу данас. Треће не постоји.
Овај текст није новинарство, него класичан пример медијског линча по налогу режима. Нагласак није на чињеницама, него на емоционалним индукцијама:
патетични опис „астрономских хонорара“ без иједног наведеног износа
позивање на „наше изворе“, који су увек анонимни и увек погодни за спин
карикирање Ивана Црногорчевића као „естрадног менаџера у мантији“
намерно изругивање њихових ставова као „жалопојки“
То није стил портала који себе назива Видовдан и који би требало да носи озбиљност традиције, памћења и националне свести, па иако га нису они писали, некритички су га пренели.
То је стил Информера, Курира и Пинка.
Највећа брука у читавом тексту јесте контрадикторност:
Како можете тврдити да је нешто отказано због високог хонорара, ако истовремено тврдите да концерт није био ни заказан?
На томе се комплетан текст руши. И свака озбиљна редакција би после овакве логичке акробације, могла да напише барем неко саопштење.
Оно што овај текст покушава да сакрије, а што је јавна тајна, јесте да је Даница Црногорчевић подржала студенте.
И то је довољно да крене класичан механизам режима:
најпре таблоидне спекулације
потом удар преко „квази-духовних“ портала
па подметања, исмевање и сатанизација
и, на крају, покушај да се одвоји публика од уметника
Видовдан се на овај начин ставио у улогу црквеног таблоида који ради за интерес Александра Вучића, а не за интерес истине, народа или духовности коју Даница годинама представља.
Невероватно је колико је Видовдан пао: од озбиљне платформе до медија који пласира спинове који су испод нивоа и најефтинијег таблоида.
Делује као да је Видовдан постао билтен врха СПЦ за дисциплиновање непослушних, у тандему са владајућим структурама.
Један дан измишљају хонораре
следећи дан измишљају да концерт није ни постојао
сутра ће вероватно измишљати неку трећу ствар
И све то, ради спуштања и понижавања жене која пева о Косову, о страдању, о вери и о народу.
Жене која није жела да буде купљена.
Текст објављен на Видовдану није аналитика него наручена хајка.
Није новинарство него таблоидни напад маскиран у „духовну бригу“.
Није истина него спин режима који не прашта слободу.
Кад портал који носи име Видовдан почне да ради посао Информера, онда је јасно да је дно достигнуто и превазиђено.
Али и једна ствар је охрабрујућа: што је хајка прљавија, то је јасније да је удар из страха.
Страх режима од свакога ко подржи студенте, истину и народ.
Магазин Видовдан: ИНТЕРНЕТ НЕПИСМЕНОСТ НАДЕ ГЛАДОВИЋ
6. децембар 2025.
Поштована госпођо Надо,
Овим путем Вам се срдачно захваљујемо на посвећеној пажњи, као и певачици Даници Црногорчевић, коју намерно или ненамерно заступате. Уз дужно поштовање, осврнућемо се таксативно на Вашу објаву – реченицу по реченицу – управо како бисмо дали на значају и Вашој појави, Вашој објави и певачици Даници, као и нашем порталу Српски Видовдан, коме сте посветили своју пажњу. На томе смо Вам искрено захвални.
Српски народ би, међутим, био захвалан и када би текст који сте критиковали био прочитан. С обзиром на то да није прочитан, уважена госпођо, на обострано задовољство овим путем Вам указујемо следеће:
1) „Најновија објава на Видовдану…“
Ова тврдња је нетачна. Објава о којој пишете није „најновија“. На порталу постоји најмање неколико новијих текстова у односу на тај, што значи да није проверен ни елементарни хронолошки редослед објава. Ваша прва реченица се већ на нивоу факта руши.
2) „…ово раскринкава механизам режима…“
Није јасно на основу чега је изведен тако тежак закључак, ако текст није ни прочитан. Да јесте, видело би се да Српски Видовдан у конкретном случају није аутор текста, већ преносник. У чланку је јасно наведен извор и назначено да је материјал преузет. Уколико се критикује Видовдан, неопходно је да се прво утврди да ли портал стоји пред сопственим ауторством или пред преносом туђег текста. У овом случају не ради се о ауторству нашег портала.
3) „Видовдан објавио да је концерт отказан…“
Нетачно је представљено да је то „Видовданово тврђење“. Портал је пренео наводе извора, а не формулисао сопствене категоричке тврдње. Сваки читалац који је отворио текст могао је да види да је реч о преносу, а не о ауторском тексту редакције.
4) „Данас тврде да концерт није био заказан.“
И овде се као субјекат поставља Видовдан, иако је јасно да портал преноси туђе исказе. Да је текст пажљиво прочитан, уочило би се да се ради о компилацији навода различитих портала и извора, те да редакција не наступа као аутор, већ као медиј који преноси оно што су други већ објавили. Тек након читања може се утврђивати ко за шта сноси одговорност; у овом случају тај корак није учињен.
5) „Или су лагали пре седам дана или лажу сада.“
Овај закључак почива на погрешној претпоставци да портал формулише и власништво над тврдњама. Ако се преносе туђе тврдње, логички модел „или лажу или лажу“ не може се примењивати на Видовдан као аутора, јер овде он није аутор. У том случају критички фокус би морао да буде усмерен на извор који се цитира, а не на медиј који преноси. То је озбиљна логичка грешка.
6) „Овај текст није новинарство него линч.“
Закључак о „линчу“ подразумева утврђену намеру, моралну позицију и свесно деловање аутора. Ако, међутим, не прихватите основну чињеницу – да редакција Видовдана није аутор спорног текста – онда не можете приписивати ни „злонамерни мотив“ ономе ко дело није написао. Без исправног утврђивања ауторства, свака даља морална осуда пада у воду.
7) „Нагласак није на чињеницама, него на патетици и спину.“
Оваква оцена могла би се уважити само ако је текст заиста био предмет озбиљне анализе. Пошто је очигледно да није прочитан, ова тврдња више говори о Вашем утиску него о самом тексту. Да би се доказало да „није на чињеницама“, најпре је потребно концепт текста уопште упознати.
8) „То није стил Видовдана…“
И сами тим признајете да препознајете да стил није уобичајен за наш портал. Управо зато је важно нагласити: стил није наш јер текст није наш. То је стил оригиналног аутора кога ми преносимо. Прво се мора јасно разликовати пренос од стваралаштва; тек онда се може вршити анализа стила и уређивачке политике.
9) „Највећа брука јесте контрадикторност…“
Оцену о „контрадикторности“ Ви заснивaте на претпоставци да су у оба случаја у питању исти аутор, исти циљ, исти извор и исто намерно понашање. У конкретној ситуацији:
– аутор није исти,
– тврдње нису наше,
– редакција делује као преносник, а не као иницијатор.
Без читања текста и увида у структуру извора, таква конструкција не може бити одржива.
10) „Оно што овај текст покушава да сакрије…“
Текст не „покушава“ ништа, јер није наш. Ако би Видовдан хтео нешто да „сакрије“ или да „напада“, онда би о томе постојали ауторски текстови, без навођења извора. Управо чињеница да је извор наведен и да је јасно назначено да је материјал преузет говори да је реч о преносу вести, а не о конструисаном нападу.
11) „Видовдан се ставио у улогу таблоида режима…“
Оваква квалификација би могла да буде предмет озбиљне расправе само под условом да је спорни текст ауторски, да се може доказати намера и да је садржај селектован у складу са неком политичком агендом. У овом случају:
– текст није ауторски,
– нема доказа о намерном позиционирању,
– редакција је обавила функцију преноса већ објављених навода.
Свака будућа анализа улоге Видовдана мора почети од основне чињенице: у конкретном случају портал није аутор спорног текста.
12) „Делује као да је Видовдан постао билтен врха СПЦ…“
Овде је реч о Вашем личном утиску, а не о аргументу. За валидну процену било каквог „билтена“ неопходно је познавати датуме, наслове, ауторе, изворе и укупни контекст објављених текстова. У овом конкретном случају ниједан од тих параметара није био проверен пре него што је донето тако тешко вредносно судјење.
13) „Један дан измишљају хонораре…“
Видовдан не „измишља“ хонораре. Преносе се туђе тврдње, за које сваки медијски писмен читалац може да види да су цитиране. Ако ти наводи јесу нетачни, онда је критика упућена на погрешну адресу.
14) „Сутра измишљају неку трећу ствар.“
И овде се, без читања и без провере извора, Видовдану приписује ауторство над нечим што није створио. Портал, у конкретном случају, публикује оно што је већ у оптицају у медијском простору.
15) „То је хајка.“
Хајка подразумева намеру, организовање и континуитет усмереног деловања. У овом случају постоји пренос туђих навода и реакција на јавни догађај, али нема доказа о организованом медијском прогону чији би креатор био наш портал. Хајка, у сваком озбиљном значењу те речи, претпоставља барем прочитане текстове. У овом случају, нажалост, није прочитан ни први.
Кључне две чињенице су следеће:
Текст који критикујете није „најновија“ објава на порталу – то је лако проверљива чињеница.
Текст који критикујете није прочитан – јер да јесте, знало би се да је реч о пренетом материјалу, са јасно наведеним извором, а не о ауторском тексту редакције Видовдана.
Суштина нашег деманта је једноставна:
демант се не пише нападом, него прецизно, документовано и логички.
Када се критикује нешто што није прочитано – то је спин, а не анализа.
Када се ауторство приписује тамо где постоји јасан пренос – то је погрешна адреса.
Када се тврди да је нешто „најновија објава“ без елементарне провере – то је нетачно.
Стога, оптужбе упућене нашем порталу нису подржане чињеницама, јер се заснивају на нечитаном тексту и погрешно претпостављеном ауторству.
С поштовањем,
Редакција портала „Српски Видовдан“
